Дрим Тим добио термине на помоћном игралишту градског стадиона
Школа фудбала “Дрим Тим” из Српца, као најмасовнији дјечији клуб у Српцу са преко 90 чланова, добио је боље услове за рад уступањем помоћног игралишта градског стадиона у Српцу за вечерње тренинге.
Захваљујући Општинској управи Србац и у договору са Фудбалским клубом “Слога”, члановима Дрим Тима додијељени су термини за тренинге уторком и четвртком од 18 до 20 часова.
Тренер Дражен Драгосављевић каже да се овом одлуком показало да се инфраструктурни спортски објекти на подручју општине Србац налазе на располагању свим клубовима.
“До сада смо наше тренинге одвијали само на стадиону Полета у Малим Ситнешима а захваљујући вечерњим тренинзима у Српцу, под свјетлом рефлектора, моћи ћемо још квалитетније радити са нашим полазницима. Са руководством Слоге договорили смо термине а претходно смо у разговору са начелником општине Млађаном Драгосављевићем и предсједником Скупштине општине Милошем Будићем добили пуну подршку да користимо игралиште градског стадиона, што нам је неопходно у даљем раду”, каже Драгосављевић.
Он истиче да Дрим Тим редовно путује по Републици Српској и земљама у окружењу и учествује на јаким фудбалским турнирима гдје остварује запажене резултате чиме на најљепши начин представља нашу локалну заједницу.
“То су препознали у локалној власти и дали гаранције да ће нас подржати у свим настојањима да наш рад подигнемо на виши ниво, показавши да вјерују у младе, а нарочито у спорт”, истакао је Драгосављевић.
Предраг Дабић, најмлађи доктор наука из Српца: Кристалографију изабрао за животни позив
Kристалнa материјa се налази свуда у природи и током историје људе је фасцинирала њена љепота и тајновитост, што је опредјелило и Предрага Дабића (32), једног од најмлађих доктора наука из Српца, да се почне бавити кристалографијом, као мултидисциплинарном науком која има много примјена и прожима наш свакодневни живот.
Дабић је докторирао у марту ове године на Рударско-геолошком факултету Универзитета у Београду, где је завршио основне и мастер студије и тренутно је у поступку избора у звање научни сарадник у овој образовној и научној установи.
Иако је мали број оних који су чули за њу, кристалографија је присутна у физици, хемији и медицини, важна је у производњи хране, рударству, аутомобилској и електромеханичкој индустрији, што је заинтересовало младог Српчанина да се посвети овој научној области.
“Још током средње школе, гледајући научно-популарне емисије на тему планете Земље, пожелио сам да студирам геологију и бавим се науком, што ми се и остварило. Наравно, кад сам уписао студије нисам знао да ћу се усмјерити баш на кристалографију, за коју сам први пут тада чуо, и минералогију, али је то временом постао мој животни позив”, рекао је Дабић.
Још у древна времена људи су се бавили кристализацијом шећера и соли, а какао маслац, од кога се прави чоколада, кристалише у неколико различитих облика. Kристална материја је видљива у сњежним пахуљицама, леду и соли а текући кристали налазе се у екранима телевизора, рачунара и мобилних телефона.
У данашњем времену, захваљујући рендгенској кристалографији, научници могу проучавати просторни распоред атома и хемијске везе између сусједних атома и видјети разлике између графита и дијаманта. На кристалографији се заснивају знања о геолошким раздобљима и стијенама а немјерљив је њен значај и у производњи лијекова.
“У Србији се изучава на више факултета, института и лабораторија, а прва кристалографска испитивања су отпочела на мом факултету гдје сам запослен од 2014. године, када сам уписао докторске студије. Тренутно радим на једном пројекту Министарства просвјете, науке и технолошког развоја Србије гдје пратим научна истраживања, прикупљам и обрађујем експерименталне податке и организујем научне резултате до којих долазим са колегама из своје и из других институција”, рекао је Дабић.
Према подацима Међународне уније за кристалографију, за многа открића која су допринијела разумијевању свијета око нас, а која су директно или индиректно повезана са кристалографијом и коришћењем њених метода и техника, чак 33 научника добила су Нобелову награду, од чега петоро њих у задњих десетак година.
Дабић каже да о њеном значају говори и чињеница да су Уједињење нације прогласиле 2014. годину за Међународну годину кристалографије.
“Она је у средишту развоја низа научних поља и подручја и анализа кристалне материје је готово незамислива без кристалографије. Значајну улогу је имала и у посљедњој пандемији корона вируса у одређивању структуре самог вируса”, истиче он.
Објавио је до сада осам научних радова у часописима од међународног значаја, а већина њих је била везана за тему његове докторске дисертације под називом „Синтеза и структурна карактеризација нових цезијумских и калијумских силиката са елементима ретких земаља” у којој је усмерен на добијање нових једињења синтетичким путем и на одређивање кристалних структура тих једињења.
“У кристалографију се највише инвестира кроз науку и научне пројекте, а пошто наука није на листи приоритета земаља у нашем региону, онда је њен развој и значај ограничен. Тренутни планови везани су ми првенствено за Србију и Рударско-геолошки факултет, међутим, проблеми финансирања науке и научних пројеката у Србији, као и уговори на одређено вријеме, до годину дана, ограничавају дугорочније планове. Ипак, неки помаци постоје и надам се да ћу наставити да се и даље бавим овом научном облашћу у Србији”, рекао је Дабић.
Предраг је добио награду Рударско-геолошког факултета за најбољег студента на мастер студијама за школску 2013/2014. годину са просјеком оцјена 10. Током свог усавршавања боравио је у Аустрији, Њемачкој и Швајцарској, гдје је са тамошњим стручњацима размјењивао искуства и стицао нова корисна сазнања.
Члан је Српског кристалографског и Српског геолошког друштва.
Начелник Млађан Драгосављевић угостио делегацију општине Новогрођец
Начелник општине Млађан Драгосављевић угостио је данас у свом кабинету делегацију пољске општине Новогрођец коју су чинили одборница у Скупштини општине Новогрођец, Антонина Шелеховић и успјешни привредник Богуслав Шелеховић.
Ове двије општине потписале су 2012. године споразум о братимљењу чиме су се опредјелиле да развијају пријатељске односе и различите облике сарадње и очувања успомена на период када су територију општине Србац, крајем деветнаестог и почетком двадесетог вијека, насељавали Пољаци, који су се по завршетку Другог свјетског рата вратили у домовину.
„Велико ми је задовољство што сам имао прилику након дуго времена угостити представнике Новогрођеца чија посјета нам потврђује да и даље гајимо блиске везе са овом средином. Настојимо одржавати везе и разговарали смо о разним могућностима сарадње. Позвали су нас да поново будемо њихови гости а очекујемо ускоро опет и њихову посјету Српцу“, рекао је начелник Драгосављевић.
Он је подсјетио на изузетну гостопримљивост на коју су наишли сваки пут када су посјетили Новогрођец, а и Србац се увијек трудио да буде добар домаћин.
“Заједно са потомцима често долазе у овај крај, обилазе гробља и чувају успомене на прошла времена када су са локалним становништвом учествовали у свакодневном животу, дијелећи добро и зло. Те везе никад нису покидане о чему свједочи и то да чувају и даље нашу традицију и обичаје, што нам је потврдила и наша гошћа која је поред функције одборника, истовремено и предсједница мјесне заједнице Миликов коју насељавају потомци некадашњих становника Мартинца“, истакао је начелник Драгосављевић.
Званичници, чланови културно умјетничких друштава и други грађани Српца и Новогрођеца током протеклих десет година више пута су размијенили међусобне посјете. Пољска делегација у више наврата присуствовала је прославама Дана и крсне славе општине Србац а сваке године из Новогрођеца, Болеславеца и околних села долази на десетине Пољака који обилазе гробља својих предака у нашој локалној заједници.
У протекла 24 часа на подручју србачке општине регистрован је један нови случај вируса корона а ради се о мушкaрцу млађе животне доби.
Закључно са данашњим даном у Српцу је осам особа активно позитивно на вирус корона а у кућној изолацији су 23 лица.
У Републици Српској у протекла 24 часа извршено је тестирање 128 лабораторијских узорaка путем PCR теста а вирус корона откривен је код 30 особа. Институту за јавно здравство РС пријављена су два смртна случаја.
Укупан број хоспитализованих у Републици Српској је 91 а на респиратору је шест особа.
Обиљежен Дан погинулих и несталих у Одбрамбено-отаџбинском рату
У спомен соби у Српцу јуче је обиљежен 15. септембар – Дан погинулих и несталих у Одбрамбено-отаџбинском рату
Цвијеће су положиле породице погинулих бораца, предсједник Републичке и општинске организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Вељко Лазић, делегација Општине Србац на челу са начелником општине Млађаном Драгосављевићем, предсједник Одбора ратних војних инвалида Борачке организације општине Србац Горан Тривунић, предсједник Удружења ратних војних инвалида Милорад Станишљевић и делегација СУБНОР-а Србац.
Парастос је служио протонамјесник Петко Вуковић.
У обраћању присутнима, Лазић је истакао да је основни циљ организације да води рачуна о потребама ове популације и додао да је потребно радити на проналаску несталих.
“По завршетку рата у Републици Српској се водило 5480 несталих бораца Републике Српске и због тога је формирана комисија која је радила на ексхумацијама и идентификацијама. До 1. јануара 2008. године комисија је радила и пронађено је 3471 тијело. Међутим, формирањем Института за тражење несталих БиХ, процес тражења српских жртава се зауставља, тако да се још увијек трага за 1648 тијела. Наша организација се бори са тим проблемима, али нам је изузетно тешко, иако имамо подршку свих институција Републике Српске”, рекао је Лазић.
Он је додао да ће у наредном периоду дјеловати у два правца и то да се изврши комплетна реконструкција Института, да се Институт расформира и врати на ентитетско дјеловање какво је некад било, а други је наставак стамбеног збрињавања породица погинулих бораца.
Лазић истиче да је један од горућих проблема запошљавање дјеце погинулих бораца.
“Kада смо почели да радимо по том питању 2012. године, добили смо податке Завода за запошљавање да има 3687 незапослене дјеце погинулих бораца. Ишло је тешко, али смо успјели да помогемо да се дио њих запосли. Међутим, имамо и данас 1.494 незапослене дјеце, што је велики број. Гријех је да дјеца чији су очеви страдали за Републику Српску немају од чега да живе, тако да апелујем на комплетно друштво да урадимо нешто по том питању”, рекао је Лазић и изразио увјерење да ће у што краћем року бити ријешен овај проблем.
