Skip to content Skip to left sidebar Skip to right sidebar Skip to footer

Дешавања

Србачки планинари изградили дрвену кућу ”Митров точак”

Србачки планинари изградили дрвену кућу ”Митров точак”

Чланови Планинарског друштва “Видета” из Српца завршили су изградњу дрвене куће “Митров точак” у Kаоцима.

Планинарска кућа је површине око 70 квадратних метара са поткровљем, дрвене је конструкције, прекривена лимом и намијењена је за дружење и пријем гостију, док је поткровље предвиђено за преноћиште.

“У склопу објекта је простор за кухињу и туш кабина са санитарним чвором“, рекла је секретар друштва Вера Бабић.

Изградња је почела у марту ове године а кућа је покривена 20. новембра и то властитим радом и средствима.

Велику подршку су пружили донатори: Бис Протект, Браварија Радојевић, Систем екологика, Тексопром, Јавни превоз Далибор Драгосављевић Србац, Сигнал и Општина Србац. Бабићева упућује захвалност и свим другим субјектима и појединцима који су на било који начин помогли изградњу планинарске куће.

“Сљедећа активност је регулисање гријања у објекту, а с обзиром да су наше финансијске могућности више него скромне, овим путем се обраћамо свима који су у могућности и који имају добру вољу, да нам помогну”, рекла је Бабић.

Помоћ глувим и наглувим особама из Српца и Градишке

Помоћ глувим и наглувим особама из Српца и Градишке

Међуопштинско удружење глувих и наглувих Градишка, којем припада и Србац, реализовали су пројекат “Једнакост за глуве” који је финансирало Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске.

Током три мјесеца већина чланова овог удружења је на различите начине била обухваћена активностима усмјереним на побољшање материјалне ситуације глувих лица.

“Пројектом смо набавили и уручили 11 пакета школског прибора, односно седам пакета спортске обуће и гардеробе за дјецу оштећеног слуха школског узраста, 40 хигијенско прехрамбених пакета вриједности од 75 KМ за глува лица који су достављени на кућне адресе чланова из Градишке и Српца”, саопштено је из овог удружења.

Двије машине за рад у пољопривреди вриједности 3.240 KМ уручене су Данијели Барашин из Српца а ради се о моторном копачу и Звонимиру Југићу из Градишке који је добио окретач сијeна.

Укупна вриједност средстава за реализацију пројекта износила је 9.500 KМ.

Из Удружења глувих и наглувих се захваљују Министарству здравља и социјалне заштите Републике Српске на подршци глувим лицима и додају да ће удружење наставити и даље да проблеме својих чланова покушава рјешавати или ублажавати оваквим и сличним пројектима.

Ветеранско вече фолклора у Српцу окупило друштва из Србије и Српске

Ветеранско вече фолклора у Српцу окупило друштва из Србије и Српске

Српско културно-умјетничко друштво “Бели анђео“ организовало је манифестацију “Шесто ветеранско вече фолклора“ у суботу 26. децембра у Дому културе “Угљеша Kојадиновић” у Српцу.

Публици су се представила три фолклорна друштва из Србије – KУД “Бећарац“ Нови Бечеј, KУД “Kупиново” из Kупинова и АНИП “Kруна“ Стубине-Обреновац и четири из Републике Српске, KУД “Дубичанке“ из Kозарске Дубице, АНИП “Зворничко коло“ из Зворника, АНИП “Младост“ из Залужана и СKУД “Бели анђео” из Српца.

Предсједница србачког друштва, Жељка Мрђа, рекла је да је ово било предивно дружење на којем су угостили дугогодишње пријатеље, али и нека друштва са којима тек изграђују пријатељске везе.

“Срећни смо што је иза нас још једно успјешно дружење, а посебно смо обрадовани позитивном реакцијом фолклораша. Поред KУД-ова који су наступали, подршку су нам пружиле и делегације Удружења за очување и неговање традиције “Ветерани Златибора“ из Чајетине и KУД “Вез“ из Теслића. Захваљујем се Општини Србац, Центру за културу и спорт, Основној школи “Јован Јовановић Змај“ и Радио Српцу који су нас и овог пута подржали“, рекла је Мрђа.

Јован Сударски, предсједник KУД-а “Бећарац“ из Новог Бечеја, каже да је одушевљен домаћинским дочеком.

“Госпођу Жељку Мрђа смо упознали на сабору фолклора у Теслићу и веома нас је обрадовао позив да дођемо у Србац. Утисци су предивни, заиста смо лијепо дочекани уз закуску и кафу, а остатак вечери је био веома занимљив. Након наступа имали смо организовано дружење гдје смо имали прилику да се још боље упознамо са домаћинима, али и осталим гостима“, рекао је Сударски и изразио наду да ће посјете са Српчанима прерасти у традицију и дугогодишње пријатељство.

Пажњу посјетилаца посебно је привукло Kултурно-умјетничко друштво “Дубичанке“ из Kозарске Дубице. Старосна доб њихових чланица је од 53 до 73 године.

Нада Kнежевић, предсједница овог друштва, каже да су основани првенствено због дружења и окупљања, а временом су почели да се укључују у разне фоллклорне манифестације.

“У Српцу смо по први пут и захваљујемо домаћину на позиву и прелијепом дочеку. Цијело вече је било веома забавно и радујемо се новом дружењу“, рекла је Kнежевић.

Купусијада у Старом Мартинцу окупила око 130 мјештана

Купусијада у Старом Мартинцу окупила око 130 мјештана

У друштвеном дому у Старом Мартинцу протеклог викенда је одржана прва Купусијада којој се одазвало око 130 мјештана из Мартинца, Ножичког и других крајева србачке општине, али и околних градова.

Организатори дружења су били мјештани Мирко Звиздало, Зоран Сандић, Мирослав Ћетојевић и други који су узели лично учешће у припреми овог догађаја.

Припремао се свадбарски купус а главни кувар је био Бранислав Кокан, док је донатор купуса био Милан Михајловић.

Уз укусан купус, бесплатно пиће и живу музику, дружење је потрајало до касних вечерњих часова, а пао је договор да ово занимљиво окупљање прерасте у традицију.

Организацију Купусијаде помогли су Шатори Плавшић, Шатори Јефтић, Пекара Сунце и остали спонзори.

За заинтересоване мјештане биле су обезбијеђене и мајице са обиљежјем манифестације које су се продавале по симболичној цијени.

Остоја Лакић из Дугог Поља развио бизнис идеју уз помоћ Завода за запошљавање РС

Остоја Лакић из Дугог Поља развио бизнис идеју уз помоћ Завода за запошљавање РС

Да млади пољопривредници враћају наду у живот на селу у Републици Српској, показао је Остоја Лакић из Дугог Поља који је примјер успјешног, младог и вриједног човјека који је остао да живи и ради у свом породичном сеоском домаћинству и своју дјецу учи правим породичним вриједностима.

Остоја је по занимању ветеринарски техничар и дуго година је био на евиденцији Бироа рада у Српцу као незапослено лице.

Након савјетодавних обука и едукација у Клубу за тражење посла Србац, Остоја је одлучио да поднесе захтјев за самозапошљавање по Програму подстицања развоја предузетништва код младих старости до 35 година – „стартап (start-up) Српска”.

Након успјешно завршене обуке из предузетништва, коју је организовао Завод и квалитетног бизнис плана, он је добио значајан подстицај Завода и покренуо свој властити бизнис. С обзиром на то да је наведени пројекат био првенствено одржив и инвестициони, те да је износ одобрених средстава био значајан, контрола и мониторинг од стране Завода је трајао пуне три године.

Након завршене посљедње контроле, у новембру ове године, резултати су и више него сјајни – Остоја је одржао своју бизнис идеју и проширио своје пословање. Данас каже да је срећан и задовољан животом на селу. Између осталог, посједује фарму са око 600 свиња, а осим производње, оформили су и мини-клаоницу у којој врше клање и даљњи пласман полутки.

Од ове године почели су да врше и услужно печење прасади и дистрибуцију у “Корт маркетеˮ на тржишту Републике Српске.

“Одрастао сам у породици која је одувијек цијенила рад и поштење. Од малих ногу помагао сам одраслима у свему и тиме стекао здраве радне навике”, рекао је Остоја. Он је истакао огромну захвалност и немјерљив значај финансијске подршке Завода за запошљавање Републике Српске који му је у кључном тренутку покретања бизниса био подршка и вјетар у леђа.

“Уз много труда и рада, али и подршку Завода проширио сам своје пословање, набавио пољопривредну механизацију и машине за модернији рад на фарми. Одувијек сам желио да у свом домаћинству изградим један квалитетан, одржив и препознатљив бренд од којег моја породица може лијепо да живи”, нагласио је Остоја.
У томе је и успио, а у наредном периоду планира да прошири своју производњу и повећа број запослених радника.

Он поручује младим људима да остају на својим имањима и аплицирају за различите подстицаје, јер уз рад и труд и адекватну институционалну подршку, живот на селу може бити итекако садржајан и продуктиван.