Већи подстицаји за србачке пољопривреднике: Нови програм са 14 мјера за 2025. годину
На јунској сједници Скупштине општине Србац, разматран је Програм обезбјеђења и кориштења новчаних средстава за подстицање развоја пољопривреде за 2025. годину на подручју општине Србац.
О предложеним мјерама говорио је начелник Одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности, Марко Михољчић, који је нагласио да је у израду програма укључена и скупштинска комисија, а да је документ прошао и консултације са Привредним савјетом општине Србац прије упућивања одборницима.
„У овогодишњем буџету општине Србац, средства за подршку пољопривреди повећана су са 130.000 на 140.000 конвертибилних марака. Програмом је планирано укупно 14 мјера које ће бити дефинисане правилником начелника општине, а потом ће бити расписан јавни позив. За сваку од мјера предвиђен је крајњи рок до којег произвођачи могу поднијети пријаву,“ рекао је Михољчић.
Говорећи о најистакнутијим мјерама, Михољчић је посебно издвојио пројекат додјеле пластеника.
„Овај пројекат траје већ осам година и представља један од најуспјешнијих програма које смо до сада реализовали. Протекле године смо додијелили 60 пластеника, што је значајно допринијело повећању производње поврћа и унапређењу пољопривредне производње у нашој општини,“ истакао је он.
Иако је међународна подршка фонда ИФАД за пластенике престала, Михољчић је рекао да нису жељели правити паузу јер знају колико наши пољопривредници зависе од ових средстава.
“Зато смо и ове године обезбиједили средства за суфинансирање набавке пластеника у омјеру 50:50, за површине од 50 до 100 квадратних метара, са укупним издвојеним средствима до 30.000 KМ из општинског буџета“, рекао је Михољчић.
Задржана је и мјера суфинансирања набавке прикључних машина која посебно привлачи пажњу јер помаже модернизацију и повећање ефикасности производње.
“Kорисници могу добити до 10.000 KМ за набавку трактора, плугова, фреза и друге механизације, што значајно подиже ниво производње и конкурентност наших газдинстава“, рекао је Михољчић.
Посебно је образложио и мјеру ажурирања катастарског стања земљишта, која је усмјерена на враћање неискориштених површина у употребу.
“Земљиште које се тренутно не користи може се након крчења активирати за пољопривредну производњу, а за то је предвиђено до 7.000 KМ по кориснику. Ова мјера је веома важна за ревитализацију села и очување руралних подручја“, навео је он.
Што се тиче подршке воћарству, због слабог одзива за саднице воћа претходних година, умјесто те мјере уведена је подршка за куповину противградних мрежа у износу до пет хиљада KМ.
“То је резултат вишегодишњег праћења потреба и интереса наших произвођача. Противградне мреже су препознате као ефикасна мјера заштите воћњака од штета изазваних временским непогодама“, истакао је.
Предвиђена је и мјера промоције малих произвођача и њиховог повезивања с тржиштем, која се реализује у сарадњи са кластером Градишка-Лакташи-Србац, уз издвајање до 5.000 KМ.
У области сточарства, Михољчић је рекао да ће се субвенције односити на регистрована музна грла, са максималним средствима до 10.000 KМ по кориснику.
“Уводи се и нова мјера субвенционисања узгоја приплодних оваца у износу до 5.000 KМ, чиме се жели подржати развој ове гране сточарства”, рекао је Михољчић.
Посебно је нагласио нову мјеру за младе брачне парове јер је младима омогућимо да купе сеоску кућу са окућницом и региструју пољопривредно газдинство.
“Општина ће подстицати куповину кућа у вриједности до 25.000 KМ са 5.000 KМ, а за оне који купе некретнину вриједнију од тог износа – до 10.000 KМ. На овај начин желимо да допринесемо демографској обнови и економском развоју руралних подручја. То је важан социјални и економски корак за нашу заједницу“, рекао је он.
За произвођаче поврћа у заштићеним просторима предвиђена је подршка до 8.000 KМ, а пчелари могу рачунати на субвенцију до 5.000 KМ за проширење пчелињих друштава. У програму је и подршка за узгој супрасних назимица (10.000 KМ), субвенционисање живинара за опремање фарми (15.000 KМ), као и осигурање ратарских и воћарских култура (5.000 KМ).
Михољчић је указао на могућност флексибилне прерасподјеле средстава.
„Након што комисија заврши рангирање пристиглих пријава, начелник општине има овлаштење да прерасподјели средства између појединих мјера како бисмо искористили сав буџет на најбољи могући начин, што је веома важно у ситуацијама када неке мјере не добију довољно пријава, а друге су у великом интересу“, нагласио је Михољчић.
Он је позвао све присутне да подрже ове мјере јер је свака од њих пажљиво осмишљена да одговори на стварне потребе наших пољопривредника и допринесе јачању привреде наше општине.
Одборник Тихомир Адамовић у својој дискусији је рекао да је износ од 140 хиљада KМ недовољан за развој пољопривреде и да неке општине, попут Невесиња и Сокоца, издвајају далеко више за ове намјене.
„Нема субвенција за музне апарате, нити за систем крава-теле. Знамо људе на терену који имају по 50 крава и остају без подршке због ограничења од 1.000 KМ по домаћинству. Имамо и људе са стотинама оваца, а подршка је 30 KМ по грлу, максимално 1.500 KМ. То је премало. што се тиче куповине кућа са окућницом, такође сматрам да је то мали износ. Пуста су села, али и цијене некретнина су порасле. Закаснили смо с овом мјером десетак година. Сматрам да је неопходно заказивање посебне тематске сједнице о стању у пољопривреди с реалним рјешењима и реалним буџетом“, рекао је Адамовић.
Замјеник начелника општине Владимир Гужвић критиковао је наводе одборника Тихомира Адамовића који је, према његовим ријечима, поредио републички правилник за подстицаје са општинским подстицајима, а разлика у износима који се издвајају је огромна.
“Република Српска годишње издваја 180 милиона за подстицаје. Да ли стварно мислите да можемо да се такмичимо са њима и да ли треба да се такмичимо? То је само једна ставка у нашем буџету. Били смо у ситуацији да су некада издвајања за подстицаје пољопривредним произвођачима значајно повећана. У периоду од 2012. до 2016. године одобрена су велика средства, око 350 хиљада KМ, али никада нису исплаћена. Онда се питамо зашто је то тако. Не можемо издвајати више него што имамо, већ колико можемо. Kроз наш програм смо покушали филтрирати податке и осмислити мјере које би највише помогле пољопривреди. Сигурно да је потребно више и треба нам да је сваки наредни буџет већи. Имаћете прилику да на расправи о буџету за наредну годину предложите повећање, али морате разумјети да буџет има и приходе и расходе и да се не могу само тако скидати средства од других потреба. Знате да неку ставку треба повећати, али у исто вријеме је тешко умањити неку другу”, рекао је Гужвић.
Одборник Kрсто Чавор је рекао да је износ за развој пољопривреде, који се издваја из општинског буџета, у складу са тренутним могућностима и додао да је извршена квалитетна расподјела средстава.
“Пољопривредници добијају субвенције и са републичког нивоа – за млијеко, ратарство, и друге облике производње, које на годишњем нивоу износе и преко 5,5 милиона KМ за србачке пољопривреднике. Сјећамо се времена када није било ни марке за ове намјене, а сада их има и то треба нагласити”, рекао је Чавор.
Предсједник Скупштине општине Дејан Девић најавио је да ће размотрити иницијативу за сазивање посебне тематске сједнице посвећене пољопривреди, како би се отвореније разговарало о свим изазовима и потребама произвођача, а начелник Михољчић изразио спремност за додатне консултације при даљој имплементацији програма.
