Предраг Дабић, најмлађи доктор наука из Српца: Кристалографију изабрао за животни позив
Предраг Дабић, најмлађи доктор наука из Српца: Кристалографију изабрао за животни позив
Kристалнa материјa се налази свуда у природи и током историје људе је фасцинирала њена љепота и тајновитост, што је опредјелило и Предрага Дабића (32), једног од најмлађих доктора наука из Српца, да се почне бавити кристалографијом, као мултидисциплинарном науком која има много примјена и прожима наш свакодневни живот.
Дабић је докторирао у марту ове године на Рударско-геолошком факултету Универзитета у Београду, где је завршио основне и мастер студије и тренутно је у поступку избора у звање научни сарадник у овој образовној и научној установи.
Иако је мали број оних који су чули за њу, кристалографија је присутна у физици, хемији и медицини, важна је у производњи хране, рударству, аутомобилској и електромеханичкој индустрији, што је заинтересовало младог Српчанина да се посвети овој научној области.
“Још током средње школе, гледајући научно-популарне емисије на тему планете Земље, пожелио сам да студирам геологију и бавим се науком, што ми се и остварило. Наравно, кад сам уписао студије нисам знао да ћу се усмјерити баш на кристалографију, за коју сам први пут тада чуо, и минералогију, али је то временом постао мој животни позив”, рекао је Дабић.
Још у древна времена људи су се бавили кристализацијом шећера и соли, а какао маслац, од кога се прави чоколада, кристалише у неколико различитих облика. Kристална материја је видљива у сњежним пахуљицама, леду и соли а текући кристали налазе се у екранима телевизора, рачунара и мобилних телефона.
У данашњем времену, захваљујући рендгенској кристалографији, научници могу проучавати просторни распоред атома и хемијске везе између сусједних атома и видјети разлике између графита и дијаманта. На кристалографији се заснивају знања о геолошким раздобљима и стијенама а немјерљив је њен значај и у производњи лијекова.
“У Србији се изучава на више факултета, института и лабораторија, а прва кристалографска испитивања су отпочела на мом факултету гдје сам запослен од 2014. године, када сам уписао докторске студије. Тренутно радим на једном пројекту Министарства просвјете, науке и технолошког развоја Србије гдје пратим научна истраживања, прикупљам и обрађујем експерименталне податке и организујем научне резултате до којих долазим са колегама из своје и из других институција”, рекао је Дабић.
Према подацима Међународне уније за кристалографију, за многа открића која су допринијела разумијевању свијета око нас, а која су директно или индиректно повезана са кристалографијом и коришћењем њених метода и техника, чак 33 научника добила су Нобелову награду, од чега петоро њих у задњих десетак година.
Дабић каже да о њеном значају говори и чињеница да су Уједињење нације прогласиле 2014. годину за Међународну годину кристалографије.
“Она је у средишту развоја низа научних поља и подручја и анализа кристалне материје је готово незамислива без кристалографије. Значајну улогу је имала и у посљедњој пандемији корона вируса у одређивању структуре самог вируса”, истиче он.
Објавио је до сада осам научних радова у часописима од међународног значаја, а већина њих је била везана за тему његове докторске дисертације под називом „Синтеза и структурна карактеризација нових цезијумских и калијумских силиката са елементима ретких земаља” у којој је усмерен на добијање нових једињења синтетичким путем и на одређивање кристалних структура тих једињења.
“У кристалографију се највише инвестира кроз науку и научне пројекте, а пошто наука није на листи приоритета земаља у нашем региону, онда је њен развој и значај ограничен. Тренутни планови везани су ми првенствено за Србију и Рударско-геолошки факултет, међутим, проблеми финансирања науке и научних пројеката у Србији, као и уговори на одређено вријеме, до годину дана, ограничавају дугорочније планове. Ипак, неки помаци постоје и надам се да ћу наставити да се и даље бавим овом научном облашћу у Србији”, рекао је Дабић.
Предраг је добио награду Рударско-геолошког факултета за најбољег студента на мастер студијама за школску 2013/2014. годину са просјеком оцјена 10. Током свог усавршавања боравио је у Аустрији, Њемачкој и Швајцарској, гдје је са тамошњим стручњацима размјењивао искуства и стицао нова корисна сазнања.
Члан је Српског кристалографског и Српског геолошког друштва.
