Србац добио име на данашњи датум прије 90 година

Србац добио име на данашњи датум прије 90 година

На данашњи датум прије 90 година Србац је добио свој данашњи назив када је министар Kраљевине Југославије Живојин Лазић декретом преименовао дотадашњи назив Босански Свињар.

Ово рјешење је потписано 2. новембра 1933. године и у њему је стајало да је“…на основу члана 1. Закона о именима мјеста и улица и обиљежавању кућа бројевима, одлучено да се досадашње име села „Босански Свињар“ у општини Свињарачкој, Среза прњаворског, Бановине Врбаске, промијени у „Србац“.

За избор имена Србац било је неколико разлога, а први од њих је географски, по брду Српац, које неки хроничари у 19. вијеку зову и Србац.

Ту је и историјски разлог јер су се на овом брду у прошлости одиграли важни догађаји везани за одбрану овог краја, а посебно по великим побједама устаника Мотајичке чете над многобројнијом турском војском у октобру и новембру 1875. године.

Присутни су и етнички разлози за давање имена Србац, и то по чињеници да су Срби овдје опстали, бројно се увећали, сачували своју вјеру и своје обичаје упркос свим прогонима и недаћама. Тако име Србац представља симбол мјеста и шире околине.

Насеље Свињар на овом подручју помињано је и прије турских освајања. У писаним документима спомиње се 1596. године, у вријеме Великог рата, по вијести да је сердар Ахмет Хафиз-Паша у јулу те године превео велику војску „…из турске Славоније, код Свињара у Босну“.

Мјесто Свињар уписано је и на једној карти Германије од 1621. године. Име је добио по сточарима – свињарима који су на оближњим брдима имали склоништа. Овај посао у то доба био је врло уносан јер је исхраном свиња у мотајичким шумама, за само једну сезону, знатно побољшан квалитет меса, а тиме постизана и већа цијена.

За вријеме устанка у БиХ 1875-1878. године, Свињар се спомиње као мјесто чувено у историји устанка, а по догађајима из тог времена доспио је на странице листова неких европских земаља. У опису једне жестоке битке спомиње се и Србац, и то у листу „Застава“ из Новог Сада гдје се каже да је „…Мотајичка чета растјерала турски логор са Србца између Свињара и Херцегова Стола. Турске јаке обкопе развалила и спалила“.

Већ 1875. године Свињар је био сједиште сеоске општине која је обухватала 12 насељених мјеста, а убрзо су отворене основна школа, пријавна станица за промет робе скелом преко Саве, здравствена амбуланта, приручна апотека и друге установе. Снажнији развој забиљежен је након Другог свјетског рата.

Територија општине је установљена 1958. године и има површину од 453 квадратна километра. Већи дио се налази у Жупи, осносно сјеверном дијелу Средње Босне, а десет насељених мјеста су у Лијевче Пољу, па је Србац истовремено средњобосанска и крајишка општина.

У знак сјећања на 2. новембар 1933. године када је Србац добио свој данашњи назив, од 2006. године овај датум се почео обиљежавати као Дан општине а данас је овај празник спојен са Kрсном славом општине – Покровом Пресвете Богородице и прославља се од 12. до 14. октобра.