Пола вијека рукомета у Српцу: Мајицама са симболичним натписом обиљежили јубилеј

Пола вијека рукомета у Српцу: Мајицама са симболичним натписом обиљежили јубилеј

Рукометни клуб Србац окончао је јесењи дио сезоне Друге лиге Републике Српске на седмом мјесту са четири побједе и пет пораза.

Српчани су у посљедњем колу на домаћем терену савладали Борац 2 из Бањалуке резултатом 27:25 чиме је спуштена завјеса на први дио првенства које ће бити настављено на прољеће.

За вријеме првенствене паузе са радом ће наставити школа рукомета а тренинзи се одржавају сваког уторка и петка у Спортској дворани “9. јануар” са почетком у 20 часова.

Пред почетак меча са екипом Борца, на терен су изашли некадашњи рукометаши Српца Лазар Kусић, Предраг Драгосављевић и Горан Лазић који су играчима уручили мајице са натписом “50 година Рукометног клуба Србац” и тако симболично обиљежили јубилеј клуба.

Идеју у основању рукометног клуба у Српцу започео је Српчанин Лазар Kусић, тада наставник у Давору, гдје се као играч окушао у тамошњем клубу “Посавац” и одмах заволио овај спорт. Убрзо је окупио неколико пријатеља са којима је 1974. године одржао оснивачку скупштину и тада је настао Рукометни клуб Србац који се укључио у Kрајишку лигу.

Значајан допринос стасавању тима и постизању жељених резултата дала су и три студента београдског Факултета физичког васпитања: Никола Илић, Мирослав Јанковић и Предраг Драгосављевић, који су се, преваљујући више стотина километара, сваког викенда прикључивали свом тиму и давали све од себе за добар резултат.

Јачањем тренерског потенцијала и стварањем властитог играчког кадра, захваљујући прије свега ангажовању наставника Душана Јовичића и професора физичког васпитања Предрага Драгосављевића, клуб је ушао у Републичку рукометну лигу.

Прву званичну утакмицу РK Србац је одиграо на игралишту Школског центра у Српцу, 23. септембра 1974. године са рукометном екипом из Санског Моста и побиједио резултатом 19:17.

Међу играчима који су се истицали и потврдили спортску вриједност и у другим клубовима, били су Вујадин Шикман који је играо за београдску Црвену звезду, Берислав Тутњиловић за бањалучки Борац, Никола Илић и Горан Драгојевић за тадашњег друголигаша Kозару из Градишке, а највише успјеха постигао је Вељко Шаула који је осам сезона наступао у Премијер лиги БиХ као играч Борца, те играо с Бањалучанима у Средњеевропској лиги и Европском купу. Био је члан репрезентације Републике Српске а каријеру је наставио у Њемачкој.

За вријеме рата, током деведесетих година, клуб је престао са радом, али чим је рат окончан, старији играчи: Никола Илић, Боро Барашин, Милош Будић, Мирко Стојковић и Ранко Шарић, предвођени Гораном Драгојевићем и Вељком Kрејићем, брзо су се организовали и рукомет је поново заживио у Српцу, да би 1998. године ушао у Прву лигу Републике Српске, у коју је поново ушао и у сезони 2019/20. а данас наступа у Другој лиги Републике Српске.

Готово читав свој живот у клубу је провео Војислав Kусић Маркан, који је био играч, тренер и руководни радник клуба, а своју љубав према овом спорту пренио је и на сина Слободана, који се развио у врсног рукометаша и расног голгетера. Био је најбољи стријелац Прве лиге Републике Српске а играо је и за репрезентацију Републике Српске.

Kроз Рукометни клуб Србац прошло је и мноштво других играча, тренера, спортских радника и пријатеља клуба и сви они су дали властити допринос напретку клуба и рукометног спорта у нашем граду, а посебан допринос његовом опстанку посљедњих година дају рукометни радници Владимир Лазић, Предраг Смиљанић, Мирослав и Драгослав Пилиповић и други.