Начелник општине Млађан Драгосављевић и предсједник Скупштине општине Милош Будић упутили су честитку грађанима општине Србац који празнују Нову 2021. годину по јулијанском календару.
У својој честитки су пожељели да им Нова година буде испуњена добром и напретком на личном, породичном и професионалном плану.
“Прије свега, желимо да празнични дани донесу добро здравље и потребну снагу да превладамо све тешкоће са којима смо се суочавали у претходном периоду, а уз поштовање епидемиолошких мјера и савјесно и одговорно понашање, не сумњамо да ћемо у томе и успјети.
Свим грађанима желимо да се још више међусобно разумијемо и поштујемо у духу дијалога и толеранције, а прије свега да се окупимо око заједничких циљева и интереса како бисмо градили Србац и Републику Српску као просперитетно мјесто за живот и омогућили будућим покољењима да остану на овом подручју и заснују своје породице.
Нека нам овај празник, који се у нашем народу светкује и као Мали Божић, протекне у миру и јединству, уз поштовање свих православних обичаја и традиције нашег народа.
Наши вјерници уједно прослављају и празник Светог Василија Великог, као заштитника својих домова, па вам овом приликом желим да крсну славу проведете у породичном окружењу у миру и срећи.
Нека Вам је срећна и Богом благословена Нова 2021. година”, каже се у заједничкој честитки.
Начелник општине Млађан Драгосављевић, у пратњи власника фирме ,,Тат-ком” Србац, Драгана Татомира, протеклог викенда био је у хуманитарној посјети нашем народу на подручју Глине у Хрватској која је 29. децембра погођена снажним земљотресом.
Том приликом, њих двојица сусрели су се и са Његовим преосвештенством епископом горњокарловачким Герасимом са којим су разговарали о начину помоћи становништву овог краја.
Начелник Драгосављевић рекао је да се лично на терену увјерио у размјере ове природне непогоде и истакао да је то невоља огромних размјера.
“Kонкретно је на терену договорено да једној породици из Глине Општина Србац, уз подршку србачких привредника, комплетно обнови кућу и доведе је у стање да се у њој може нормално боравити, а која је претрпјела знатно оштећење у земљотресу. У овом домаћинству живи пет женских особа, од којих је двоје дјеце узраста 8 и 10 година. Управо владика Герасим је дао приједлог да се помоћ пружи тој породици која сама није у могућности да обнови свој дом”, каже начелник Драгосављевић.
Он додаје да сви који желе да помогну, могу да се укључе и да у складу са својим могућностима што прије обезбиједе све оно што је неопходно како би ова породица своју кућу што прије ставила под кров.
Љубав према фолклору и народним обичајима пробудила је креативни дух код младог Српчанина, Саше Ивковића (21), који је своје животно опредјељење пронашао у сакупљању и изради народних ношњи са ових простора.
Као некадашњи члан фолклорних друштава из Српца, а сада студент друге године на Одсјеку етнологије и антропологије на Филозофском факултету у Београду, Саша је стекао богато искуство које је примјенио не само у израду ношњи, већ и аутентичних комада накита, а његови радови су већ изазвали пажњу у читавом региону.
На десетој јубиларној ревији реконструисаних народних ношњи „Обнављамо баштину“, која је у децембру одржана у Трњанима код Славонског Брода, освојио је прво мјесто са српском народном ношњом Сарајевског поља коју је реконструисао са тимом својих сарадника.
Ревија је ове године одржана онлајн, због епидемиолошких мјера, а награђене су најбоље народне ношње Хрвата, док је Сашин рад однио побједу у категорији ношњи из других држава.
“У конкуренцији је било још шест ношњи из БиХ, Србије и других земаља, међу којима и једна ношња из Литваније, тако да сам пресрећан што је баш мој рад добио највеће признање. То је ношња која ме је занимала већ дужи период. Већ извјесно вријеме проучавам начине на које је сашивена и украшена. Мјесецима сам радио на изради једног таквог комплета ношње, а финални производ је представљен управо на овој ревији”, каже Саша.
Истиче да му је ово био први комплет кога је лично сашио, јер се до сада углавном бавио израдом накита за ношњу. Још као основац учествовао је у радионицама израде накита, научивши прво да плете наруквице, а затим постепено савлађујући хеклање перлица и друге технике.
“Доста сам читао о томе а посуђивао сам и примјерке од колекционара како бих усавршио своје знање. Трудим се да сваки од њих буде досљедан, да изгледа онако како су га правили наши преци, али да сваки буде оригиналан на свој начин. За њима већ влада интерес код људи који се баве фолклором, али немам за сада намјеру да крећем у серијску производњу, баш из разлога како би се задржала њихова аутентичност”, каже Саша.
Прошле године је учествовао и на тринаестој по реду ревији народних ношњи „Бисерна грана“, која се одржава у Футогу, а која је такође одржана онлајн због пандемије вируса корона. Узео је учешће и на ревији у Фекетићу код Бачке Тополе на којој су презентоване ношње младенаца.
“На овим ревијама сам представио ношњу из Српца коју сам прикупљао у протеклом периоду. Ова ношња је специфична јер се у њој преплиће динарска струја народне ношње, која је била карактеристична за ношње из 19. вијека, и елементи славонске народне ношње на коју углавном личе ове у новијем периоду”, каже Саша.
По његовом мишљењу, у фолклорном аматеризму на нашим просторима веома мало се користи наслијеђе из Босне и Херцеговине, јер културно-умјетничка друштва углавном теже играма из Србије и Македоније.
“Зато се трудим највише пажње посветити ношњама из БиХ које изгледају прелијепо ако се ураде како треба, а уз то имамо широк спектар занимљивих игара. Јако је тешко израдити аутентичну ношњу која се носила прије стотињак година, јер су тада конци били доста тањи а вез је био јак ситан, тако да су ми радови из тог периода фасцинантни. Они имају своју вриједност и све је већи број људи који се за њих интересује”, сматра Саша.
Посебно истиче подршку људи који се баве израдом и прикупљањем народних ношњи у цијелом региону, за које каже да међу њима нема сујете и да једни другима активно помажу како би израдили квалитетне радове који ће остати истински чувар културне баштине овог краја.
Саша каже да се од овог занимања може лијепо живјети ако се пружи максимална посвећеност и на вријеме постави јасан циљ.
“Нема много људи који се баве овим послом и мало је радних мјеста за такву врсту занимања. Себе у будућности видим у неком музеју у којем ћу се бавити пручавањем традиционалних начина одијевања са акцентом на подручје БиХ”, рекао је Саша.
У складу са прописаним епидемиолошким мјерама начелник општине Млађан Драгосављевић организовао је данас у згради Општинске управе традиционални годишњи пријем за представнике вјерских заједница.
Пријему је присуствовао и замјеник начелника општине Владимир Гужвић, а од представника вјерских заједница присуствовали су свештеници Српске православне цркве, представник Меџлиса исламске заједнице Kобаш и Украјинске гркокатоличке цркве.
У уводном обраћању, начелник Млађан Драгосављевић је честитао новогодишње и божићне празнике и пожелио да сарадња локалне управе и вјерских заједница , која је и до сада била на изузетно добром нивоу, у овој години буде још боља.
„Ово је добра прилика да размијенимо мишљења, сагледамо ваше потребе и проблеме и радимо на њиховом рјешавању. Финансијска подршка била је у оквиру реалних могућности”, рекао је начелник Драгосављевић и додао да подршка општине неће изостати и у овој години.
Протонамјесник Жељко Сарић похвалио је сарадњу са локалном управом у сваком погледу и истакао да се у години иза нас, упркос пандемији вируса корона, много радило у грађевинском смислу у свакој црквеној општини, у чему су помоћ посебно пружили вјерници из наше општине и дијаспоре.
“Богослужбени живот није престајао али је значајно смањено присуство вјерника, смањен је број обреда вјенчања и крштења док је повећан број смртних случајева којих је у прошлој години било преко три стотине”, рекао је Сарић.
Протојереј Украјинске гркокатоличке цркве Петар Ситник подсјетио је да на подручју србачке општине постоји велики број домаћинстава са украјинским живљем и изразио захвалност општини на организовању овог пријему коga за разлику од Српца не организују ни Дервента ни Прњавор.
Главни имам Меџлиса исламске заједнице Kобаш Исхак ефендија Патковић захвалио се на сарадњи како локалној управи тако и свештенику СПЦ у Kобашу. Он је додао да је у протеклој години урађен потпорни зид око мезарја, а поред помоћи федералног Министарства за расељена лица и избјеглице, помоћ је пружила и Општина Србац.
Пријем је окончан коктелом уз договор да ће се ова лијепа традиција наставити и наредне године.
Бројни хуманисти широм Српске и региона прикупили су потребна средства у износу од 20 хиљада KМ за лијечење Далиборке Симић из Бијељине, која болује од веома прогресивног карцинома дојке са метастазама на костима, плућној марамици и кожи.
Заказана је операција која ће бити извршена 29. јануара у једној клиници у Грчкој и која ће Далиборки дати шансу за оздрављење.
Далиборка је родбински везана за Србац чија породица упућује захвалност нашим суграђанима који су такође дали допринос прикупљању помоћи.
“Захваљујемо свима који су помогли Далиборки да оде на лијечење јер ова средства није могла сама обезбиједити. Ваше мало њој значи пуно и тиме сте јој дали нову шансу за живот”, каже се у захвалници њене породице из Српца.
Захваљујући Удружењу жена обољелих од карцинома дојке „Геа“ из Бијељине протеклог мјесеца је био отворен хуманитарни број путем кога су сви грађани Српске могли пеужити помоћ лијечењу ове младе жене.
