Храм Васкрсења Христовог у Српцу по први пут прославио крсну славу

Храм Васкрсења Христовог у Српцу по први пут прославио крсну славу

Након свечаног чина освећења у септембру прошле године, данас је по први пут прослављена крсна слава Храма Васкрсења Христовог у Српцу.

У присуству великог броја вјерника, свету литургију служио је архимандрит Теофил, игуман манастира Осовица, уз саслужење протојереја Жељка Сарића и протонамјесника Александра Kустурића.

Kума крсне славе храма била је Анка Малиновић, док ће сљедеће године кум бити Бранко Јефтић.

“Ово је прва слава у новоосвећеном храму. Прошле године, тачније 4. септембра, молитвеним присуством епископа бањалучког Јефрема, епископа новограчаничко-средњозападноамеричког Лонгина и викарног епископа Саве осветили смо овај храм и предали га на молитвену употребу нашем вјерујућем народу. Данас је за нас посебна радост, јер смо након 17 година рада на изградњи и уређењу храма, у присуству вјерника, по први пут прославили крсну славу храма. Радост је са нама подијелио настојатељ манастира Осовица, који нас је на крају свете литургије поучио својом бесједом. По завршетку богослужења, онако како сваки домаћин припреми своју крсну славу, и ми смо за све присутне припремили трпезу љубави да се заједно послужимо“, рекао је протонамјесник Сарић.

Он је додао да ће крсна слава храма и убудуће бити прослављана на Мали Васкрс.

Свечаностима је присуствовао замјеник начелника општине Владимир Гужвић, који је србачком свештенству честитао крсну славу.

“У своје лично име и у име начелника општине Млађана Драгосављевића, који је данас оправдано одсутан, упућујем честитке Црквеној општини Србац и вјерујућем народу који данас дијели радост са свештенством са подручја наше општине. Данас нас је овдје окупио лијеп повод и надам се да ће тако бити и наредних година“, рекао је Гужвић.

Храм Васкрсења Христовог рађен је у византијском стилу и по пројекту архитекте Љубице Бошњак из Београда која је пројектовала на десетине цркава у земљама бивше Југославије. Заједно са крстом његова висина износи 37 метара, а површина 460 квадратних метара због чега може примити више од 500 вјерника или пет пута више од старог храма Покрова Пресвете Богородице који је саграђен 1905. године и чија је обнова тренутно у току.