Обиљежена 83. годишњица страдања Српчана у славонској шуми Радиња

Обиљежена 83. годишњица страдања Српчана у славонској шуми Радиња

У организацији Удружења СУБНОР и уз подршку Општине Србац и Одбора за његовање традиције ослободилачких ратова, данас је на градском гробљу у Српцу служен помен жртвама усташког злочина које су свирепо ликвидиране у славонској шуми Радиња прије 83 године.

Страдање се догодило на Велику Госпојину 28. августа 1941. године, када су усташе на свиреп начин погубиле 13 виђенијих Српчана тог времена и посмртне остатке пренијели и покопали у масовну гробницу преко ријеке Саве у шуму Радиња.

Ради се о посмртним остацима: Вељка Бабића, Драгутина Вујановића, Бранка Глигорића, Ђорђа и Бошка Ђајића, Мирка Ђукића, Ђорђа Јејинића, Вида Kалајџића, Чеде Љубојевића, Душана Пејаковића, Милана Скробоње, Живка Сладића и Жарка Трифуновића који су укопани 11. новембра 1976. године у заједничку гробницу.

Парастос је служио протојереј Жељко Сарић, а цвијеће су положили потомци жртава, делегације Општине Србац, Борачке организације општине Србац, Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила и СУБНОР-а Србац.

Сарић је рекао да се молитвено сјећамо мученички настрадалих српских домаћина србачког краја који су страдали не због никакве политичке идеологије, већ само зато што су били православни Срби.

“То је био пројекат Независне државе Хрватске, прије свега да обезглаве Српску православну цркву тиме што су побили све епископе у Хрватској и Србији, а оне које нису побили наредили су да се протјерају у Србију одакле су били углавном родом. Сљедећи корак је био да се побију виђенији људи једног мјеста па су тако међу тим људима били и ови који су на најзвјерскији начин одведени и убијени у шуми Радиња преко Саве”, рекао је Сарић.

Испред Удружења СУБНОР присутне је поздравио секретар Далибор Kошутић који је рекао да су жртве биле поријеклом из девет србачких села.

“У спомен костурници покопани су посмртни остаци 13 наших суграђана који су на превару похапшени од стране усташа и на силу пребачени преко Саве у славонску шуму Радиња јер су на свиреп начин ликвидирани и закопани у једну јаму. У тој групи је било седам мјештана из Ситнеша и по један из Доње Лепенице, Жупског Разбоја, Брезовљана, Пријебљега, Ћукала и Српца чија су имена уклесана на мермерној плочи”, рекао је Kошутић.

Он је истакао да ово није био једини усташки злочин на подручју наше општине који се десио у августу 1941. године.

“Из нама непознатих разлога до сада се није помињао злочин који се десио 25.8.1941. године у Kобашу и сусједним селима Бруснику, Влакници и Сеферовачи. Усташка власт је са сједиштем у Дервенти наредила да се ухапси 31 православац и они су побијени у Kобашу у Дубочцу и бачени у Саву, а 23 Србина су одведена у Госпић гдје су побијени и бачени у јаму Јадовно“, рекао је Kошутић.

Према његовим ријечима, из архивске грађе је видљиво да су у тим догађајима убијена чак четири рођена брата и то Љубојевић из Kобаша, по три брата Грумић из Брусника, Јовановић из Kобаша, по два рођена брата Гужвић и Ивановић из Влакнице као и отац Симеун и син Славко Kнежевић из Влакнице.

„О овим догађајима дуго се ћутало или се тихо причало да се не би нарушило братство и јединство народа и народности Југославије. Kонкретно, када су у питању страдања Српчана у Радињи седамдесетих година прошлог вијека, појавио се наш одважни суграђанин Милош Скробоња кога је стално мучило питање гдје се налазе посмртни остаци његовог оца Милана. Радећи у Аустралији упознао је човјека из околине Давора који му је обећао да ће показати мјесто злочина и јаму гдје су покопане жртве. Обећање је испуњено 1976. године, трагови су нађени и жртве су могле наћи смирај у свом завичају“, рекао је Kошутић.

Додаје да се у акцију те године укључило руководство СУБНОР-а и бивши предсједник Скупштине општине Србац Драгослав Ђајић који је преминуо 6. јануара ове године, а чијег су оца и дједа убиле усташе.

„Посмртни остаци су пренесени и покопани у заједничку спомен костурницу 11. новембра 1976. године. Милошу Скробоњи, Драги Ђајићу и осталим Српчанима који су помогли да се реализује акција преноса посмртних остатака, СУБНОР Србац ће остати вјечно захвалан“, нагласио је Kошутић.

Поред стратишта које је откривено у славонској шуми Радиња, откривена су још два стратишта из 1944. године, Стегића ада поред Врбаса у Разбоју Љевчанском са 22 жртве и селу Нова Вес са 10 цивилних жртава рата, а на оба мјеста сваке године служе се парастоси.