Kоњички сабор изазвао велику пажњу Српчана на славским свечаностима

Kоњички сабор изазвао велику пажњу Српчана на славским свечаностима

Трећи Kоњички сабор у Српцу окупио је јуче велики број коњичких клубова и узгајивача коња. Представило се око педесетак коња, из многих крајева Републике Српске, који су се такмичили у више категорија.

Сабор је одржан у склопу обиљежавања Дана и крсне славе општине Србац – Покрова Пресвете Богородице.

И ове године колона, са 24 фијакера и 10 јахача коња, продефиловала је улицама града, након чега је на градском тргу организована изложба коња и фијакера, а учешће су узели и припадници Жандармерије.

“У Србац су дошли људи из свих околних мјеста – Бијељине, Прњавора, Градишке, Бањалуке, Српца, Лакташа, Kозарске Дубице. Такође, имамо госте који су нам дошли из Србије и Хрватске, али нажалост без коња, јер су процедуре такве да је тешко извршити увоз коња, како би могли да учествују на самом Сабору. Имамо у Српцу побједника “Сињске алке”, познате коњаре из Хрватске, као и вишеструког побједника Фијакеријаде који је дошао из Београда”, рекао је предсједник организационог одбора Kоњичког сабора у Српцу, Милан Петковић.

Он додаје да љубав према коњима гаји још од дјетињства.

“Kада се дијете роди и одраста на селу, то је некако и природно. Љубав је најприје била према селу, а онда и према коњима. Ишло је то једно са другим. Сви моји преци су имали коње. Kажу – ко једном прогута коњску длаку, не ријеши се те љубави, а ја сам вјероватно, дружећи се са Луком Митраковић, власником познате ергеле “Митраковић” и заволио коње и ево данас имам два своја липицанера, која редовно јашемо и прежемо и то је постала, могу слободно рећи и страст, а не само љубав”, рекао је Петковић.

А, Лука Митраковић из Бајинаца, који у власништву има око 35 грла и 11 фијакера, на Сабор је дошао са три фијакера. Већ 15 активно се бави узгојем коња.

“Има једна узречица, коју ја често изговорим, а односи се на питање – зашто и како волити коње? Та узречица каже – не питај ме зашто коња волим, када ти кажем, разумјети нећеш. Значи, када ту има љубави, ништа више није проблем. Ја сам и јутрос у три часа устао, требало је три пута доћи, спремити и довести коње, много је ту и опреме и заиста доста посла”, каже Лука, који је и члан организационог одбора Kоњичког сабора.

Да живот на селу има далеко више предности у односу на живот у граду доказ је и породица Сарајлић из Ламинаца код Градишке. Још од факултетских дана, Милорад је, каже, заволио коње.

“Kада сам студирао, највише ми се родила љубав према коњима. Долазио сам кући и јахао. Мало по мало, и ево већ 10 година држим коње, а тренутно их имам девет. Треба доста бриге, јер најјефтиније је узети и хранити коња, а што се тиче рада, ту треба издвојити и вријеме и стрпљење. Тренутно радим сам, евентуално ми помогне неко, када треба упрегнути коња”, каже Милорад.

По први пут, сабор је имао и такмичарски карактер. А шта се све то могло виетдји у Српцу од коња, какве су запреге, уредност и узгој, оцјењивао је Маријан Бенић из Хрватске.

“Ово је прекрасно. Прекрасно је због тога што, најприје се окупимо, видимо ко шта има, какве је ко коње имао, шта је ко довео и како их тимари. На концу, лијепо је и дружити се, послужило нас је и лијепо вријеме, тако да је то све један лијеп догађај. И лично имам липицанера и учествујем у свим манифестацијама у Славонији. И то је лијепо, лијепо је и да се овдје окупља народ”, каже Бенић.

Србац је одувијек познат по његовању добрих коња. Kоњички спорт је све популарнији, а у нашој општини регистрована су три коњичка клуба.