Драгана Вучић из Српца уписала докторске студије у Москви: Љубав према руском језику и музици испуњава душу
Вођена љубављу према матерњем и другим језицима, Драгана Вучић (27) из Српца, након завршене основне и средње школе у Српцу, прије двије године стекла је звање професора српског и руског језика и књижевности на Филолошком факултету у Бањалуци са просјеком 9,2, а потом је са десетком, у јануару 2024. године, окончала и мастер студије у Београду и уписала докторске студије у Москви.
Још од најмлађих дана Драгана је показивала посвећеност образовању и испуњавању школских обавеза, што потврђује да је Основну школу „Вук Караџић“ у Ситнешима и Центар средњих школа „Петар Кочић“ у Српцу завршила са одличним успјехом.
Избор будућег звања, како каже, није био нимало лак, јер је након завршене гимназије у Српцу направила паузу од годину дана како би дала себи одговоре на питања која су је мучила и донијела исправну одлуку која ће је усмјерити на прави пут.
„Тај период ми је био потребан како бих духовно и умно сазрела. Посебно наглашавам ову чињеницу јер бих то хтјела да пренесем свим младима који треба да изаберу свој позив. Сматрам да одабир професије нису само четири године неког факултета, него животни позив и као неко ко је искрено привржен свом матерњем језику, дилема није била велика, али је постојала. Знала сам да на Филолошком факултету постоји смјер Српски језик и књижевност, међутим, непроцјењиво богатство лијепе филозофске, духовне, историјске и литерарне ријечи, у додиру са руским насљеђем, створило је у мени нарочиту љубав према руском језику“, рекла је Драгана.
Како би добила прилику да се посвети његовом детаљнијем изучавању, уписала је мастер студије на Филолошком факулету, Универзитета у Београду, на смјеру „Језик, књижевност и култура“, гдје је остварила бројне контакте и створила могућности за лично и професионално усавршавање.
„За једну младу особу, веома је важно да самостално живи у неком другом граду, а ако је у могућности и у другој држави. То је непроцјењиво искуство. Највећи утисак из тог периода су нови контакти из свијета науке и нове могућности за рад и усавршавање. Желим да поменем професорку др Корнелију Ичин са Универзитета у Београду, свјетски признатог и познатог научника из области руске књижевности, која је видјела у мени дар и способност за озбиљно бављење књижевношћу, у научном свијету. Несебичним дијељењем савјета, преношењем знања и, што је најважније, својим примјером, показала је како бити човјек и научник. Захваљујући њој, упознала сам се са водећим научним стручњацима из области књижевности којом се бавим на докторским студијама“, навела је Драгана.
Уз подршку цијеле русистичке катедре Филолошког факултета у Београду, одлучила је да конкурише за докторске студије у Москви, преко Руског дома у Београду, и на велику радост, њена пријава је прихваћена и налази се тренутно на буџету Филолошког факултета Московског универзитета „Виша школа економије“.
Уписивање докторских студија у Москви за Драгану је била животна прекретница јер је добила прилику да надогради своје знање и сарађује са водећим научним стручњацима из области руске књижевности. Млада Српчанка се налази на првој години студија на смјеру „Руска књижевност и књижевност народа Русије“ а њен ментор је професор Михаил Павловец за кога такође каже да је врхунски стручњак и познавалац руске књижевности.
Драгана је паралелно са студијама, већ три године ангажована у једној руској онлајн школи као професор српског језика. Највише ради са руском дјецом иако има и одраслих људи који су њени ученици.
“Најпоноснија сам на дјецу која с великим успјехом, послије спроведеног курса, успјешно уписују и похађају српске школе. То је мој највећи успјех. Улога предавача у овом послу изазива у мени разне емоције, од радости и блискости до саосјећања и туге. Тренутна политичка ситуација у Русији и немили догађаји који се дешавају, покренули су трећи талас руске емиграције о којем ће се тек писати и свјесни или не, живимо историјски тренутак који је проузроковао и узрокује велике промјене”, рекла је Драгана.
Још од млађих дана је велики вјерник и љубитељ духовне класичне музике, што је резултирало да у јуну прошле године, на приједлог своје породице, покрене хорску секцију у Српској православној црквеној општини Лепеница, која је прерасла у прави хор са око 30 чланова, првенствено дјеце. Појањем и извођењем духовне музике на литургијама и наступима, како каже, желе свима да пренесу смирај, утјеху и наду коју духовна музика носи у себи.
„На првом наступу, за празник Светог Пророка Илије, било нас је свега четворо а подршка парохијана нас је подстакла да опстанемо и истрајемо. Срећна сам што је нешто тако заживјело у нашој малој парохији јер ништа тако силно и љековито не дотакне душу као духовна музика. Имали смо два веома успјешна божићна концерта и скупили смо финансијска средства за разглас и одјећу. Редовно одржавам пробе када сам ту и трудимо се да сваке недјеље појемо на литургији“, рекла је Драгана.
Са Пјевачком групом „Наша будућност“ из Велике Илове недавно су снимили двије пјесме у студију посвећене Светом Платону и Пресветој Богородици Тројеручици, а у плану је да изађе и спот.
„Сарађујемо са овом групом скоро пола године. На позив попадије Јелене, хришћанке, мајке и пријатеља, првобитни састав нашег хора прикључио се часовима и пробама које се одржавају у парохијском дому у Прњавору и заједно смо наступали у оквиру важних догађаја у овом граду, међу којима ће бити и Светосавска академија у Прњавору 26. јануара. Вјерујем да нас тек чекају велики Богоугодни пројекти и да ће наша сарадња и пријатељство трајати још дуго“, нагласила је Драгана.
Слободно вријеме најчешће проводи на селу, у кругу породице, и дружењу са животињама, а да није филолог, каже да би постала ветеринар.
„Свима бих поручила да се воде срцем и да никад не одустају, јер је то најлакше учинити. Бавећи се било којом професијом свако од нас на првом мјесту треба да буде човјек и примјењује исконске вриједности живота. Мислим да смо сви заборавили да је то најважнија мисија нашег постојања“, рекла је Драгана.
За досадашње резултате у школовању и ангажман у раду са мјешовитим хором, Драгани ће бити уручена Светосавска награда на академији која ће, у част великог српског светитеља и просвјетитеља Светог Саве, бити организована у недјељу, 26. јануара у Храму Васкрсења Христовог у Српцу са почетком у 18 часова.
