Доктор биолошких наука Драгана Шњегота из Српца аутор научне монографије “Генетика вука Босне и Херцеговине”
Вук, као кровна врста једног екосистема, има кључну улогу у обнови и очувању његове равнотеже, и утиче на регулисање распрострањености и бројности популације других врста биљака и животиња које су дио тог екосистема и забрињавајућа је чињеница да још увијек није законски заштићен у Босни и Херцеговини, а недавно је смањен и статус заштите ове врсте на европском нивоу.
Ово су ријечи Драгане Шњегота, доктора биолошких наука и доцента на Природно-математичком факултету у Бањалуци, која је аутор недавно објављене научне монографије „Генетика вука Босне и Херцеговине“ у којој је сажела неке од најважнијих резултата досадашњих популационогенетичких студија и мониторинга вука у БиХ.
Шњегота каже да су истраживања настала као резултат дугогодишње сарадње са бројним истраживачима и институцијама из региона и Европе, а идеја књиге је да читаоцима приближи вука као врсту, његов начин живота и понашања, генетику и улогу у екосистему.
“Ово је прва научна књига када је ријеч о вуку са подручја Босне и Херцеговине и мислим да је угледала свјетлост дана у правом тренутку, с обзиром на тренутна дешавања везана за смањење заштите вука у Европи, што би могло бити веома погубно за његову укупну популацију на континенталном нивоу”, истакла је Шњегота.
Кроз књигу се читаоци по први пут упознају са генетиком вука Босне и Херцеговине кроз анализирање разних молекуларних маркера, попут микросателита, митохондријалне ДНK и полиморфизама појединачних нуклеотида, затим са главним факторима који угрожавају интегритет и опстанак вука као врсте, правним оквиром и статусом заштите вука у БиХ и ширем региону, те пројектима мониторинга вука.
Издавач монографије је Природно-математички факултет у Бањалуци а у плану је штампање 100 примјерака који ће бити доступни у факултетској библиотеци, градским и општинским библиотекама и неће се наћи у продаји.
“Финансирање књиге је дјелимично обезбијеђено кроз лична средства и пројекте, а помоћ је пружило и Министарство за научнотехнолошки развој и високо образовање Републике Српске. План је да се представи јавности кроз промоцију, што је тренутно у припреми”, рекла је Шњегота.
Колико су вукови значајни за природу и одржавање еколошке равнотеже свједочи, између осталог, њихова улога у контролисању бројности биљоједних врста попут јелена, срна и дивљих свиња што утиче на спрјечавање прекомјерне испаше и очување вегетације, односно станишта и хране за бројне друге животињске врсте. Уз то, вукови најчешће лове слабије, болесне и старе јединке, што помаже у одржавању здравих популација биљоједа и других животиња, истовремено смањујући ширење различитих болести у екосистему.
Говорећи о статусу његове заштите на европском тлу, Шњегота каже да је вук пребачен из категорије строго заштићен у категорију заштићен, према Бернској конвенцији, а ова промјена се догодила упркос континуираним напорима научне заједнице да спријечи такав потез.
“Иако се не може рећи да је опстанак вука угрожен, јер је на континенталном нивоу у експанзији, оваква промјена представља велики изазов и тек треба да се сагледају посљедице смањења његове заштите. На подручју БиХ популација вука је тренутно стабилна и нису примјећене драстичне промјене у повећању или смањењу величине популације вука, али требамо бити опрезни и посвећени очувању вука на националном и европском нивоу”, нагласила је Шњегота.
Према њеним ријечима, да бисмо дошли до приближно прецизног броја јединки, неопходно је спровести систематско истраживање на цијелом подручју БиХ. Такво истраживање захтијевало би систематско неинвазивно узорковање током најмање једне репродуктивне сезоне, ангажовање великог броја стручњака и волонтера и значајна финансијска средства за генетичке анализе које би омогућиле прецизније одређивање бројности популације.
“Одређивање прецизног броја јединки додатно отежавају фактори попут миграција између сусједних популација, односно оствареног високог нивоа протока гена између вукова у БиХ и оних у сусједним подручјима, посебно у Хрватској, нарочито Далмацији. Ова генетичка повезаност чини изазовним разликовање јединки које припадају босанскохерцеговачкој популацији од оних који насељавају Хрватску”, навела је Шњегота.
Оно што се тренутно примјећује, не само у БиХ већ и шире, јесте значајан пораст броја шакала, а ова врста све чешће продире у станишта која су историјски насељавали вукови.
“Тај феномен представља потенцијални изазов за вука, јер још увијек није у потпуности јасно какав је однос између ове двије врсте и која врста ће се показати доминантнијом у заједничким стаништима, али и да ли ће доћи до укрштања између наведених врста што води ка губитку “генетичке чистоће” обе врсте”, рекла је Шњегота.
Она је тренутно координатор финалног пројекта који се бави истраживањем хибридизације шакала и вукова те преклапањем њихових територија на подручју Босне и Херцеговине. Пројекат је финансиран од стране фондације „Rufford“ из Велике Британије, a поред тога, заједно са колегама са Биолошког факултета Универзитета у Гданску, ради на анализи генома вука са евроазијског подручја.
Прошле године је боравила мјесец дана у Гданску, гдје је интензивно радила на анализи генома вукова Босне и Херцеговине, Србије и Бугарске, а истраживање ће наставити сљедеће године, за шта већ има обезбијеђена средства од стране Вишеградског фонда.
Поред тога, активни је члан радних група у оквиру различитих КОСТ програма, који подржавају финансирање европских научних пројеката, са фокусом на истраживање биодиверзитета и примјену генетичких метода у његовој заштити. Такође, члан је радне групе Центра за животну средину из Бање Луке, гдје ради на изради протокола за мониторинг вука на подручју Републике Српске.
Уз то, сарађује с Удружењем грађана „Ц.Е.З.А.Р.“ из Српца као члан тима у разним пројектима који се баве биолошким и еколошким истраживањима на простору Босне и Херцеговине.
“Почетком ове године, уз подршку колега из БиХ и Србије, основала сам удружење грађана под називом Центар за истраживање биодиверзитета (ЦИБ) и тренутно координирамо један пројекат који је везан за заштиту мочварних подручја. Посебна жеља ми је да опремим лабораторију за популационогенетичка истраживања, која би омогућила укључивање студената како бих им пружила прилику за стицање практичних знања и допринијела подизању свијести о значају заштите биодиверзитета”, нагласила је Шњегота.
Један од њених научних радова, који је плод сарадње са истраживачима и стручњацима из Србије и Пољске, а који је обухватио велики број јединки вука са Балкана, Kарпата и Kавказа, објављен је у међународном научном часопису и награђен од стране Министарства за научно-технолошки развој и високо образовање Републике Српске.
“У овом раду анализирали смо дио контролног региона митохондријалне ДНK како бисмо указали на повезаност матријархалних линија и груписање популација вукова на наведеном подручју. Ови резултати дају значајан увид у филогенетичке образце распрострањења вука на Балкану, у Kарпатима и на Kавказу, што је од великог значаја за очување врсте у анализираним биогеографским областима”, истакла је Шњегота.
Рад је недавно представљен и на панел дискусији Универзитета у Бањој Луци гдје је Шњегота указала на недостатке и проблеме са којима се истраживачи сусрећу у току свог научног истраживања, али и на основу свог искуства, млађим колегама пружила савјете и смјернице да лакше пређу преко препрека и баве се квалитетним научним радом.
Поред свега тога, она је укључена и у пројекат мониторинга дивљих мачака на подручју Мотајице, што је такође подржано од фондације „Rufford“.
“Што се тиче истраживања европске дивље мачке, још увијек нисмо постигли значајније резултате због ограничених финансијских средстава и изазова у проналажењу адекватних ресурса за провођење детаљних анализа. Ипак, дио јединки тренутно се анализира у оквиру истраживања колега са Факултета за математику, природне науке и информационе технологије Универзитета на Приморском у Словенији. Такође, тренутно смо у преговорима са колегама са Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду како бисмо спровели додатне анализе и дошли до првих конкретних података о овој харизматичној врсти”, рекла је Шњегота.
Истиче да су њени будући планови усмјерени на континуирано професионално усавршавање и стицање нових знања у областима популационе и конзервационе генетике, као и геномике.
“Такође, желим наставити давати свој допринос заштити биодиверзитета кроз научна истраживања и практичне активности”, нагласила је она.
Драгана Шњегота је завршила гимназију у Центру средњих школа „Петар Кочић“ у Српцу, основне студије на Природно-математичком факултету Универзитета у Бањалуци, а постдипломске и докторске студије на Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду. У току студија била је стипендиста Министарства просвјете и културе Републике Српске, Министарства науке и технологије Републике Српске и Фондације „Др Милан Јелић“ а била је и стипендиста Владе Холандије.
Једина је особа из БиХ која је 2019. године учествовала на међународној конференцији у Кембриџу, која се бави заштитом биодиверзитета и менаџмента природних ресурса, гдје је пред младим научницима из око 120 земаља представила пројекат заштите вука у БиХ.
