Новости

Одржано шесто дружење мјештана Горње и Доње Лепенице

На игралишту у Доњој Лепеници јуче је организовано шесто по реду окупљање мјештана и других грађана који воде поријекло из Горње и Доње Лепенице.

Дружењу се се посебно обрадовали сви они које су поријеклом из ових села, а које је животни пут одвео да живе и раде у иностранству, али се у свој родни крај увијек радо враћају.

Предсједник скупштине Удружења “Наша Лепеница”, Вићо Kовачевић, рекао је да њихово удружење чине људи којима су Лепеница и њен крајолик, на неки начин, прирасли за срце и душу, те истакао да је заједничка жеља свих чланова да ово окупљање буде пренесено и на млађе нараштаје, како би од заборава сачували све оно што треба да их подсјећа на њихово поријекло и родни крај њихових предака.

“Дружење у себи већ садржи елементе традиционалног, а надамо се да ће сваке године бити масовније и окупљати све више младих. Такође се надамо да ће у наредном периоду бити могућности да радимо на побољшању инфраструктуре и рјешавању друге проблематике од значаја за живот мјештана. Свједоци смо завршетка радова на уређењу друштвеног дома у Горњој Лепеници, а ми смо као удружење овај пројекат помогли са 1000 KМ”, рекао је Kовачевић и додао да је рад удружења подржала Општина Србац новчаним износом од 500 KМ.

Предсједник удружења, Радивоје Татић, захвалио је спонзорима, Општини Србац и свима онима који подржавају њихов рад.

“Добра вијест је да су у наша два села у протекла два мјесеца рођене четири бебе што одавно није био случај. Исто тако морам рећи да у Доњој Лепеници имамо 31 момка, да их се ожени петнаест те да буде седмеро дјеце отворили бисмо поново школу у нашем селу“, рекао је Татић.

У име локалне управе, окупљању је присуствовао начелник општине Млађан Драгосављевић који је честитао мјештанима на иницијативи за дружење, али и на иницијативи за побољшање услова живота у њиховом селу, те истакао да и даље могу рачунати на подршку Општине Србац.

“Ово је одличан примјер дружења на подручју наше општине гдје промовишемо позитивне вриједности и слогу мјештана ова два села. Волите своју Лепеницу, свој завичај и Републику Српску”, поручио је начелник Драгосављевић.

Међу бројним гостима на дружењу у Лепеници су били секретар Скупштине општине Србац Срђан Бркић, начелник одјељења за инспекцијске послове Ненад Билановић, одборник Скупштине општине Србац Александар Бабић, као и чланови Удружења грађана “Моје Ножичко”.

У културно-забавном дијелу програма наступили су чланови Фолклорног удружења грађана “Мотајички вук” из Ситнеша, а за присутне је била припремљена вечера и забава уз музику уживо.

Извор: Радио Србац

Деветнаеста србачка регата окупила око 30 пловила

Бројни љубитељи природе и рекреације окупили су се јуче на старту деветнаесте србачке регате у Kукуљама која је била једна од најмасовнијих у протеклих неколико година, а учешће је узело око 30 пловила из Српца, Градишке и Лакташа.

Добри временски услови погодовали су јучерашњем дружењу тако да су многи жељели провести дан пловећи Врбасом и Савом како би уживали у њиховим природним потенцијалима и указали на потребу заштите од загађења.

“Испунили смо циљ а то је да промовишемо наше прелијепе ријеке и укажемо на значај водотока. Наша регата нема одређених пропозиција, тако да су могли учествовати сви пловни објекти. Овог љета имали смо бројна туристичка и друга дешавања и србачка регата је једно од њих. Одржава се већ деветнаест година задњег викенда у јулу мјесецу, тако да ћемо ту традицију задржати и наредне године када ћемо организовати јубиларну, двадесету регату”, рекла је Шушчевић.

Учеснике регате испратили су начелник општине Млађан Драгосављевић, предсједник Скупштине општине Милош Будић, посланик Народне Скупштине Републике Српске Радојица Видовић, одборници Скупштине општине Србац и бројни мјештани.

“Моји утисци су заиста импресивни јер је одзив учесника добар и тиме смо заокружили успјешан викенд иза нас, након што смо у суботу имали Урбан фест и јучерашња дружења Срђевчана и Лепеничана”, рекао је начелник Драгосављевић и похвалио Туристичку организацију као успјешног организатора овог догађаја.

Он је истакао потребу очувања природних ресурса у нашој општини, а нарочито Врбаса и Саве које имају велики туристички потенцијал.

“Препознали смо велико природно богатство које имамо и дугорочном општинском стратегијом предвидјели смо да вратимо људе на наше ријеке. У том смислу проводимо активности на уређењу дијела града на ушћу Врбаса у Саву и на добром смо путу да кренемо са конкретном реализацијом у ближој будућности а тренутно радимо на пројектној документацији”, рекао је начелник Драгосављевић.

Већ неколико година на србачку регату долази Петар Вујић из Ситнеша који је, како каже, поносни дјед осморо унучади, а и девето је на путу.

“Овдје је добро доћи свакоме јер је Врбас лијепа и хладна ријека, доста чиста, а лијепо је пловити на свакој ријеци и води. Трудимо се да сачувамо чистоћу и поручујем свима да не бацају смеће по ријекама и језерима”, рекао је Вујић.
Међу учесницима регате је био и десетогодишњи Илија Цвијић из Kладара који је самостално направио свој чамац.

“Израдио сам га од дрвета, флаша и стиропора и до сада нисам често пловио Врбасом и Савом, али надам се да хоћу чешће у будућности”, рекао је Илија.

Покровитељ деветнаесте регате била је Општина Србац.

Бројне генерације уживале у четвртом србачком Урбан фесту

Удружење жена Србац, по четврти пут заредом, успјешно је организовало Урбан фест и Српчанима приредило врхунски музички спектакл.

Манифестација је почела наступом србачких учесника Ђурђевданског фестивала – Саре Сорајић и Петра Угрена, а након њих, публику је забављао домаћи рок бенд Други програм.

Одушевљење публике изазвао је излазак на сцену познатог бенда Соулфингерс из Хрвстаке, чији су чланови, енергичним наступом и сјајним изведбама свјетски познатих хитова, направили незаборавну атмосферу и забавили разне генерације које су се синоћ нашле на тргу.

Хари Ахметашевић, члан и један од оснивача бенда каже да му је веома драго што су наступали у Српцу и да их је атмосфера пријатно изненадила.

“Морам признати да сам пријатно изненађен. Србац је мање мјесто и нисмо овдје толико популарни, тако да смо очекивали мање посјетилаца. Kада смо изашли на бину, било ми је драго што видим толико људи, а још драже ми је било када сам видио да се овдје слуша музика којом се ми бавимо. Раније смо у Републици Српској свирали на приватним забавама затвореног типа, а ово је био први пут да смо код вас имали овакав концерт и надамо се да ће бити прилике да дођемо опет”, рекао је Хари и додао да је долазак у Србац услиједио након упознавања са Славицом Миљевић-Ћајом, која је и идејни творац Урбан феста.

Осим у музичкој забави, посјетиоци су могли уживати у гастрономској понуди за коју су се, такође, побринуле чланице Удружења жена, а осим хране, на постављеним штандовима, могли су се купити и разни други производи.

Предсједница удружења, Весна Смиљанић, каже да је овогодишњи Урбан фест био успјешан, што ће их мотивисати да и сљедеће године за своје суграђане приреде још једну овакву забаву.

“Заиста је ово било посебно вече у граду. Ријетке су прилике када можемо виђети да се забављају и пођеднако уживају дјеца, омладина и зрелије генерације, а Урбан фест је управо један такав догађај у Српцу. Иако одржавање ове манифестације захтијева доста времена и новца, када видимо колико је људима лијепо, онда се сав тај труд исплатио, јер нам је свима потребно вече забаве, пјесме, смијеха, када ћемо мало побјећи из свакодневнице и препустити се уживању”, рекла је Смиљанић.

Она је изразила захвалност начелнику општине Млађану Драгосављевићу и министру финансија у Влади Републике Српске Зори Видовић који су финансијски подржали одржавање Урбан феста, а подршку су пружили и својим присуством на манифестацији.

Такође, Смиљанић је изразила захвалност спонзорима и чланицама удружења.

Славица Миљевић-Ћаја, идејни творац Урбан феста, рекла је да је направити музички фестивал на градском нивоу јако захтјевно и много времена одузима сам процес организације.

“Потребно је осмислити у више аспеката цијело вече самог фестивала, од тражења квалитетних бендова, до самог изгледа фестивала по питању естетике, да то изгледа занимљиво и модерно. Највећа препрека, поред свих многобројних, свакако је финансијска јер једним дијелом имамо подршку од Општинске управе а другим дијелом од спонзора и захваљујем се начелнику општине и свим људима великог срца који су нас подржали јер коме год да сам се обратила сви су нас испоштовали”, рекла је Миљевић.

Она додаје да је са супругом Љубом присуствовала фестивалу у Пожеги када је бенд “Соулфингерс” био један од учесника, што је била мотивација да их позове у Србац.

“Јако смо поносни у удружењу јер Србац није имао такав спектакл до сада по питању забавне музике. Задовољни смо одзивом и атмосфером, људи су реаговали на њих, плесали су и забављали се јер су они као бенд доста активни у интеракцији са публиком. Морам само изразити жаљење што су многи имали прилику да буду ове вечери на тргу а пропустили су сјајан догађај који је права ријеткост у нашем граду”, нагласила је Миљевић.

Урбан фесту су присуствовали и замјеник начелника општине Владимир Гужвић, начелник Одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности Марко Михољчић и бројни други грађани.

Миња Бајагић обучава будуће волонтере Црвеног крста из пружања прве помоћи

Миња Бајагић, чланица Kлуба младих Црвеног крста Србац, прошла је обуку на недавно одржаном кампу Друштва Црвеног крста БиХ који је одржан у Ријечанима, чиме је стекла право да у наредним годинама обучава нове волонтере Црвеног крста Србац из пружања прве помоћи.

За изванредне резултате она је добила и диплому а учешће на кампу је узело 40 омладинаца из цијеле БиХ.

Финансијску подршку за организацију кампа обезбиједио је Међународни комитет Црвеног крста.

Миња Бајагић је ученица Медицинске школе у Бањалуци и дугогодишњи је волонтер Црвеног крста Србац. До сада је одржала бројна предавања за ученике србачких школа, учествовала на такмичењима, показним вјежбама и хуманитарним акцијама, а док је похађала основну школу у Српцу била је успјешна у пројекту “Ја грађанин” гдје је са екипом школе освојила прво мјесто на регионалном такмичењу из демократије и људских права.