У Новој Веси обиљежена 130. годишњица од досељавања Чеха

У Новој Веси обиљежена 130. годишњица од досељавања Чеха

Чешки досељеници који су прије тачно 130 година, у оквиру аустрогарског плана насељавања сељака, основали село Нова Вес, донијели су са собом обичаје који су остали сачувани до данашњих дана, иако је данас у селу преостало свега петнаестак њихових потомака који живе у осам домаћинстава.

Како би заједно прославили велики јубилеј, у суботу, 7. септембра, на дружењу у дому у Новој Веси придружило им се више од стотину чланова удружења „Чешка бесједа“ из Славонског Брода, Приједора, Прњавора и Бањалуке, чији преци су такође насељавали ово подручје и изградили локалну инфраструктуру, а позиву су се одазвали и замјеник амбасадора Чешке Републике у БиХ Јозеф Зрзавецки, предсједник Савеза националних мањина Републике Српске Фрањо Ровер и начелник општине Србац Млађан Драгосављевић.

Међу окупљенима је био и доктор економских наука, Жељко Вашко из Бањалуке, који се присјетио досељавања првих 25 породица из Чешке и Моравске области 1894. године, који су стигли у ненасељен простор општине Србац, гдје су основали насеље Ново Село, што у преводу значи Нова Вес. Вашко, који је рођен у овом селу каже да су Чеси оставили велики траг и ово је једна од ријетких локалних заједница, осим Приједора, у којој имају своју цркву и друштвени дом.

„Вјерно чувамо нашу традицију, културу и језик и одржавамо дружења барем једном годишње, а овај пут окупило се чак пет наших генерација. Када чешка пјесма престане и када се чешки језик не буде чуо, нестаће и нас, што не смијемо дозволити“, рекао је Вашко.

Иван Кратофил из Српца, који је закорачио у осму деценију живота, каже да је његов дјед био међу оснивачима села, а стигао је трбухом за крухом, као дјечак од 14 година.

„Прије доласка, наши преци су живјели двадесетак година у Русији и када им је у посјету дошао цар Николај Романов рекао им је да би требали прећи на православну вјеру. Ту су се предомишљали, па су отишли код Марије Терезије у Аустрогарску и она им је предложила да дођу и слободно населе ово подручје. Један дио њих се недуго након тога одвојио и одселио у Маћино брдо код Прњавора, а други су наставили са изградњом села. Једна група тадашњих мјештана се залагала за изградњу друштвеног дома, а друга је више била за то да се гради црква, тако да су једни градили дом а други цркву, па су имали и једно и друго“, рекао је Иван, који има три кћерке и четири унука.

Предсједник удружења „Чешка бесједа“ из Нове Веси, Вјекослав Кратофил, каже да је овдје некада живјело преко 150 Чеха а сада су углавном остала само старачка домаћинства.

„Расељавање је кренуло педесетих и шездесетих година прошлог вијека, а наставило се седамдесетих, када су млади по завршетку школовања прво одлазили у индустријске центре широм БиХ и Хрватске а каснијих година у Аустрију и Њемачку. Данас се потомци првих досељеника могу пронаћи на свим континентима“, рекао је Вјекослав, чији дјед и бака су рођени у Новој Веси а прадјед је био међу досељеницима.

Лудмила Буреш, која је са супругом провела 60 година живећи и радећи у Зеници, каже да никада није заборавила родно село, одакле обоје воде поријекло.

„Сјећам се и данас дружења и игранки у дому, гдје је мој брат свирао хармонику у оркестру, а нисмо заборавили ни традиционалне чешке специјалитете које и данас често припремамо, попут кнедли и разних јела од сировог кромпира“, рекла је Лудмила, чије дјевојачко презиме је Вашко.

Мјештанка Зденка Пејаковић, дјевојачког презимена Буреш, каже да је њена бака била међу досељеницима а родитељи су се родили у Новој Веси.

„Оваквих села у Српцу је мало. Сви смо везани једни за друге, као породица, и без обзира на име и презиме дишемо једном душом. Редовно долазимо на састанке у удружење и ту се договарамо око разних дружења и окупљања, прославе Божића и Ускрса и заиста смо сложни у свему“, рекла је Зденка.

Традицију годишњих окупљања Чеха са наших простора чувају и у Славонском Броду гдје живи око 200 припадника ове националне мањине, од чега је њих 80 учлањено у Чешку бесједу. Предсједница удружења Јармила Рајковић каже да највећи број њих води поријекло из Нове Веси, а један дио из Маћиног брда и Дервенте.

„Нисмо заборавили старе пјесме наших дједова и бака и често их изводимо на оваквим скуповима обучени у народне ношње. Нажалост, примјетно је да нас је све мање и чинимо све да се традиција не угаси“, рекла је Јармила.

Познато је да су до почетка Другог свјетског рата постојала и чешка села Врандук код Добоја и Малица поред Дервенте али су након избијања рата нестала. Остала су само насеља у Новој Веси и Маћином брду а мјештани су углавном преживљавали бавећи се пољопривредом. Велики дио Чеха у том времену живио је и у Бањалуци, Приједору и Сарајеву, а свима им је заједничко да су се у потрази за бољим животом упутили у разне дијелове свијета.

Замјеник амбасадора Јозеф Зрзавецки рекао је да су за Републику Чешку веома важни њихови сународници који су се одселили прије стотину и више година.

„Стало нам је да имају добре услове живота гдје год да живе, а нарочито на подручју БиХ гдје је веома заступљена чешка национална мањина и наша тежња је да сви држављани ове земље имају бољу будућност за своју дјецу и унучад“, рекао је Зрзавецки.

Начелник општине Млађан Драгосављевић рекао је да је са искреним задовољством прихватио позив да присуствује обиљежавању јубилеја.

„Увијек осјетим позитивну енергију и добро расположење када дођем на овај догађај и желим да наставите са очувањем традиције и обичаја а Општинска управа ће подржавати ову манифестацију и бити уз вас“, рекао је начелник Драгосављевић.

Дружење чланова Чешке бесједе прије окупљања у дому почело је мисом у цркви Мале Госпојине у Новој Веси изграђеној 1938. године, након чега су Чеси посјетили гробље у овом селу. У дому је изведен краћи наступ пјевачке групе Чешке бесједе из Славонског Брода, а уз пјесму и заједнички ручак дружење је потрајало до касних ноћних часова.