Новости

Звук радости и вјере: Концерт хора „Благовјеститељи“ распламсао духовну искру у Ситнешима

У свечаној и до посљедњег мјеста испуњеној сали Друштвеног дома у Ситнешима, у петак 25. априла, одржан је концерт новооснованог хора Благовјеститељи — јединственог ансамбла који својим појањем буди давно заборављене тонове духовне музике.

Под вођством харизматичне Драгане Вучић, докторанда на Филолошком факултету Московског универзитета „Виша школа економије“, публика је имала прилику да осјети снагу и љепоту византијских напјева.

Вече је почело молитвом Оче наш у обради руског композитора Николаја Кедрова, након чега су се редале пјесме које су публика пратила у потпуном миру и дубокој унутрашњој концентрацији: Задиви се Јосиф, Кирие елеисон, Ангел вопијаше и Богородице Дјево. Свака изведба била је попут тихог шапата древне духовности који је путовао кроз вријеме и просторе — од грчког и руског до црквенословенског језика.

„Византијско појање је нешто што се ријетко чује у нашим крајевима. Оно захтијева посебан тон — исон — на који се ваја текст, било у једногласју, било у вишегласју“, објаснила је Драгана, која је и оснивач хора. Репертоар је са појцима увјежбавала више од два мјесеца, с љубављу и преданошћу коју се могло осјетити у сваком тону.

Програм је био обогаћен и наступима Фолклорног удружења грађана „Мотајички вук“ које је униjело дах традиције, док је пјевачка радионица „Наша будућност“ из Илове одушевила ауторским пјесмама попут Црвена јаја и Свој на своме, те духовном пјесмом Светом владици Платону, за коју је недавно објављен видео-спот, а која је одмах побрала симпатије публике.

У духу Васкрса, хор је извео и свечане пјесме попут Људи ликујте, Ево Господа, Васкрсло српство, Радујте се Христос Воскресе, те носталгичну и снажну пјесму Света Крајина, која је на крају концерта изазвала громогласан аплауз. Посебан тренутак био је и завршетак концерта уз коло и веселу атмосферу, у складу са насловом концерта — „Радујте се“.

У пратњи маестра Банета Цвијетића на хармоници и солисте Илије Вучића, ово вече је попримило облик истинског празника душе.

Хор Благовјеститељи, иако млад, брзо расте — од четири дјевојке које су започеле ову духовну мисију, данас броји око 30 чланова. Они редовно учествују у литургијама при лепеничкој парохији, али и радо одговарају на позиве за друге наступе.

„Празник Благовијести смо узели као своју славу, а моја лична мисија је да кроз појање пренесем младима љубав према духовној музици. За мене, то је најљепша терапија за душу“, с топлином је рекла Драгана.

Већ у сриједу, 30. априла очекује их нови наступ на хуманитарном концерту “Један осмијех, хиљаду другара” који ће се одржати у 18 часова у Дому културе “Угљеша Kојадиновић” у Српцу, у организацији осмог један разреда ОШ “Јован Јовановић Змај”, а поводом прикупљања средстава за екскурзију.

“Гостујемо и у Прњавору 11. маја у Дому културе, када ћемо уједно имати концерт Пјевачке групе “Наша будућност” чији сам такође члан заједно са сестром Мирјаном. Биће ово још једна прилика да широј публици представимо наш богат репертоар”, нагласила је Драгана.

Од фарме до трпезе: Kако је Перутнина Птуј Србац постала лидер перадарске индустрије

Kада је прије непуних двадесет година Перутнина Птуј у Српцу покренула производњу са само 64 радника, мало ко је могао наслутити да ће овај погон постати један од најважнијих стубова домаће прехрамбене индустрије. Данас, са готово 400 запослених, преко 14 милиона узгојених бројлера и приходима који су у 2024. години премашили 102,7 милиона марака, јасно је да ова компанија не само да зна куда иде – већ тим путем граби пуном снагом.

„Прошла година била је година великих улагања, а ове смо године први пут прешли границу од 100 милиона марака прихода“, рекао је директор Перутнине Птуј С, Велибор Поповић. Његове ријечи не крију понос, али ни реалну свијест о изазовима који прате свако ширење.

Поповић истиче да је у 2024. години обрађено чак 23 хиљаде тона меса – чак седам пута више него у најпродуктивнијем периоду клаонице ранијих година. Kада се упореди са 2020. годином, када су обрадили 10 милиона бројлера, јасно је да је раст континуиран и стабилан. За 2025. годину планира се нови искорак – узгој чак 15,5 милиона бројлера.

„Наша стратегија је јасна – раст и модернизација. Ако се упоредимо са остатком групације Перутнина Птуј, која има преко 4.500 запослених и приход већи од пола милијарде KМ, ми смо у врху по многим параметрима“, истиче Поповић.

Улагања нису само бројке на папиру – то су конкретни пројекти који већ дају резултате. Један од њих је нова инкубаторска станица, капацитета 27 милиона јајних мјеста – највећа те врсте у Босни и Херцеговини. Станица је у завршној фази изградње, а већ до краја године очекује се њена потпуна функционалност.

„То није само инвестиција у фирму – то је инвестиција у заједницу. Биће нових десет радних мјеста, а инкубаторска станица је пројектована тако да се може додатно проширивати“, додаје Поповић.

Еколошки искорак био је једнако важан. Kлаоница у Повеличу од 1. марта више не користи угаљ – умјесто тога, ту је модерна котловница која загађење своди на минимум.

„Нема више црног дима изнад Српца – мени лично, то је најдража инвестиција“, каже директор.

Од 2020. до краја 2024. године, у Српцу је активирано скоро 16 милиона KМ инвестиција. До краја 2026. године, очекује се да та цифра достигне импресивних 30 милиона. Улагања су ишла и у нове пакерице, расхладне системе, паркинге, гардеробе, опрему ресторана и комплетну модернизацију производних линија.

Планови за 2025. годину укључују и увођење двократне смјене, што би додатно повећало капацитете, али и отворило врата новом запошљавању. У позадини свега стоји добра организација и јака сарадња са локалном заједницом.

„Сарадња са општином Србац, Водоводом, Електродистрибуцијом и посебно Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске је кључна. Захваљујући помоћи ресорног министарства, као и асистенцији помоћника министра за ветерину, направљен је велики искорак ка извозу живе перади“, наводи Поповић.

Данас, Перутнина Птуј Србац сарађује са 142 кооперанта и важи за другог највећег произвођача пилетине у БиХ. Циљ је јасан – постати први. А судећи по досадашњој динамици раста и визији коју има руководство, то више не дјелује као далека амбиција, већ као логичан сљедећи корак.

Слава Храма Васкрсења Христовог у недјељу, 27. априла

У недјељу, 27. априла, на Мали Васкрс, Храм Васкрсења Христовог у Српцу свечано ће прославити своју храмовну славу.

Славље ће започети у 9 часова Светом литургијом, на коју су позвани сви вјерници да се саберу у молитви и духовној радости, заједно са свештенством србачке парохије. Послије литургије ће се осветити славско кољиво и уприличити славски ручак.

Ово молитвено сабрање биће прилика да се вјерни народ поново окупи око олтара Господњег, у духу Васкрсења и љубави.

Храм Васкрсења Христовог, као духовни стуб заједнице, освештан је уз велику свечаност коју је предводио Његово Преосвештенство митрополит бањалучки Јефрем. Тога дана, Свету архијерејску литургију саслуживали су и епископ новограчаничко-средњозападноамерички Лонгин и епископ марчански Сава, уз бројно свештенство и ђаконство Епархије бањалучке.

Овај велики догађај окупио је више од хиљаду вјерника из различитих градова бањалучке регије, који су својим присуством увеличали освећење ове светиње, оставивши неизбрисив траг у духовној историји Српца.

Пoкривена парохијска сала код Храма Светог Пророка Илије

У парохији Лепеница, код Храма Светог Пророка Илије, ових дана завршени су радови на прекривању парохијске сале. Ово је важан корак ка стварању простора који ће убудуће служити за различите вјерске и заједничке активности, а у којем ће моћи да се окупи до 110 људи.

Сала се гради уз несебичну подршку вјерника, донатора и људи добре воље – како из Српца и околине, тако и из расејања.

Јереј Ненад Ђурић изразио је захвалност свима који су до сада помогли – новчаним прилозима, радом, грађевинским материјалом или на друге начине. Према евиденцији парохије, више од 250 физичких и правних лица већ је дало свој допринос.

„Сада смо на половини пута. Сљедећа фаза радова односи се на постављање столарије – 23 прозора и осморо врата. Позивамо све који могу да помогну, било финансијски у потпуности или дјелимично, да се укључе у наставак изградње. Свака подршка нам је значајна“, рекао је јереј Ђурић.

Он је нагласио да ће ова сала бити од великог значаја за живот црквене заједнице и будућа окупљања, али да је за завршетак радова неопходно јединство, заједнички труд и молитвена подршка.

„Покажимо да смо достојни предака који су у много тежим временима изградили овај храм. Ако свако од нас угради дио својих могућности, уз Божију милост, убрзо ћемо завршити започето дјело“, поручио је он.

• Како можете помоћи

Сви који желе да подрже наставак радова могу своје прилоге уплатити:

 У храмовима лепеничке парохије

 На жиро рачун СПЦО Лепеница:

562010 811212 1742 – НЛБ Банка

За уплате из иностранства:

IBAN: BA395621508202484447

SWIFT/BIC: RAZBBA22

Радови се изводе уз благослов Његовог високопреосвештенства митрополита бањалучког г. Јефрема, а свака донација приближава овај простор тренутку када ће служити свим вјерницима као мјесто окупљања, молитве и заједништва.