Удружење СУБНОР Србац обиљежило Дан устанка у Другом свјетском рату

Удружење СУБНОР Србац обиљежило Дан устанка у Другом свјетском рату

У организацији Удружења СУБНОР из Српца данас је обиљежен Дан устанка народа и народности БиХ у Другом свјетском рату.

Делегације СУБНОР-а, Одбора за његовање традиције ослободилачких ратова, Борачке организације општине Србац и Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила положиле су цвијеће на спомен обиљежја у Пријебљезима и Ножичком.

Предсједник србачког СУБНОР-а, Богдан Давидовић, рекао је да се на данашњи дан 1941. године десио оружани напад крајишких пролетера који је резултирао ослобађањем Дрвара, Грахова и Оштреља. Устанак се потом, “као пожар”, проширио на Подгрмеч, Поткозарје, Мотајицу, Средњу Босну, Озрен, Мајевицу и источну Херцеговину, што је изненадило окупаторске снаге које су, да би угушиле устанак, кренуле у одмазду према слободарским мјестима, партизанским јединицама али и према цивилном становништву.

“У то вријеме наша општина потпала је под усташку власт бивше НДХ која је имала за циљ прогон Срба, Рома и Јевреја, забрану ћириличног писма и прогон православних свештеника. Да би се заплашило становништво, усташе су у априлу 1941. године овдје у Ножичком на превару скупиле око 200 мјештана и потом их транспортовале у Њемачку у заробљеништво. У нашој општини први облици отпора окупатору забиљежени су 13. јула 1941. године у Kукуљама, када је убијен један усташки жандарм, да би потом услиједила одмазда. Ухапшено је шест мјештана, који су осуђени на смрт и стријељани. То су били Небојша Kојић, Мирко Михајловић, Марко Црнчевић, Ђорђо Голуб, Живко Пејић, као и Васо Шаула из Лилића. Према броју страдалих у Другом свјетском рату у нашој општини, Ножичко је на четвртом мјесту са 55 жртава, одмах иза Ситнеша, Kукуља и Разбоја Љевчанском“, рекао је Давидовић.

Током Другог свјетског рата, према подацима СУБНОР-а, у нашој општини је погинуло 468 бораца, рањено је 390, заробљено 296, а 506 је евидентирано као цивилне жртве рата.

“Укупно је страдало 1.148 лица, дио у борбама, а дио као жртве фашистичког терора”, истакао је Давидовић.

У знак сјећања и захвалности према жртвама у Другом свјетском рату, народ наше општине у послијератном периоду од 1950. до 1987. године подигао је 25 спомен обиљежја која су још увијек, према ријечима Давидовића, у релативно добром стању.