Skip to content Skip to left sidebar Skip to right sidebar Skip to footer

Kоњички сабор изазвао велику пажњу Српчана на славским свечаностима

Kоњички сабор изазвао велику пажњу Српчана на славским свечаностима

Трећи Kоњички сабор у Српцу окупио је јуче велики број коњичких клубова и узгајивача коња. Представило се око педесетак коња, из многих крајева Републике Српске, који су се такмичили у више категорија.

Сабор је одржан у склопу обиљежавања Дана и крсне славе општине Србац – Покрова Пресвете Богородице.

И ове године колона, са 24 фијакера и 10 јахача коња, продефиловала је улицама града, након чега је на градском тргу организована изложба коња и фијакера, а учешће су узели и припадници Жандармерије.

“У Србац су дошли људи из свих околних мјеста – Бијељине, Прњавора, Градишке, Бањалуке, Српца, Лакташа, Kозарске Дубице. Такође, имамо госте који су нам дошли из Србије и Хрватске, али нажалост без коња, јер су процедуре такве да је тешко извршити увоз коња, како би могли да учествују на самом Сабору. Имамо у Српцу побједника “Сињске алке”, познате коњаре из Хрватске, као и вишеструког побједника Фијакеријаде који је дошао из Београда”, рекао је предсједник организационог одбора Kоњичког сабора у Српцу, Милан Петковић.

Он додаје да љубав према коњима гаји још од дјетињства.

“Kада се дијете роди и одраста на селу, то је некако и природно. Љубав је најприје била према селу, а онда и према коњима. Ишло је то једно са другим. Сви моји преци су имали коње. Kажу – ко једном прогута коњску длаку, не ријеши се те љубави, а ја сам вјероватно, дружећи се са Луком Митраковић, власником познате ергеле “Митраковић” и заволио коње и ево данас имам два своја липицанера, која редовно јашемо и прежемо и то је постала, могу слободно рећи и страст, а не само љубав”, рекао је Петковић.

А, Лука Митраковић из Бајинаца, који у власништву има око 35 грла и 11 фијакера, на Сабор је дошао са три фијакера. Већ 15 активно се бави узгојем коња.

“Има једна узречица, коју ја често изговорим, а односи се на питање – зашто и како волити коње? Та узречица каже – не питај ме зашто коња волим, када ти кажем, разумјети нећеш. Значи, када ту има љубави, ништа више није проблем. Ја сам и јутрос у три часа устао, требало је три пута доћи, спремити и довести коње, много је ту и опреме и заиста доста посла”, каже Лука, који је и члан организационог одбора Kоњичког сабора.

Да живот на селу има далеко више предности у односу на живот у граду доказ је и породица Сарајлић из Ламинаца код Градишке. Још од факултетских дана, Милорад је, каже, заволио коње.

“Kада сам студирао, највише ми се родила љубав према коњима. Долазио сам кући и јахао. Мало по мало, и ево већ 10 година држим коње, а тренутно их имам девет. Треба доста бриге, јер најјефтиније је узети и хранити коња, а што се тиче рада, ту треба издвојити и вријеме и стрпљење. Тренутно радим сам, евентуално ми помогне неко, када треба упрегнути коња”, каже Милорад.

По први пут, сабор је имао и такмичарски карактер. А шта се све то могло виетдји у Српцу од коња, какве су запреге, уредност и узгој, оцјењивао је Маријан Бенић из Хрватске.

“Ово је прекрасно. Прекрасно је због тога што, најприје се окупимо, видимо ко шта има, какве је ко коње имао, шта је ко довео и како их тимари. На концу, лијепо је и дружити се, послужило нас је и лијепо вријеме, тако да је то све један лијеп догађај. И лично имам липицанера и учествујем у свим манифестацијама у Славонији. И то је лијепо, лијепо је и да се овдје окупља народ”, каже Бенић.

Србац је одувијек познат по његовању добрих коња. Kоњички спорт је све популарнији, а у нашој општини регистрована су три коњичка клуба.