Разбој кроз вријеме: Промовисана монографија Драгана Ђурђевића у Српцу
Промоција монографије “Разбој” младог завичајног писца Драгана Ђурђевића, која је одржана у организацији СПKД “Просвјета” Србац и Центра за културу и спорт Србац, синоћ је у Градској галерији “Рајко Петковић” окупила бројне љубитеље писане ријечи.
О књизи су говорили игуман манастира Осовица архимандрит Теофил, др Зоран Пејашиновић, предсједница србачке Просвјете и библиотекарка Бранка Санчанин и аутор.
Исписана на 512 страница, монографија посвећена селу Разбој представља јединствено дјело које из више углова освјетљава прошлост, садашњост и културни идентитет овог мјеста.
Аутор монографије је представио Разбој кроз историјске записе, етнографске приказе, архивску грађу и лична свједочанства мјештана, стварајући свеобухватан приказ села које је, упркос протоку времена, сачувало своју традицију. Посебну пажњу привукле су фотографије, како архивске, тако и савремене, које су додатно дочарале живот и обичаје овог краја.
Говорећи о књизи, архимандрит Теофил је истакао да оваква дјела имају велики значај, посебно за генерације које долазе и којима ће овакве књиге служити као чувари историје, те је похвалио истрајност и труд аутора.
„Веома је важно да радимо монографије наших мјеста, односно наших села, јер тако стварамо једну мозаик-слику историје нашег народа. Ова монографија, о којој смо вечерас говорили, заиста је заслужила сваку похвалу. Аутор Драган Дурђевић се потрудио да сабере све што је могуће и да објави једну озбиљну монографију, која ће тек користити свима онима који ће доћи послије нас”, рекао је отац Теофил.
Нагласио је значај Цркве и црквених списа у припреми оваквих монографија.
“Оно што је посебно значајно јесте то да, када радимо такве монографије, морамо да кренемо од наших црквених општина. Отприлике, неке од најстаријих књига које постоје у овим крајевима јесу матице рођених, вјенчаних и упокојених, као и домовници. То је одличан темељ за почетак сваке овакве књиге, односно монографије, а посебно је важно за генеалогију и родослове. Црква је та која је негдје од 1881. године редовно водила те матице, прије тога је то било физички немогуће. Она ће увијек имати матице које ће бити извор за генеалогију, али и за овакве публикације”, казао је архимандрит Теофил.
Доктор Зоран Пејашиновић је истакао да су у монографију о Разбоју уткани поуздани подаци из провјерених извора, а да посебну вриједност имају родослови.
„Монографија о Разбоју у Љевчанском представља дјело које је урађено изузетно темељно и одговорно. Она је поткријепљена великим бројем квалитетних докумената и поузданих историјских извора, међу којима су и неки који се по први пут представљају научној, стручној и широј јавности. Посебно се издваја турски пописни дефтер из 1850. године, који биљежи све куће у тадашњем Разбоју, односно Стапарима, са презименима и именима мушких глава домаћинстава, а то је податак од непроцјењиве вриједности за историјску науку. Ипак, једно од највриједнијих поглавља монографије јесу родослови који ће бити драгоцјени не само данашњим генерацијама, већ и њиховим будућим потомцима”, рекао је Пејашиновић.
Бранка Санчанин, предсједница СПKД,,Просвјета” Србац, изјавила је да је Завичајна збирка богатија за једно изузетно квалитетно и врхунски урађено књижевно-историјско дјело, истакавши да је Драган Ђурђевић сјајно урадио посао којег се прихватио.
„Ми смо обогаћени за још једну монографију, у низу оних које су већ сачињене, а то је мајсторски, занатски, изванредно направљена монографија о једном од највећих села наше општине. Драган Ђурђевић је човјек који искрено воли свој завичај. Он вечерас о њему као да говори о родној кући, као да говори о мајци, као да говори о родном огњишту. Интересантан је он човјек, Доктор Зоран Пешиновић је вечерас споменуо да он по струци није историчар. Он се чак не бави никаквим друштвено ангажованим пословима, али се занима за историју. Он је, на неки начин, узео на себе велики терет и велику обавезу да пише о стварима о којима су позванији ћутали”, поручила је Санчанин.
За рад на својој другој књизи, аутор Драган Ђурђевић каже да је му је олакшавајуће било искуство стечено током писања прве. Иако је посао био сложен и захтјеван, ентузијазам га не напушта и већ најављује нови наслов.
„Рад и приступ изради ове монографије били су захтјевни, али претходно искуство, стечено писањем раније објављене публикације о селу Kладари, дало ми је подстрек и сигурност да истрајем у истраживању и писању дјела које вечерас представљамо. Већ сам започео рад на публикацији – Споменици погинулих бораца Војске Републике Српске са територије општине Србац. Такође, у припреми су и нека друга дјела, али о томе вечерас не бих говорио”, нагласио је Ђурђевић.
Он је додао да писање, иако понекад може бити заразно и изазвати зависност, носи са собом посебну драж, а то је задовољство и осјећај испуњености.
Изразио је захвалност свима који су помогли да књига угледа свјетлост дана, посебно министрици Зори Видовић.
Међу бројним посјетиоцима, био је начелник општине Србац Младан Драгосављевић, одборници Скупштине општине Србац и бројни други грађани.
Kњига је објављена у издању ЈУ Завичајни музеј Градишка. Осим у Српцу, представљена је у Разбоју Љевчанском, Градишци, на 69. Међународном сајму књиге у Београду и у Бачкој Паланци.
Извор: Радио Србац
Post Views: 128
