Преко 300 гостију на јубиларном дружењу „Раде кува гра’ “ у Ножичком

Преко 300 гостију на јубиларном дружењу „Раде кува гра’ “ у Ножичком

 Десето дружење под називом „Раде кува гра’“, које је одржано у дворишту подручне школе у Ножичком код Српца, окупило је у недјељу више од 300 некадашњих и садашњих мјештана овог села, њихових потомака, пријатеља и гостију из околних мјеста и иностранства.

Јубиларно окупљање, које је организовало Удружење грађана „Моје Ножичко“, протекло је у знаку дружења и евоцирања успомена на прошла времена. Посјетиоци су могли погледати и ретроспективну изложбу фотографија која је подсјетила на најљепше тренутке ове манифестације током протекле деценије.

Као и претходних година, централно мјесто окупљања био је казан са чувеним грахом који је припремио Раде Драгомировић (87). Некадашњи домар и послужитељ у подручној школи у Ножичком и ове године је, упркос годинама, преузео најодговорнији дио посла.

За овогодишњи грах утрошено је 35 килограма пасуља, осам килограма кобасица, око десет килограма ребара и десет килограма суве сланине.

„Требало је око четири сата да се све скува, а припремили смо чак 270 литара пасуља. Било је вруће, али мени то није сметало, волим овакав посао. Има доста људи који ми помажу и већ могу сами радити, али ја стојим уз казан и пазим. Одговарам и материјално и морално“, каже Раде.

Родом је из Илићана, а већ деценијама живи у Ножичком. Кулинарске вјештине стекао је током служења војног рока, а потом их усавршавао радећи у угоститељству широм србачке општине.

„Нема гдје нисам радио. Кувао сам у Бардачи, Ситнешима, Српцу, Ножичком, Разбоју и другим мјестима. Припремао сам храну за разне прилике и генерације људи. Мислим да сам доста радио у животу, чак и превише“, каже кроз осмијех.

Многи старији мјештани и данас га памте по данима када се у школи организовао традиционални крос, а ученицима након трке служио војнички пасуљ у шареним картонским шољама. Управо тај препознатљиви укус већ десет година окупља људе на овој манифестацији.

Предсједник Удружења грађана „Моје Ножичко“ Велимир Микулић рекао је да је овогодишње окупљање надмашило сва очекивања.

„Премашили смо бројку од 300 посјетилаца и могу рећи да смо презадовољни. Било је доста људи који живе у Ножичком, али и оних који воде поријекло из овог краја, међу њима и др Жељко Јовичић, др Марио Миздарић и др Мишо Марјановић. Дошли су нам и гости из братских удружења из Мартинца и Лепенице. Погодило се и да је неколико наших људи стигло из иностранства баш ових дана, па су се случајно нашли на фешти“, рекао је Микулић.

Он истиче да су ове године настојали да дружење буде нешто свечаније и садржајније.

„Ово је прије свега један велики недјељни ручак и прилика да се људи виде. Изложили смо фотографије из претходних десет година и организовали наградну томболу, а приредили смо и наступ фолклорног удружења „Мотајички вук“ из Ситнеша. Све је прошло у одличној атмосфери. Општина Србац нас је подржала са 500 КМ кроз програм културних и спортских манифестација. Захвални смо и фирми Шатори Јефтић, пекари ‘Сунце’, као и бројним донаторима који су помогли да све успије. Посебно хвала за тридесетак наших људи који су радили на припреми, кувању, послуживању и свим другим пословима“, каже Микулић.

Удружење „Моје Ножичко“ данас броји око 320 чланова и већ припрема нове активности.

„Слиједи нам избор најбољег ђака из нашег села, што сматрамо једном од најважнијих активности. Желимо да наградимо успјешне ученике и одведемо их на излет, јер на тај начин подстичемо боље резултате и здрав такмичарски дух међу дјецом. Након тога настављамо са љетним активностима – рекао је Микулић.

Мирослав Ћетојевић из Удружења грађана „За бољи Мартинац“ каже да ова манифестација из године у годину добија све већи значај.

„Сваке године долазимо на грах, а ове јубиларне године је био најбољи до сада. Примјетно је да се број учесника стално повећава, што је за сваку похвалу. Ми смо два сусједна села која се међусобно подржавају. Ножичко долази код нас на Купусијаду, а ми им овдје узвраћамо посјету. То је лијеп примјер сарадње и заједништва“, рекао је Ћетојевић.