Лутке са душом Весне Смиљанић путују свијетом

Лутке са душом Весне Смиљанић путују свијетом

Из једне чарапице и много љубави настале су ручно рађене лутке под називом „Оња Долс“ које данас путују свијетом, од Српца до Америке, а иза њих стоји Весна Смиљанић, предсједница Удружења жена из Српца.

Радни вијек је провела у Општинској управи, а у пензији је пронашла нову животну мисију, стварање лутака које се не само воле, већ и остављају траг гдје год да оду.

“Моја унука је имала свега неколико мјесеци када сам јој пожељела поклонити играчку. Отишла сам у продавницу, тражила сам лутку, али све су биле исте, пластичне, без топлине. Питала сам за крпену лутку, али су ми рекли да тога више нема. И тад ми је синуло, па зашто да јој не направим сама”, прича Весна.

Та одлука, коју је донијела прије девет година, била је пресудна. Иако није знала да шије, узела је љубичасту чарапу, иглу и конац, додала вуну као косу и настала је прва лутка која јој и није била толико лијепа, али унука је остала одушевљена.

“Одлучила сам да направим још једну и тако је све почело. Данима сам истраживала и учила путем интернета, а првих двадесет лутака сам израдила ручно, користећи само иглу и конац, иако сам имала двије шиваће машине. Чак сам двоје јастука из куће испразнила за пуњење а муж ме је задиркивао да ћемо остати без постељине. У почетку је све било неспретно, али је упорност побиједила”, истиче Весна.

Назив бренда је потекао од начина на који се њена унука представљала док је била мала, говорећи “Оња”, умјесто Соња. Свака лутка је персонализована, има своју причу и лик који Весна пажљиво осликава а израђује их од природних и сигурних материјала, без пластике, жица и оштрих дијелова. Дјеца их често носе и у школу, или спавају с њима. Многе су отпутовале у Њемачку, Шведску и прекоокеанске земље. Добија и наруџбе по фотографији, да лутка личи на дијете које ће је добити.

“Сјећам се једне дјевојчице којој сам направила лутку од чарапе. Толико је вољела ту лутку да ју је свуда носила са собом и сваке вечери је успављивала. И тек тада би сама заспала. Такве приче су ми највећа награда”, истиче Весна.

Осим класичних, израђује и лутке са мотивом животиња, јастучиће и торбице са уграђеним џеповима за лутке, а испунила је и жељу свом унуку којем је израдила лутку Спајдермена.

“Имам лутке које је и он шио, било му је важно да покуша. Данас и он има десет година, и баш се поносим тиме колико су ме подржали синови и унучад. Возили су ме на сајмове, помагали носити штандове, били уз мене на сваком кораку”, каже Весна.

На сајму „Дани трешње“ у Мостару освојила је златну медаљу за уникатни ручни рад а радове је излагала и у Шведској. У понуди има лутке разних величина, од 10 па све до 180 центиметара колико је била висока лутка Вука Kараџића, коју је са снахом израђивала поводом стогодишњице његове смрти за Основну школу „Алекса Шантић“ из Бањалуке.

“Одржавала сам и радионице за србачке основце које сам учила како да направе лутку од чарапе. Дјечаци су често били бржи од дјевојчица, а један од њих је рекао да ће лутку ставити поред компјутера, да му прави друштво”, каже она.

Лутке Весне Смиљанић могу се наручити преко фејсбук и инстаграм странице „Оња Долс“, а доступне су и у изложбеном простору Удружења жена у Српцу.

Весна предано води Уово удружење које окупља око 40 чланица. Њихови производи се продају широм земље, у Kрајишкој кући у Бањалуци, Требињу и Приједору, те у Кући Лијевча и Поткозарја у Градишци. Многи од њих, попут домаћих пекмеза, ајвара, џемова и чоколада, награђени су златним медаљама.