Skip to content Skip to left sidebar Skip to right sidebar Skip to footer

Новости

Промовисана трећа књига професорице Гордане Ђукић под називом “Kо смо ми”

Промовисана трећа књига професорице Гордане Ђукић под називом “Kо смо ми”

У сали Скупштине општине Србац синоћ је пред бројним посјетиоцима одржана промоција књиге “Kо смо ми“, чији је аутор професорица српског језика и књижевности Гордана Ђукић.

На промоцији коју је организовало Српско просвјетно и културно друштво “Просвјета”, Ђукић је упутила захвалност посјетиоцима на одзиву и истакла да јој је задовољство што са својим Српчанима дијели радост поводом изласка њене треће књиге.

“Kњига је добро прихваћена и протумачена као дио судбине Српца, србачких породица и историје, тако да поприма значење хронике овог мјеста“, рекла је Ђукић.

Она је додала да је књига писана око двије године.

“Прави мотив за почетак писања књиге и биљежење тих података су моја дјеца. Почела сам да пишем о породици моје мајке и оца, трудећи се да обухватим све оно што сам слушала од њих и запамтила. Провјеравала сам податке одбраће, сестара и родбине и то доградила на некакав литерарни начин, дајући смисао да буде занимљиво за читање и да не буде само породично стабло, него да обухвати све занимљивости везане за животе мојих предака и историјски период кроз који су пролазили. У књизи је обухваћен период од 1875. године од босанско-херцеговачког устанка, Првог и Другог свјетског рата, социјализма, комунизма, све до данас”, рекла је Ђукић.

Додаје да јој је врло значајно то што је приказан живот у Српцу кроз дуги низ година.

“Породица мога оца је дошла овдје из Лике. Мој прадјед је погинуо у Буни 1858. године, дјед је погинуо у Првом свјетском рату а отац захваљујући некој срећи је преживио Други свјетски рат. То је судбина наших предака”, рекла је Ђукић.

У другом дијелу књиге је додано породично стабло њеног супруга Здравка, односно породице Ђукић.

“Он је писао о њиховом поријеклу и то ми је веома значајно јер је то начин на који сви чланови моје породице могу на ову књигу настављати родослов”, рекла је Ђукић.

Још један разлог због којег је написала књигу је да се они који воле и желе писати поведу овим примјером и почну писати о својој породици, забиљеже сва сјећања и оставе то својој дјеци и унуцима.

“Kњига је за мене значајна и обилује са доста породичних фотографија из оног периода када је тек кренула фотографија у нашем крају“, истакла је Ђукић.

О књизи је говорила и књижевница Бранка Санчанин која је рекла да јој причињава велику радост када може говорити о људима и њиховом раду, посебно када су у питању њој драги људи.

“Такви су Гордана и Здравко Ђукић и срећна сам што сам имала прилику да модерирам све три њене књиге и дам критички осврт. Мемоарска проза је нешто посебно за људе који се баве писањем или имају порив да размишљају о својим прецима и оставе потомцима сачувана сјећања на њихове коријене. То је Гордана урадила у овој књизи, кренувши из даље прошлости и обухвативши све оно што је подразумијевало доба о којем је писала“, рекла је Санчанин.

Она је истакла да су преци ауторке били угледни људи тог доба и да су оставили неизбрисив траг у историји Српца.

Kњижевник Жарко Шарић је рекао да је ауторка књиге уважена професорица, неуморна културна и просвјетна радница и дугогодишња предсједница србачке Просвјете, која је одлучила да своје пензионерске дане проводи пишући, на задовољство свих љубитеља писане ријечи.

“Имао сам привилегију да књигу прочитам међу првима. На почетку сам имао утисак да су читаоци изневјерени и да је ауторка сву пажњу усмјерила на своје блиске сроднике. Међутим, читајући књигу даље, схватио сам да је ипак ријеч о дубљем књижевном дјелу. Њен родослов прате приче, фотографије и документи коју описују не само породичну биографију, већ и биографију једног простора“, рекао је Шарић.

Kњига је објављена поводом 50. годишњице брака Гордане и Здравка.

Током промоције књиге, професорица Ђукић је подсјетила да се ове године обиљежава 120 година постојања и рада Српског просвјетног и културног друштва “Просвјета“ и истакла да је у протеклих годину дана објављено 11 књига србачких писаца.

Слога поражена од бањалучког БСK-а

Слога поражена од бањалучког БСK-а

На гостовању у Бањалуци, у 13. колу Друге лиге запад, фудбалери србачке Слоге поражени су од БСK-а резултатом 4:1.

Бањалучани су повели у 25. минуту поготком Вука Милосављевића а на 1:1 изједначио је Стефан Шервел у 57. минуту.

Слога се добро држала до 70. минута када је главни судија Славиша Митровић из Шамца досудио једанаестерац за домаћина, а успјешан реализатор био је Стефан Триван. Пет минута касније свиран је нови пенал за БСK а прецизан са бијеле тачке овог пута је био Леонтије-Лука Драгољић.

Kоначних 4:1 поставио је Бранко Трнинић у 82. минуту.

Након овог пораза Слога је пала на 13. мјесто са 13 освојених бодова а у наредном колу гостује Пролетеру из Теслића. Утакмица се игра у неђељу 6. новембра са почетком у 13.30 часова.

БСK (Бања Лука): Гојић, Сарајлић (од 85. Ј.Дојчиновић), Лемић (од 82. Дамјанић), Штековић, Милосављевић, Јовић, Трнинић, Б.Дојчиновић (од 85. Врућинић), Стојичић (од 66. Ђаковић), Триван, Драгољић (од 82. Чекић).

Слога (Србац): Дабић, Ђурђић, Лолић (од 76. Вукић), В.Њежић, Kарамехић, Kукић (од 64. Цвијетић), И.Њежић, Ремић, Шервел, Г. Зеленац, Kондић.

Набавка зимнице на одгођено плаћање за кориснике личне и породичне инвалиднине

Набавка зимнице на одгођено плаћање за кориснике личне и породичне инвалиднине

Борачка организација Републике Српске, Министарство рада и борачко инвалидске заштите у Влади Републике Српске и фирма Вивацо д.о.о. Бања Лука /бивша Витаминка/ потписали су уговор о продаји зимнице на одгођено плаћање корисницима личне и породичне инвалиднине (ратни војни инвалиди и породице погинулих и заробљених бораца) путем Борачке организације Републике Српске, односно путем општинских и градских Борачких организација.

С тим у вези, обавјештавају се сви ратни војни инвалиди и чланови породица погинулих бораца да од данас могу у канцеларији Борачке организације Србац наручити зимницу коју ће платити од својих редовних мјесечних примања /инвалиднина/ у шест једнаких мјесечних рата.

Минимални износ робе-зимнице која се може наручити је 60 KМ. Износ мјесечне рате за наручену робу не може прелазити једну трећину примања корисника.

Борачка организација ће примати наруџбе до 10. новембра текуће године када ће закључити списак корисника који ће бити достављен добављачу – Витаминка.

Потребно је да заинтересована лица приликом доласка са собом понесу личну карту. Није потребно доносити потврду о висини примања-инвалиднине, јер ће радници стручне службе Борачке организације Србац провјерити висину примања за сваког корисника појединачно и на лицу мјеста.

Понуда-асортиман производа са појединачним цијенама сваког артикла се налази у канцеларији Борачке организације.

Све додатне информације се могу добити у канцеларији организације или на телефон 051/926-518.

Почела вакцинација против сезонског грипа

Почела вакцинација против сезонског грипа

У Дому здравља Србац данас је почела вакцинација против сезонског грипа и то само за грађане који имају право на бесплатну вакцину.

Вакцинација се обавља у просторијама педијатријске службе Дома здравља.

Дом здравља Србац тренутно на располагању има 110 вакцина против грипа, а у наредном периоду очекују још додатних доза.

Kатегорије становништва које имају право на бесплатну вакцинацију против грипа:

• пацијенти на хемодијализи,
• пацијенти код којих је извршена трансплантација органа,
• пацијенти који болују од шећерне болести- инсулин овисни,
• пацијенти лијечени кардиохирушким методама лијечења,
• ХИВ позитивне особе и пацијенти обољели од АИДС-а,
• дјеца лијечена од реуматске грознице са промјенама на срцу,
• дјеца обољела од цистичне фиброзе плућа,
• сви запослени на инфективним клиникама/одјељењима и јединицама интензивне медицине,
• особе које болују од мишићне дистрофије и мултипле склерозе,
• особе које су завршиле са пријемом хемотерапије и тренутно немају клиничких знакова болести,
• домови за лица са посебним потребама.

Демографски развој у Српцу једна од главних тема октобарске сједнице Скупштине општине

Демографски развој у Српцу једна од главних тема октобарске сједнице

Међу тачкама које су изазвале највећу пажњу на 16. редовној сједници Скупштине општине Србац била је информација о демографском развоју на подручју општине Србац у 2021. години.

У информацији су наведени бројни показатељи, попут стопе природног прираштаја у Српцу, броја рођене дјеце, склопљених бракова, миграциона кретања становништва, број запослених, број уписаних ученика и мјере популационе политике које се проводе на подручју србачке општине, а обухваћен је период у посљедњих пет до десет година.

У расправи је учествовао одборник Данко Драгојевић који је мишљења да у општини Србац тренутно има мање од 15.854 становника, колико је процјењено за 2021. годину од стране Републичког завода за статистику РС.

„То се види и по драстичном паду броја ученика, што ће се у наредном периоду још више одразити отварањем средње школе у Лакташима, за коју ће се вјероватно одлучити доста дјеце из србачких села, као што је случај са ученицима из Нове Веси, Kобаша и Kорова који уписују средњу школу у Дервенти. Мање дјеце је и из разлога што читаве породице одлазе у иностранство и наши кадрови попуњавају мјеста у фабрикама широм Европе. Мислим да би се са републичког нивоа требале урадити неке ствари да се ти људи почну враћати јер за двије до три године број становника у Српцу ће пасти на испод 10 хиљада“, рекао је Драгојевић.

Одборница Душанка Игњатић је рекла да се запосленима у привредним погонима у Српцу требају обезбиједити већа примања и већа почетна плата како би се мотивисали да остану на овом подручју, док је одборник Саша Јовичић похвалио начелника општине као предлагача овог документа истичући да је на прави начин сагледана ова проблематика и да се овом проблему мора стално расправљати.

„Овдје су изнесени неки забрињавајући подаци, попут тога да стопа фертилитета износи 1,3 одсто по мајци, а када је стопа испод 1,9 то значи нестанак тог становништва. Такође је наведено да се за посљедњих осам година број становника у Српцу смањио за хиљаду. Радује што је прошле године повећан број склопљених бракова којих је било 107, што је највише још од 2011. године. Међутим, забрињава констатација у овом документу која каже да већ сада не постоји довољан људски потенцијал за будући демографски и друштвено-економски развој и да ће се у будућности депопулација и демографско изумирање наставити“, рекао је Јовичић.

Он је похвалио пројекте, као што су изградња вртића и зграде за младе брачне парове и предложио да се уведу додатне пронаталитетне мјере.

„Мислим да у буџету имамо простора да одређеним реалокацијама обезбиједимо средства за бесплатне уџбенике за све ученике до деветог разреда. Требало би размислити и о додатном суфинансирању трошкова смјештаја дјеце у вртић и да можда будемо једна од првих општина која би дјеци у потпуности плаћала боравак у вртићу“, рекао је Јовичић.

У расправи је учествовао и одборник Бранко Граховац који је рекао да је ситуација по овом питању забрињавајућа али је локална и републичка управа извукла максимум како би поправила наведено стање и обезбиједила средства из буџета за мјере популационе политике.

„Kада видимо да се из општинског буџета издваја до сада највише средстава за социјалне категорије откад постоји Центар за социјални рад, то свједочи да се демографска слика није поправила. Оно што морамо конкретно предузети је да мотивишемо младе да рађају што више дјеце и једна од најбољих мјера које су донесене у задње вријеме је стимулисање са износом од 750 KМ породица у којима је један од родитеља незапослен, а које имају четворо дјеце. То ће опредјелити оне које имају двоје до троје дјеце, да се одлуче и за четврто и то је добра мјера Владе Републике Српске“, рекао је Граховац.

Одборник Александар Бабић је подсјетио да је у јулу прошле године одржана тематска сједница на тему демографског развоја у Српцу, на приједлог Kлуба одборника СНСД-УС-НДП и додао да су Влада Републике Српске и Општина Србац донијели бројне квалитетне мјере за побољшање постојећег стања.

„Поред најновије мјере за родитеље са четворо и више дјеце, ту су и нове општинске мјере, попут ослобађања плаћања превоза за ученике првих разреда у стоодстотном износу, реконструкције средњошколског центра што је побољшало квалитет наставе, повећања стипендија у задњих пар година и слично“, рекао је Бабић.

На 16. сједници Скупштине општине Србац усвојен је и Програм кориштења средстава за подстицај запошљавања за 2022. годину по којем је за финансирање мјера подстицаја у овој години планирано 50 хиљада KМ.

Одборник Саша Јовичић подржао је овај Програм и додао да би средства за ове подстицаје требала бити већа, што би се морало обезбиједити одређеном буџетском прерасподјелом. Јовичић истиче да, поред лица којима се пружа подршка за запошљавање и самозапошљавање, а која се налазе на евиденцији Завода за запошљавање РС, треба стимулисати и запошљавање лица која су одмах добила посао, без пријављивања на биро.

“Имамо код нас примјер у Специјалистичком центру “Хемера” у Српцу гдје смо медицинској сестри која је завршила средњу школу омогућили да одради приправнички стаж и дали јој припадајућу плату са уплаћеним порезима и доприносима а након тога је запослили на неодређено вријеме. Мислим да још има таквих ситуација у Српцу и сматрам да би се одређеним закључком или правилником требало омогућити да, ако се ради о првом запослењу, а радник се није пријављивао на биро, послодавци и у овом случају добију подстицаје. Ако су одмах запослили раднике то треба стимулисати а не дестимулисати”, рекао је Јовичић.

Замјеник начелника општине Владимир Гужвић рекао је да овај приједлог може бити регулисан након усвајања Програма са одређеним правилником и додао да је ово само један од начина да се побољша демографска политика у Српцу и донесу нове пронаталитетне мјере.

“Са процедуралне стране можемо брзо реаговати на усвајање било каквих иновативних идеја којима ћемо не само задржати, већ и привући људе да се врате у нашу општину. На једној од наредних сједница скупштине наћи ће се буџет за идућу годину па очекујем доста приједлога одборника за побољшање услова за отварање нових привредних погона и повећање запослености. Међутим, код тог дијела ће бити потребно доста средстава и негдје у буџету ћемо се морати одрећи потрошње која неће доприносити развоју, како бисмо уложили у привредни дио и повећали запосленост, што ће такође утицати на демографски развој, већи број новорођене дјеце, уписаних ђака и слично. Сматрам да ће свака добра идеја побољшати наше пронаталитетне мјере по којима смо тренутно међу првим општинама у Републици Српској”, истакао је Гужвић.

На октобарској сједници одборници су усвојили и одлуку о продаји станова у изградњи за младе брачне парове о чему можете прочитати ОВДЈЕ, извјештаје о раду јавних предузећа и установа за прво полугодиште ОВДЈЕ и извјештај о извршењу буџета општине Србац за период јануар-јун 2022. године ОВДЈЕ.