Пројектант Небојша Стојић из Српца у 50. години остварио музички сан
Пројектант Небојша Стојић из Српца у 50. години остварио музички сан

Небојша Стојић, пројектант у Шумској управи у Српцу, препознатљив је међу суграђанима не само по свом професионалном раду, већ и по својој великој страсти према музици.
Иако никада раније није наступао на великој сцени, осим за породицу и пријатеље, прошле године је одлучио да се пријави на музичко такмичење “Никад није касно”, популарну емисију Гранд продукције, у којој је стекао симпатије и публике и жирија, чиме је обиљежио и свој јубилеј, 50. рођендан.
“Са девет година први пут сам примијетио да имам другачији осјећај према музици и пјевању, али сам то скривао, можда сам се мало стидио. Већ са десет година успио сам отпјевати прве трилере, лако сам учио текстове, интонацију, осамостаљивао се, затварао у просторије и дотјеривао глас” прича Небојша о својим првим музичким корацима.
Пјевање је одувијек било присутно у његовом животу, али никада није био професионални пјевач. Први пут је показао свој таленат друговима из основне школе, а касније и у средњој школи и на факултету, када су често тражили да запјева.
“Сви су тражили да пјевам на излетима, касније и колеге на пословним путовањима. Родитељи су ме такође увијек подржавали, али нису инсистирали на томе да се професионално бавим музиком”, истиче Небојша.
Сматра да је таленат наслиједио од покојног стрица, који је био изузетан пјевач, али због нездравог начина живота није искористио свој глас на прави начин.
Његов свакодневни посао у Шумској управи у Српцу, гдје је запослен већ 22 године, није га спрјечавао да се посвети музици.
“Понекад запјевам у канцеларији, а у шуми то радим чак и чешће. Често имамо дружења, па пустим глас”, додаје Небојша.
Kрајем деведесетих свој таленат је показао и на неколико аудиција за аматере у Дервенти, Бањалуци, Челинцу, Вишеграду и другим градовима и увијек био међу прва три, а добијао је и бројне дипломе.
“Kада сам прошао аудицију за такмичење “Никад није касно”, отпјевао сам у првој емисији пјесму “Гордана” од Шабана Шаулића, чиме сам испунио жељу оца који јако воли ту пјесму. У другој сам пјевао један хит Милета Kитића а у трећој пјесму од Шерифа Kоњевића која је веома захтјевна, чак и за искусније пјеваче а камоли за аматере као што сам ја”, каже Небојша.
Прошао је кроз три круга такмичења, а у синоћњој емисији није ушао директно у финале, али се нашао у баражу са Јасмином Селимановићем из Сјенице и Роксандом Цимерт из Подгорице. Гласање ће трајати до уторка, 17. марта до 24 часа, и кандидат са највише гласова од њих троје наставиће такмичење.
Гласање се одвија путем фејсбука и то овдје:
https://nnk.app.do/nikad-nije-kasno-glasanje-15-03-2026…
Његова приватна страст према музици није једини таленат који показује, у слободно вријеме, воли се бавити мајсторисањем по кући, поправљати ствари.
Поред тога, његова братаница, 14-годишња Марија Стојић, такође је талентована пјевачица и чланица пјевачке групе СKУД “Бели анђео” из Српца. Заједно су наступили у једној од прошлих емисија, изводећи традиционалну пјесму “Пуче пушка”, а Марија такође има амбицију да се бави музиком.
“Музика је мој начин да ширим позитивну енергију. Мој највећи успјех у животу је што сам са супругом Драганом одгојио три кћерке и извео их на прави пут. Поручио бих младима да никад није касно да остваре своје снове, не треба губити наду, стати на сваком посртању”, истиче Небојша.

0 Comments