“Раде кувао гра’ ” по осми пут: Дружењу у Ножичком присуствовало преко 200 мјештана

“Раде кувао гра’ ” по осми пут: Дружењу у Ножичком присуствовало преко 200 мјештана

Око 200 некадашњих и садашњих мјештана Ножичког и пријатеља овог села окупило се у недјељу 23. јуна на дружењу „Раде кува гра’ “, које је у дворишту подручне школе осми пут организовало Удружење грађана “Моје Ножичко”.

Иако у поодмаклим годинама, Раде Драгомировић (84), некадашњи домар-послужитељ у подручној школи у Ножичком, поново је припремио сластан пасуљ, као некада у давна времена, и многима вратио сјећања на безбрижне школске дане када су у вријеме школског кроса јели војнички пасуљ у шареним шољама од тврдог папира.

Врсном мајстору није било тешко да се, и поред нарушеног здравља, још једном прихвати куварске палице и четири сата проведе поред казана у коме се крчкало чак 270 литара пасуља. Припремљено је више од 400 порција, јер се очекивало да ће и овог пута, многи тражити тањир више, што се и обистинило.

“Тешко је било стајати, поготово што сам прије пар година сломио ногу, али успио сам издржати. И поново ћу доћи идуће године ако ме здравље послужи јер је ово једна лијепа манифестација која чува традицију на прошла времена којих се увијек радо сјећамо”, рекао је Раде.

За припрему јела било му је потребно 25 килограма пасуља, 10 килограма кобасице, осам килограма ребара, суве сланине и других састојака. Раде каже да се држи старог рецепта, кога прилагођава из године у годину и додаје да нема неке посебне тајне у припреми. Што је најважније, пасуљ је задржао свој препознатљиви окус због чега се људи увијек радо враћају да га пробају.

“Важно је да је пасуљ једнообразан и најбољи је “курузар” али га сад нема, па користим шарац. Прошле године сам имао мали пропуст јер је био неједнак пасуљ, један старији а други мало млађи, па се десило да је један био раскуван а други недовољно куван, али сам га опет некако довршио и готово све се појело”, каже Раде.

Дјетињство је провео у Илићанима а већ деценијама живи у Ножичком. Обављајући војни рок у Сарајеву завршио је курс за кувара, послије је радио у подофицирској мензи а када се вратио кући из војске своје кулинарске вјештине је примјењивао по цијелој србачкој општини.

“Кувао сам по свим селима и на разним манифестацијама, у Бардачи, Лепеници, Ситнешима, Српцу, чак и пред зградом општине неколико пута, а у школи у Ножичком сам провео чак осам година и одатле носим најљепше успомене”, рекао је Раде који ове године обиљежава шест деценија бављења кулинарством.

Да ће имати ко да га наслиједи показао је и његов праунук Коста, који има четири године и који му је био “десна рука” у припреми пасуља.

Мирослав Ћетојевић, члан новооснованог удружења “За бољи Мартинац”, каже да је грах био укусан и упућује све похвале домаћинима за организацију овог догађаја.

“Ми подржавамо њих а и они нас у нашој Купусијади коју смо до сада организовали два пута, а у октобру планирамо и трећи пут. Мјештани наша два села гаје пријатељске односе и окупљамо се сваке године и кроз удружење “Нови асфалт”, а ове године дружење ће се одржати у Старом Мартинцу гдје ће домаћин бити Милорад Којић који води поријекло из нашег села”, рекао је Ћетојевић.

Да се за пасуљ из Ножичког далеко чује, потврдио је и Миодраг Марјановић, власник здравствене установе специјалистичког центра “Кућа здравља” који дјелује у Бањалуци, Добоју и Прњавору.

“Долазим готово сваке године са супругом Драганом која је поријеклом из Ножичког и морам признати да је грах све бољи, а видим да и све више људи долази и јако ми је драго што сам дио овако сложне заједнице. Упућујем похвале људима који ово лијепо организују а био сам такође дио једног сличног удружења у Брестову, које припада општини Станари, гдје смо почели дружења уз пасуљ и наставили са котлићијадом, али сам се због приватних и других обавеза сада мало повукао из свега тога”, рекао је Марјановић.

Он каже да и прије него што је постао “ножички зет”, дружио се са људима из овог села и другим Српчанима.

“Постао сам члан Удружења Српчана у Бањалуци и дружио се са покојним Стојаном Звонаром у чијој књизи о Ножичком је објављена моја слика и прије него што сам упознао супругу, тако да ме, на неки начин, вукла судбина да постанем ножички зет”, рекао је Марјановић.

Предсједник удружења “Моје Ножичко”, Велимир Микулић, каже да је ово њихово осмо дружење, али тек седми ручак кога организују, јер је један од њих отказан због пандемије вируса корона.

“Јако пазимо да ништа не мијењамо у нашој традицији али се трудимо да убацимо понешто ново, па смо тако ове године, инспирисани некадашњим школским кросом када се јело из папирних шољица, припремили папирне кутијице од пола литре и у случају да нам остане пасуља, посјетиоци ће га моћи понијети кући, тако да ће све изгледати аутентично као у стара времена”, рекао је Велимир.

Ове године повећали су и број мјеста, јер влада велики интерес за њиховим дружењем, али су остали досљедни томе да не доводе “живу музику”, јер желе ставити акценат на дружење у природи.

“Имамо подршку сусједних села, па је тако поред чланова удружења “За бољи Мартинац” и овај пут дошла делегација удружења “Наша Лепеница” којима се и ми радо одазивамо на дружења. Посебно ме изненадио и обрадовао долазак гостију из других општина, попут Прњавора, али и пријатеља из Швајцарске који имају родбинске везе са нашим Радетом и који су се задесили стицајем околности у завичају и дошли да виде како све то изгледа. Једна од њих је чак ишла у школу у Ножичком. Наше дружење првенствено окупља Ножичане и оне који имају родбинске и пријатељске везе са нашим селом, али могу доћи и сви други који изразе жељу. Долазе нам редовно Мартинчани а волио бих да имамо на дружењу и више Ћукалчана”, рекао је Велимир.

Подршку у организацији у задње двије до три године добијају и од Општине Србац, јер су се почели пријављивати на јавни позив за културне и спортске манифестације, а ове године им је одобрен новчани износ од 400 КМ. Средства за ово дружење, али и друге активности, прикупљају такође и корз чланарине, донације, продају мајица са обиљежјем удружења и слично.

“Опредјелили смо се да организујемо овај догађај на празник Духови јер се тада не ради у нашем селу а многи долазе у посјету завичају и гробовима најмилијих, тако да искористе прилику да нас обиђу и плате чланарину. Имамо тренутно 265 чланова али добијамо донације и од људи који нису наши чланови”, каже Велимир.

Ове године су већ организовали неколико догађаја, као што су “Божићни колачи” и “Васкршње дјечије игре”, а приредили су и дочек Православне нове године када су прикупљали средства за одлазак ученика осмог разреда из њиховог села на матурску екскурзију и обезбиједили им пристојан џепарац.

“Наредног мјесеца планирамо и традиционалну акцију “Најбољи ђак” а имаћемо до краја године и такмичење у одбојци на пијеску и друге активности. За све добро што радимо заслужни су људи из нашег удружења и захваљујем свима који нам дају материјалну и моралну подршку”, истакао је Микулић.