Дешавања

Црногорска сликарка израђује у Бардачи портрете 10 српских патријарха за манастир Осовица

Центар за културу и спорт Србац у сарадњи са Српским православним манастиром Осовица почео је реализацију несвакидашњег пројекта на овим просторима, а ради се о изради 10 портрета српских патријарха, рађених техником уље на платну, који ће красити зидове свечаног салона овог манастира.

За израду умјетничких дјела одабрана је академска сликарка Јелена Вушуровић из Цетиња, која је дугогодишњи учесник ликовно-еколошке колоније „Бардача-Србац“. Она већ три дана ствара у простору Тренинг центра Природно-математичког факултета у Бардачи и до сада је насликала четири портрета српских патријарха.

Радован Митраковић, директор Центра за културу и спорт, рекао је да се идеја родила прије двије године када је посјетио манастир Осовица са учесницима бардачке колоније и у разговору са игуманом Теофилом договорио да се ликови вјерских поглавара овјековјече на сликарском платну.

„На зидовима свечаног салона у манастиру Осовица већ су изложене урамљене фотографије српских патријарха које су штампане у црно-бијелој боји и тада смо дошли на идеју да би било лијепо да их замијенимо умјетнинама насликаним уљем на платну. Првобитна идеја је била да на сваком сазиву колоније урадимо по једну слику, али тај процес би потрајао десет година и онда смо захваљујући људима добре воље и разумијевању сликарке Јелене Вушуровић одлучили да одједном урадимо свих десет слика које ће бити димензија 80 пута 60 центиметара“, рекао је Митраковић.

Додаје да ће црногорска умјетница самостално стварати у Бардачи десет до петнаест дана и да ће поред слика патријарха, насликати и портрет Високопреподобног архимандрита осовичког Теофила, који ће такође остати сачуван за вјечност.

„Овакав пројекат изискује и одређене финансијске трошкове, како према умјетници која ће свакодневно стварати готово двије седмице, тако и према набавци материјала за рад и слично. Успјели смо обезбиједити новчану донацију од 11 породица, од чега је девет из Српца а по једна из Слатине и Бањалуке и свака од њих ће на тај начин манастиру Осовица донирати по једну слику. Имали смо и већи број заинтересованих донатора али ћемо их оставити за наредни пројекат кога планирамо реализовати идуће године“, истакао је Митраковић.

Према његовим ријечима, умјетница из Цетиња је с разлогом изабрана за овај пројекат јер има дугогодишње искуство бављења сликарством, успјешну сарадњу са Центром за културу и спорт из Српца и бардачком колонијом, а добила је и благослов од митрополита Амфилохија, који се упокојио прије двије године, за своје умјетничко дјеловање.

Сликарка Јелена Вушуровић каже да јој је истинско задовољство што је након три мјесеца поново стигла у Бардачу и додаје да је увијек пријатно изненађена срдачном добродошлицом због чега су јој Србац и Бардача практично други дом.

„Стигла сам право из Турске гдје сам представљала Црну Гору на једном умјетничком фестивалу у Чанакалеу, у близини локалитета чувене Троје. Долазак у Бардачу ми увијек доноси унутрашњи мир и све оно што сликам надограђује моју душу. Захваљујем се Радовану што ми је дао прилику да баш ја будем та која ће оставити неко трајно свједочанство и надам се да ћу визуелно и духовно усрећити све оне који буду долазили у манастир и посматрали ове портрете“, рекла је Вушуровић.

Благослов од Амфилохија, који је освештао њене руке, добила је код манастира Острог и додаје да је до сада насликала разне световне и духовне поглаваре, а један од задњих био је Петар Петровић Његош чија слика је завршила у Аустралији.

„Ово што сада радим је мало већи залогај јер три портрета која ћу морати насликати до сада нису рађена уљем на платну у историји сликарства. Ликови ових патријарха постоје само на фотографијама и морам их посматрати и замишљати њихов карактер како би их вјеродостојно пресликала на платно. То је тежак задатак али истрајаћу на томе и једва чекам кад све завршим да видим реакцију стручних и компетентних људи да ли сам испунила свој задатак“. истиче Вушуровић.

Неки од патријарха чије радове је до сада завршила су Варнава, Гаврило и Димитрије. Додаје да је неке од њих урадила релативно брзо а за неке је требало мало више времена.

„Kада сликам у другачијем окружењу, понекад се деси да портрет никне преко ноћи а некад ми треба и по мјесец дана. Ово је сад другачија ситуација јер сам ограничена временом и у питању су сати и минути. Али имам све оно што ми треба, а то су духовни мир и штафелај испред себе и надам се да ћу у року од 15 дана све завршити. Заиста је лијепо живјети овај период у прошлости и вратити се својим коријенима јер тако упознајемо ко смо и одакле смо“, каже Вушуровић.

Након завршетка сликања у Бардачи отићи ће у Загреб и Истанбул гдје ће радити на припреми једног панела а у јануару планира посјету Петри у Јордану.

„У сталном сам контакту са Радованом са којим већ радим на припреми наредног сазива бардачке колоније и потрудићемо се да и идуће године доведемо сликаре из разних земаља свијета“, истакла је Вушуровић.

Женски фудбалски клуб “Слога“ добио нову управу, предсједник клуба Душко Ивковић

Женски фудбалски клуб “Слога“ Србац, који се такмичи у Првој лиги Републике Српске, за кратко вријеме остварио је велики напредак и запажене резултате а недавно је за предсједника клуба именован Душко Ивковић из Српца.

Kапитен екипе Наташа Ивковић каже да је у клубу било доста проблема у претходном периоду али да је сада стабилизовано стање. Како каже, добили су нову управу и све је промијењено осим дјевојака које вриједно тренирају.

„Kлуб је основан 2018. године. Тренутно окупља 18 дјевојака различитог узраста са којима ради тренер Миодраг Њежић. Тренинге одржавамо три пута седмично на помоћном терену Слоге а циљ нам је да се пласирамо међу прва три мјеста. Вриједно радимо, осјећамо се спремно и планирамо нове спортске успјехе“, рекла је Наташа.

Она додаје да је почела тренирати још 2005. године са дјечацима у Школи фудбала “Дрим тим“ а онда се укључила у рад Женског фудбалског клуба „Борац“ у Бањалуци.

“Била сам и у јуниорској кадетској репрезентацији и активно сам се бавила фудбалом до 2014. године када сам престала због студија у Београду. Поново сам се вратила у Србац и наставила рекреативно прије двије године а сада тренирам озбиљно и жеља ми је да будемо барем на другом мјесту у Првој лиги. Моја обавеза као капитена је да ван терена координирам однос између тренера и игтрачица и пазим на атмосферу у клубу која је сада баш добра, а дружимо се и на терену и ван њега”, истиче Наташа.

Додаје да је било доста проблема у клубу а првенство су почеле прошле године поразом 5:0 од екипе која је сезону завршила на посљедњем мјесту.

“Та три бода су нас коштала касније али тада нисмо биле уигране. Зато смо радиле у току првенства и рад се исплатио. Јесењи дио смо завршиле на предзадњем мјесту а прољећни на трећем, тако да се труд исплатио”, каже Наташа.

Имали су и доста финансијских проблема али сматра да је то сада ријешено.

“Финансијски смо обезбијеђени, остварена је добра сарадња са општином а трудимо се да остваримо сарадњу и са другим клубовима. Имали смо пријатељску утакмицу са Борцем из Бањалуке и одмах након утакмице и дружење са екипом Љубића. Трудићемо се да постане пракса да се дружимо са екипама које нам долазе у госте и тако остваримо што бољи контакт са екипама из наше лиге али и са другима”, каже Наташа.

Прошле године је направљен значајан искорак у односу на рад клуба од оснивања до данас.

“Сезону смо завршили на трећем мјесту, имали смо амбиције да будемо други али и поред труда нисмо имали спортске среће. Ове године имамо исте амбиције али три првотимке су нам повријеђене, тренутно су на штакама па чекамо да се опораве”, каже Наташа.

Чланица клуба Вишња Санчанин каже да је примјетан напредак и интересовање за женски фудбал.

„Мислим да смо превазишли то зашто дјевојке играју фудбал. Свим нашим пријатељима је то симпатично, почели су да прате утакмице и да долазе дјечаци са нама на тренинге а кад гостујемо имамо и ми своје навијаче који иду са нама у аутобусу и не само да нас не осуђују већ имамо њихову подршку и овим путем их поздрављамо и позивамо да буду уз нас и даље“, каже Вишња.

Додаје да је у клубу од самог почетка и да је за њу тренинг бијег од стварности. Иако је то физички напор, представља јој психичко олакшање.

“Од малих ногу сам са татом играла фудбал и тад се родила та љубав. Прво сам ишла са друштвом њега гледати како игра сеоски фудбал а послије су они мене полако прихватили и тако сам почела. Онда кроз школу и дружење са пријатељицама љубав према лопти је била све већа и укључила сам се 2018. године у Женски фудбалски клуб “Слога“. И поред обавеза око школе желим наставити са фудбалом и није битно да ли ћу напредовати или не, најважније је да играм“, каже Вишња.

Наглашава да јој је најтеже пао пораз против екипе Спартака кад им је измакло друго мјесто на табели.

„То је било у прошлој сезони и то нам је био најтежи пораз. Сјећам се да смо се враћале са утакмице из Прњавора, побједа је била 12:2 а ми нисмо биле толико срећне баш због пораза са Спартаком. Од побједа морам издвојити утакмицу са Приједором јер то је била посљедња утакмица првенства гдје нам је требала побједа, а Андреа Ивановић је морала да постигне два поготка како би била најбољи стријелац првенства“, каже Вишња.

Њихова саиграчица Андреа Игњатић каже да јој је један од узора, што се тиче женског фудбала, играчица Барселоне Алексија која је прошле године освојила златну лопту и јако јој се свиђа њен стил игре.

„Ученица сам деветог разреда основне школе у Српцу. Још од малена сам уз тату слушала како је он играо фудбал и био ми је узор. Почела сам и ја играти када смо негдје одлазили код пријатеља или кумова. Кренула сам тренирати са 10 година а након двогодишње паузе опет сам се вратила са 12 година фудбалу и наставила тренирати са дјечацима у клубу. Оснивањем женског клуба у Српцу укључила сам се одмах на почетку 2018. године”, каже Андреа.

Пролази одличним успјехом и како каже, све се стигне научити јер ко хоће може све.

“Вољела бих да се у животу бавим фудбалом али то ће све доћи временом. Тренутна жеља ми је да заиграм у репрезентацији, можда се то једном и оствари“, каже Андреа.

Дјевојке су једногласно поручиле да нису оне одабрале фудбал него је фудбал одабрао њих и позивају дјевојке које се осјећају као њих три да дођу и да им се прикључе а оне гарантују да ће се уклопити.

„Позивамо дјевојке свих узраста, чак и млађе јер у будућности имамо план да формирамо и кадетску екипу, односно да имамо млађе селекције, тако да већ сад можемо почети са уписом, а најлакше је да нас контактирају путем наше фејсбук странице. Апелујемо да нам се придруже и дјевојке које имају страх да нису довољно добре и да се неће уклопити. Имамо побољшане услове рада, рефлекторе за ноћне тренинге а у току је изградња нових свлачионица. Имамо опрему, финансијску подршку Општинске управе и преостаје нам да се развијамо и омасовљујемо рад нашег клуба“, кажу Наташа, Вишња и Андреа.

Завршени радови на зидању куће за Невену Игњатић, стигле нове донације

У току је изградња куће за самохрану мајку Невену Игњатић из Српца и њено двоје дјеце, од којих је једно са посебним потребама, а према ријечима координатора акције, Бранка Граховца, завршени су радови на зидању.

“Радови се одвијају планираном динамиком а у току наредне седмице планирамо изливање горње плоче”, рекао је Граховац.

Протеклих дана на намјенски жиро рачун за ову акцију стигле су нове уплате које су извршили: Општински одбор СНСД Србац 1000 KМ, Мирко Микулић 500 евра, Предсједништво, Одбор ратних војних инвалида и Одбор породица погинулих и заробљених бораца Борачке организације Србац (личним средствима) 960 KМ, Биљана Петковић (други пут) 100 KМ, Kаролина Мајсторовић 100 KМ, Раде Михајловић 100 KМ, Стонотениски клуб Србац 100 KМ, Боро Бабић 100 KМ, породица Поповић 50 евра, Јелена Поповић 50 KМ и анонимна особа 14 KМ.

“Још једном захваљујем свима на великодушности јер се показало да можемо све кад смо јединствени. Упућујем велико браво за све Српчане који су подржали акцију, али и донаторе из комшијских општина”, истакао је Граховац.

Донације за изградњу куће могу се уплатити на број жиро рачуна: 567 353 27 000047 98 са назнаком “Хуманитарна помоћ за Невену Игњатић” а новчана помоћ се може донијети и у кафе бар “Дом” у центру Српца у времену од 8 до 14 часова.

Упутство за плаћање на девизни рачун:

INTETRMEDIAR BANK:
SWIFT CODE: RZBAATWW
RAIFFEISEN BANK INTERNATIONAL AG VIENNA.
SWIFT CODE: SABRBA2B

ATOS BANK A.D.
BANJALUKA
BENEFICIARY CUSTOMER:
/BA395673530000069162
11.NOVEMBAR 34 SRBAC
BOSNA I HERCEGOVINA

Преминуо Вељко Лазић

Предсједник Републичке и општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске, Вељко Лазић, преминуо је јутрос у 78. години живота од посљедица можданог удара у Градишци.

Вељко Лазић рођен је 6. маја 1944. године у Kукуљама.

Прије рата обављао је финансијске послове у Општини Србац, фабрици “Стирокарт”, руднику “Каолина” и предузећу “Водовод” Србац.

Завршетком рата 1995. године ангажовао се у Општинској организацији породица заробљених и погинулих бораца Србац на рјешавању проблема породица погинулих и несталих на подручју општине Србац.

Године 2004. је изабран за потпредсједника Републичке организације и ту функцију је обављао до избора новог предсједника 2005. године, када је поново изабран за потпредсједника.

Године 2015. дошло је до измјене Статута Републичке организације гдје је уведена функција замјеника предсједника Републичке организације.

На ту функцију је изабран већином гласова чланова скупштине Републичке организације.

Од септембра 2019. године налазио се на мјесту предсједника Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске, гдје је радио на рјешавању проблема који се тичу породица погинулих и несталих бораца Војске Републике Српске. Био је ожењен, имао је два сина од којих је један погинуо као борац ВРС.

Сахрана Вељке Лазића биће организована у суботу 1. октобра у 13 часова на градском гробљу у Српцу.

Србачки стонотенисери на турниру у Зеници

Чланови Омладинског стонотениског клуба из Српца учествовали су протеклог викенда на турниру под називом “Зеница Опен 2022” који је један од најјачих у БиХ.

Српчане су представљали: Марија Панић, Бојана Њежић, Андреј Панић и Матеј Топаловић у четири категорије.

Матеј Топаловић је освојио треће мјесто у категорији најмлађи кадети што се сматра једним од највећих успјеха србачког клуба, пошто су у свим групама, па и у Матејевој, играли тренутни прваци и вицепрваци БиХ.

Андреј Панић је прошао групну фазу са двије побједе. Марија Панић није успјела са једном побједом и два пораза проћи групну фазу, а Бојана Њежић са два пораза није прошла групну фазу.

“Kлуб у најјачем саставу одлази у суботу 1. октобра у Бањалуку на први отворени турнир Републике Српске “Бањалука Опен 2022” гдје се очекује долазак најјачих младих такмичара из БиХ и окружења”, рекао је предсједник клуба Мића Kуртовић.