Прво велико дружење породице Шаула окупило за столом неколико генерација

Прво велико дружење породице Шаула окупило за столом неколико генерација

У Српцу је протеклих дана одржано прво заједничко окупљање породице Шаула, које је на једном месту окупило око 80 чланова ове бројне породице поријеклом из Лијевче поља. На дружење су стигли Шауле из Кришковaца, Лилића и Ножичког, који су по први пут организовано окупљени заједно, са жељом да учврсте породичне везе, сачувају успомене на претке и пренесу породичну традицију на млађе генерације.

Посебну симболику догађају дала је чињеница да су за истим столом били припадници чак неколико генерација. Најмлађи учесник окупљања био је четворогодишњи Урош Шаула, док је најстарија била Нада Јањић, рођена Шаула, која ове године пуни 90 година.

Организатор окупљања била је Верица Лепир, дјевојачки Шаула, која је истакла да је припрема овог догађаја за њу имала и посебну емоционалну димензију.

“Када сам почетком године почела да организујем окупљање, дошла сам до информације да је првобитна идеја да нас окупи била од мог покојног брата Далибора Шаула, који је недавно преминуо. То ми је дало још већу жељу да ову идеју спроведем у дјело и окупим породицу. У плану имам да ово прерасте у традицију, те да се сваке године посљедње суботе у мају окупљамо на истом мјесту”, рекла је Лепир.

Током дружења разговарало се и о богатој историји породице Шаула. Према ријечима Милована Шауле, преци данашњих Шаула доселили су се на подручје Лијевче поља почетком 19. вијека са Кордуна, из села Лисина.

“Иако постоји више верзија о разлозима њиховог одласка са Кордуна, највјероватније је ријеч о економским разлозима. У то вријеме велики број становника Лике, Баније и Кордуна досељавао се у Лијевче поље, које је тада било слабо насељено. Под османском управом могла се добити обрадива земља у најам, а није било ни војне службе каква је постојала у Војној крајини”, рекао је Милован Шаула.

Према породичном предању, први досељеник био је Тома Шаула, чији су синови били Стеван, Теодор и Ђурађ. Стеван и Теодор су око 1880. године одселили у Ножичко, док су се касније поједини чланови породице из Лилића преселили и у Кришковце код Лакташа.

Након Другог свјетског рата уследиле су нове миграције. Дио породице настанио се у Српцу и Бањалуци, а касније су бројне Шауле живот наставиле у другим крајевима бивше Југославије, нарочито у Београду и Војводини.

Чланови породице Шаула оставили су значајан траг и у историјским догађајима на овом подручју.

“Учестовали су у устанцима, Првом и Другом свјетском рату, као и у Одбрамбено-отаџбинском рату. Петар Шаула борио се на Сочанском фронту у саставу босанских регименти Аустро-Угарске монархије, док су се током Другог свјетског рата припадници породице налазили у различитим војним формацијама, а поједини су прошли и њемачко заробљеништво”, рекао је Милован.

Посебно мјесто у породичном сјећању заузима Васо Шаула, који је међу првим Србима стријељаним од стране усташких власти у овом крају. Страдао је од стране покретног пријеког суда којим је руководио Виктор Гутић.

Иако су кроз генерације били везани за пољопривреду, којом се многи и данас успјешно баве, Шауле су познате и као вриједни мајстори, предузимљиви људи и успјешни привредници.

“Поред рада и истрајности, посебно нас повезује дружење, ведар дух и смисао за шалу, по чему смо надалеко препознатљиви”, истакао је Милован Шаула.

Прво велико окупљање породице Шаула показало је да породичне везе остају снажне упркос времену и удаљеностима, а заједничка жеља свих присутних јесте да се ово дружење настави и постане традиција која ће из године у годину окупљати нове генерације потомака њихових предака.