Удружење Цезар уручило помоћ за 40 дјеце из социјално угрожених и вишечланих породица
Волонтери удружења Цезар ових дана били су ангажовани око реализације пројекта “Један пакет-много љубави” кога је подржало Министарство породице, омладине и спорта Републике Српске.
Једна од активности пројекта подразумијевала је хуманитарну акцију којом су пакетима помоћи обрадовали 40 дјеце из 10 породица са подручја општине Србац. У питању су дјеца из социјално угрожених и вишечланих породица којима су уручили постељину, јастуке, декице и разне хигијенске потрепштине.
Осим ресорног министарства, акцију је подржала и фирма “Дијана текстил” из Српца.
Извршни директор Цезара, Тања Шњегота, каже да се кроз свој рад труде пружити највећу подршку дјеци и младима који су социјално угрожени или на неки начин искључени из друштва. Осим хуманитарне подршке, кроз овакве активности им пружају прилику за социјализацију.
“Настављамо и даље са хуманитарним радом кроз акцију “Буди ми пријатељ” у оквиру које ћемо крајем августа подијелити школски прибор многим ђацима из наше локалне заједнице”, рекла је Шњегота.
У протеклих 48 часова на подручју србачке општине регистровано је 11 нових случајева вируса корона.
Ради се о пет мушких и шест женских особа, од чега су четири мушкарца млађе а један средње животне доби, двије жене млађе и четири средње животне доби.
Закључно са данашњим даном у Српцу је 27 особа активно заражено вирусом корона а у кућној изолацији су 62 лица.
У Републици Српској у протекла 24 часа извршено је тестирање 174 лабораторијска узорка путем PCR теста а вирус корона откривен је код 86 особа. Институту за јавно здравство РС пријављена су два смртна случаја.
Укупан број хоспитализованих у Републици Српској је 52 а на респиратору су двије особе.
У недјељу од 6 до 10 часова без струје цијела србачка општина, грађани друге висинске зоне остаће без воде
Електродистрибуција Србац обавјештава грађане да ће у недјељу 17. јула, у времену од 6 до 10 часова, доћи до прекида у редовној испоруци електричне енергије потрошача на подручју цијеле општине Србац због радова Kомпаније “Електропренос” БиХ, оперативно подручје Бањалука на реконструкцији ТС 110/20 кВ Србац.
Прекид у снабдијевању електричном енергијом узроковаће престанак рада свих пумпних постројења у водоводном систему па ће у том времену грађани друге висинске зоне, који се снабдијевају са бустер хидростаница, остати без воде, док ће остали потрошачи имати воду из резервоара уз рационално кориштење, саопштено је из србачког Водовода.
Из Електродистрибуције и Водовода замољавају грађане за разумијевање и да планиране обавезе прилагоде поменутим радовима.
Глишић се вратио у Јерменију и наступио са Араратом у Kонференцијској лиги УЕФА
Бивши нападач србачке Слоге, Александар Глишић, вратио се у Јерменију након што је протеклу сезону провео у Узбекистану у екипи Динамо Самарканд.
У Динаму није био задовољан својом минутажом, па се одлучио на повратак у Јерменију гдје је добио понуду Арарата из Јеревана са којим је ових дана наступио у квалификацијама за УЕФА Конференцијску лигу али је поражен у двомечу од македонске Шкендије укупним резултатом 4:2.
Глишић је наступио као стартер у оба меча али није успио да се упише у стријелце.
На повратак у Јерменију одлучио се јер одлично познаје лигу и ту је пружао најбоље партије.
“Нисам се двоумио кад сам добио позив Арарата. То је најстарији и највећи клуб у Јерменији. Одлично познајем лигу, квалитет клубова и драго ми је да сам се вратио и надам се да ћу оправдати повјерење челника клуба”, истакао је Глишић.
Он је већ наступао у Јерменији за Банантс и Алашкерт са којим је освојио титулу.
“Одлично познајем лигу. Арарат је значајно промијенио тим и довео појачања. Амбиције су да се буде међу мјестима које воде у Европу и ако се укаже прилика да се боримо за неки трофеј”, рекао је Глишић.
Глишића за Јерменију вежу најљепше успомене јер се овдје оженио, добио кћерку и стекао држављанство.
Вјеште руке србачког пензионера Ранка Кресојевића дрвету удахнуле живот
Србачки пензионер Ранко Кресојевић (90) из Повелича код Српца већ седам деценија је велики заљубљеник у природу и планинарење из чега се изродио необичан занат у виду израде дрвених скулптура којих је током живота урадио близу пет стотина.
Након сусрета са академским вајаром Остојом Ђурићем, пријатељем из школских дана, открио је склоност ка овој врсти умјетности. Прве скулптуре израдио је још давне 1961. године и стварао је све до прије три године када је алат окачио о клин.
“Волим пјешачити и овом врстом рекреације се бавим пуних 70 година. Шетајући планинама наилазио сам на разне жиле и пањеве, најчешће у коритима ријека, које је природа већ осмислила а ја сам то мало допунио и створио разне фигуре људи, животиња и других мотива”, рекао је Кресојевић.
Највише је радио са боровином јер се ради о дрвету природно премазаном смолом које има дугу трајност, али и са глогом, врбом и јасеном. Посебно је поносан на фигуру „Вучка“, некадашњу маскоту Олимпијских игара у Сарајеву 1984. године, који је у то вријеме био права атракција.
“Мој „Вучко“ је био изложен цијело вријеме током игара у Бановићима гдје сам провео радни вијек. Многи су долазили са намјером да га откупе али све сам понуде одбијао. Чак сам му направио партнерку, вучицу, и обоје стоје и данас у љубави на полици моје куће”, рекао је Ранко.
Чак 160 фигура и данас краси његово породично домаћинство. Остале је подијелио а највећи број њих заувијек је нестао у ратном вихору који га је задесио у Руднику мрког угља у Бановићима гдје је готово двије деценије био имовинско-правни референт и шеф набавке.
“Највише фигура сам израдио у том периоду, а по мом сјећању било их је 190. Када се запуцало на све стране, гледао сам само како да извучем живу главу а скулптуре су остале у стану. Чуо сам да су неке покрадене а од неких су чак ложили ватру. Једном приликом ми се јавио човјек који је рекао да је сачувао један од мојих радова и понудио се да га врати, али сам му га оставио као поклон”, рекао је Ранко који је једно вријеме радио и у Геодетској управи у Сарајеву.
Додаје да је имао прилику да их скупо прода али то није учинио, највише на наговор супруге и кћерке.
“Сви радови који су опстали до данашњег дана подједнако су ми драги и не бих волио да буду уништени. Колекцији сам дао назив „Мој дрвљеник“ и размишљам да их једног дана поклоним локалној заједници, уколико се адаптира адекватан галеријски простор, како би на тај начин остали трајно сачувани”, рекао је Кресојевић.
У договору са властима и установама културе у Српцу, планира да одржи изложбу својих радова у склопу прославе крсне славе и дана општине Србац у октобру, што ће бити први пут након готово три деценије.
“Имао сам само једну изложбу у Српцу у Дому културе током рата а четири пута сам их излагао у Тузли. Доста скулптура сам поклонио па их данас има на многим континентима, а највише у земљама бивше Југославије. Чак 40 радова ми је тренутно у Шведској гдје живи моја кћерка. Планирам да израдим фото албум свих својих фигура и поклоним га Завичајној збирци србачке библиотеке како би и на тај начин запис о њима остао трајно сачуван”, рекао је Кресојевић.
Ранко Кресојевић се планинарењем почео бавити још 1952. године након сусрета са једном групом планинара из Сарајева. Љубав према пјешачењу задржала се цијели живот а постао је и члан Планинарског друштва „Игман“ из Сарајева и почасни члан Планинарског савеза БиХ.
