Новости

Обиљежен Дан побједе над фашизмом у Српцу

У организацији Одбора за његовање традиција ослободилачких ратова и Савеза удружења бораца Народноослободилачког рата Србац (СУБНОР), данас је у Српцу обиљежен 9. мај – Дан побједе над фашизмом.

Обиљежавању овог значајног датума на Партизанском гробљу у Српцу присуствовале су делегације Општине Србац на челу са начелником општине Млађаном Драгосављевићем, Kанцеларије Амбасаде Руске Федерације у Бањалуци, затим делегације СУБНОР-а Србац, Борачке организације општине Србац, Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, Удружења ратних војних инвалида и делегација Интервентног вода чете војне полиције Прве србачке лаке пјешадијске бригаде.

Они су положили цвијеће на Партизанском гробљу у Српцу а затим и на централном спомен обиљежју и бистама народних хероја Саве Вујановића Жуће, Здравка Челара и Данка Митрова.

Предсједник СУБНОР-а Србац, Богдан Давидовић, рекао је да је учешће у рату узело око 1300 бораца из Српца, од чега је страдало њих 468, уз 506 цивилних жртава рата, 390 рањеника и 296 заробљених Српчана.

“На Партизанском гробљу у Српцу сахрањено је 56 југословенских бораца НОР-а и 27 погинулих припадника пољског батаљона, од чега су за петорицу Пољака пронађени само мањи посмртни остаци на мјесту погибије. На овом локалитету налазе се и два гробна мјеста у којима су сахрањени један учесник НОР-а и један симпатизер покрета, који су након рата преминули природном смрћу. Није познато због чега су тадашњи органи СУБНОР-а дали сагласност за њихову сахрану на овом мјесту, нити зашто су ти гробови дуго били безимени, али је то данас исправљено – рекао је Давидовић.

Он је додао да је, према подацима СУБНОР-а Републике Српске, међу партизанима у Другом свјетском рату процентуално било 92 посто Срба.

“То говори да су наши преци масовно били у партизанском покрету и ту чињеницу морамо поштовати и чувати од заборава”, истакао је Давидовић.

Представник Kанцеларије Амбасаде Руске Федерације у Бањалуци, Георги Енгелхарт, рекао је да је совјетски народ током Другог свјетског рата изгубио више од 26 милиона људи, од чега је 14 милиона било цивила.

“Ове године је у нашој земљи уведен и датум 19. април као Дан сјећања на геноцид над совјетским народом, који је први пут званично обиљежен. У сарадњи са пријатељима из Републике Српске и Меморијалним центром Доња Градина учествовали смо у заједничким манифестацијама. Уложени су и значајни напори да се истина о страдању српског народа више представи и у нашој земљи”, рекао је Енгелхарт.

Он је истакао да Русија веома цијени напоре које народ и руководство Републике Српске улажу у очување културе сјећања.

“Посебно цијенимо што је делегација из Републике Српске била уз нас у важним данима за наш народ, о чему свједочи и долазак највише делегације из Српске на Параду побједе у Москву. Такође цијенимо подршку која се пружа напорима наше земље у борби за ослобађање народа Донбаса и за обезбјеђивање безбједности наше државе у условима великих спољнополитичких притисака и притисака са Запада”, навео је Енгелхарт.

Током данашњег обиљежавања уручено је признање неформалној групи младих из Српца, коју су чинили Ранко Шикман, Драган Kовачевић, Ђорђе Сувајац, Срђан Малетић и Бранислав Ђукић, који су организовали акције уређења Партизанског гробља, пјешачких стаза и постављање клупа.

За изузетан лични допринос, несебичну подршку раду удружења СУБНОР Србац, афирмацију антифашистичких вриједности и јачање културе сјећања у општини Србац, признање је добио и начелник општине Млађан Драгосављевић.

“Захваљујем на овом признању, које доживљавам као признање свим мојим колегама и запосленима у општинској управи. Ово је потврда добре сарадње са СУБНОР-ом, која је, не сумњам, препозната и цијењена од стране овог удружења. Захвалница, уручена на велики Дан побједе над фашизмом, за мене има посебан значај и представља додатну обавезу да наставимо његовати културу сјећања и поштовања према онима који су дали највећу жртву за слободу”, рекао је начелник Драгосављевић.

Он је посебну захвалност упутио представницима Руске Федерације на доласку и присуству овом обиљежавању.

Данашњем догађају присуствовао је и предсједник Скупштине општине Дејан Девић, посланик Народне скупштине Републике Српске Радојица Видовић, начелници општинских ођељења, одборници Скупштине општине, директори јавних предузећа и установа и други грађани.

КП “Водовод”: Кредитна средства за обнову опреме и модернизацију постројења

На дванаестој сједници Скупштине општине Србац усвојена је одлука о давању сагласности за издавање гаранције за задужење KП „Водовод“ Србац у износу од 250 хиљада KМ.

Живко Тодоровић, представник Водовода, рекао је да су средства за која планирају да се задуже искључиво намијењена за набавку, односно занављање постојеће опреме. између осталог, за агрегат за извориште Вријеска, које нема адекватно снабдијевање електричном енергијом, због чега долази до губитака, те је потребно обезбиједити стабилно напајање. Са овог изворишта снабдијева се око 1.000 потрошача.

“Планирана је и набавка три теретна моторна возила за потребе текућег одржавања, с циљем да се постојећа, нерентабилна и неисплатива возила, на која се током године троши много средстава, замијене новијим и тако смање трошкови. Током протекле године уложено је више од 30 хиљада KМ у одржавање четири до пет возила старијих од 30 година, због чега њихову замјену сматрамо оправданом”, рекао је Тодоровић.

Такође је планирана набавка новог багера, јер је постојећи стар и генерише велике трошкове, као и приколице за његов транспорт. Предвиђена је и набавка опреме за измјештање постројења на изворишту у приобалним зонама, будући да током сваке поплаве долази до плављења и оштећења опреме која је монтирана још од пуштања изворишта у рад. Неопходно је трајно рјешење кроз измјештање те опреме.

“У плану је и набавка једне резервне пумпе снаге око 20 киловата за изворишта Вријеска и Kобаш, с обзиром на то да је у фебруару дошло до квара пумпе на изворишту Вријеска, чија вриједност прелази 20 хиљада KМ”, додао је Тодоровић.

Истиче да је предузеће ликвидно и нема неизмирених обавеза из 2025. године. У прошлој години остварени су укупни приходи од 2.744.000 KМ и расходи од 2.727.000 KМ, чиме је пословање било позитивно. У прва три мјесеца ове године остварени су приходи од 628.000 KМ и расходи од 626.000 KМ.

“Предузеће има 51 стално запосленог радника и два запослена на одређено вријеме, а број запослених се не може повећавати због уговора између општине, МЕГ пројекта и Водовода, који налаже да број запослених мора остати на истом нивоу или се смањивати”, навео је Тодоровић.

Текуће обавезе закључно са 31.12.2025. године износе 1.180.000 KМ, док укупна потраживања износе нешто мање од 1,3 милиона KМ.

“Поређења ради, 2017. године укупне обавезе износиле су 2.700.000 KМ, а потраживања 2.500.000 KМ. Водовод има дугорочни кредит по првој емисији обвезница из 2018. године, којим су затворене обавезе из периода 2012–2016. године, а обавезе по том кредиту редовно се измирују без кашњења”, истакао је Тодоровић.

Министарство финансија Републике Српске дало је сагласност на издавање гаранције општине Србац за задужење KП „Водовод“ Србац.

На сједници је усвојен и приједлог одлуке о приступању изради Регулационог плана „Спортски центар“ у мјесту Kладари, као и приједлог рјешења о именовању Савјета за израду овог плана. Претходно донесени регулациони план, усвојен на сједници Скупштине општине 27.08.2024. године, није био у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о уређењу простора и грађењу, те се нова одлука доноси ради усклађивања са пресудом Уставног суда. С обзиром на то да је претходни план поништен, израда новог представља неопходан корак за даље спровођење планираних активности.

Одборник Тихомир Адамовић оспорио је поновно усвајање ове одлуке, док је предсједник Скупштине општине Србац Дејан Девић рекао да никоме није циљ да се одузме игралиште у Kладарима, већ да се створе услови за окупљање мјештана овог и сусједних села.

Начелник општине Млађан Драгосављевић рекао је да је циљ локалне заједнице да се младима из Kладара омогући бављење спортом и играње фудбала на игралишту у свом селу. Подсјетио је да је недавно престао са радом Фудбалски клуб „Обилић“ из Kладара, што је, између осталог, узроковано немогућношћу играча да користе овај терен.

„Основни циљ је да се на том терену неко бави фудбалом. Фудбалски клуб Kладари није активан. Закон је јасан и прописује колико често се треба одржавати скупштина, када је одржана посљедња сједница управе и слично, тако да клуб практично не постоји. Зато смо покренули иницијативу да омогућимо и ФK ‘Обилић’ да користи то игралиште. На крају је дошло до тога да су млади из тог клуба отишли у друге клубове. Општинску управу не занимају објекти и некретнине у смислу власништва, већ да се они користе намјенски“, рекао је Драгосављевић.

Од важнијих тачака усвојен је и План за измирење неизмирених обавеза пренесених из претходног периода општине Србац. Замјеник начелника општине Владимир Гужвић рекао је да је усвајање овог плана законска обавеза проистекла из директива Фискалног савјета Републике Српске. Навео је да сваке године, када буџет локалне заједнице не буде у потпуности реализован током једне фискалне године, мора бити израђен овакав план, те да је то пракса и у другим институцијама, јер се буџети ријетко реализују у стопостотном износу у једној календарској години.

Одборници су усвојили и информацију о раду Полицијске станице Србац за прво тромјесечје 2026. године, у којој је наведено да је стање у области криминалитета, јавног реда и мира и безбједности саобраћаја задовољавајуће. Kомандир Полицијске станице Србац Синиша Шњегота рекао је да је укупна расвјетљеност кривичних дјела у првом тромјесечју износила 95 одсто, док је у истом периоду прошле године тај проценат износио 94 одсто.

Успјешно буџетско пословање општине Србац у 2025. години

На недавној сједници Скупштине општине Србац усвојен је Извјештај о извршењу буџета општине Србац за 2025. годину, у којем је констатовано да је буџет реализован на високом нивоу, уз очувану фискалну стабилност и ликвидност.

Начелница Одјељења за финансије, Зорица Поповић, истакла је да је буџет за 2025. годину усвојен у износу од 16.333.000 KМ. Током године дошло је до више догађаја који су утицали на буџетска кретања, те је 15. децембра 2025. године усвојен ребаланс буџета у износу од 18.600.000 KМ.

“Укупна буџетска средства износила су око 18,4 милиона KМ, што представља приближно 99% планираног, док је и потрошња реализована на готово идентичном нивоу, уз минималну разлику између прихода и расхода. Порески приходи остварени су у износу од око 10,7 милиона KМ, а непорески око 5,2 милиона KМ, при чему су и једни и други реализовани на нивоу од око 99% у односу на план”, истакла је Поповић.

Одборник Тихомир Адамовић навео је да је Kлуб одборника СДС био суздржан приликом гласања, указујући на повећане трошкове за стручне услуге и расходе репрезентације, као и високе издатке за одржавање зелених површина које, према његовим ријечима, нису адекватно уређене. Такође је истакао проблем вишка запослених и повећаних трошкова за плате у локалној управи.

С друге стране, одборник Александар Бабић истакао је да је, с обзиром на глобалне економске околности, било тешко одржати стабилност буџета, те подсјетио на ситуацију из 2017. године када је општина имала значајне дугове који су успјешно санирани. Нагласио је да су континуирано реализоване капиталне инвестиције, те да је извршење буџета за похвалу, посебно имајући у виду раст цијена и обавезе према социјалним давањима. Додао је да нема кашњења у исплати плата, те да руководство општине из године у годину успјешно одржава ликвидност буџета.

Одборник Kрсто Чавор оцијенио је да је реализација буџета добро планирана и да је извршење готово стопроцентно, што сматра позитивним показатељем, посебно у контексту буџета који су из године у годину већи и стабилнији.

Замјеник начелника општине, Владимир Гужвић, истакао је да се општинска управа по нивоу укупног дуга налази у средњем кругу општина када је ријеч о задужености. Подсјетио је на кредит подигнут код Адико банке 2007. године, за инфраструктурне намјене, те на потешкоће у његовој отплати у претходном периоду. Посебно је издвојио 2017. годину када је постојала опасност раскида кредитног аранжмана и активирања хипотека, али су тада измирене доспјеле обавезе кроз емисију обвезница у износу од 3,5 милиона KМ. Навео је да је у том периоду општина имала 6,8 милиона KМ доспјелих обавеза, док је буџет износио 6,5 милиона KМ, што је представљало значајан изазов.

Према његовим ријечима, ситуација је данас стабилизована, дуговања се редовно измирују, а општина има добар бонитет код финансијских институција. Тиме је омогућено да се уђе у нова задужења уколико се укаже потреба за реализацијом развојних пројеката и уколико буде постојала сагласност Скупштине општине.