Дуња Малбашић, добитница награде Републичког педагошког завода, посвећена волонтеризму, плесу и писању
Сваки слободан тренутак требамо искористити да се бавимо стварима које волимо, јер кад уђемо у поодмакле године, успомене ће нас подсјетити да смо урадили нешто корисно за себе и да нисмо тек тако прокоцкали вријеме.
Ово су ријечи Дуње Малбашић, ученице другог разреда гимназије Центра средњих школа „Петар Kочић“ из Српца, чија страст према писању, плесу и волонтеризму ствара темеље за испуњен и срећан живот.
На литерарном такмичењу „Чувајмо од заборава“, које је недавно организовао Републички педагошки завод, Дуња је освојила треће мјесто са радом посвећеним Наталијиној рамонди, цвијета васкрснућа, симбола побједе српске војске у Првом свјетском рату и трајног сјећања на историјску жртву српског народа.
“О такмичењу сам сазнала преко професора и одлучила да пробам написати рад. Kада сам почела да истражујем о рамонди, фасцинирало ме њено уздизање и како се то може повезати са нашим народом који, као тај мали цвијет, након сваке битке и удараца поново устаје. Исто тако, то важи и за сваког појединца”, каже Дуња.
Њени ментори били су професорице историје Светлана Милошевић и српског језика Ирина Недимовић, које су јој пружиле велику подршку током писања, а истиче и охрабрење школских другова који су били одушевљени њеним успјехом.
Награда ју је затекла, јер није очекивала да ће баш њен рад бити препознат.
“Највећи изазов ми је било читање и ишчитавање јер је тема веома тешка. Било је емотивно, пуно пута сам сједила и плакала. Највише ме погодило страдање, посебно губитак мајки и дјеце, и то је био фокус мог рада. Важно је да не заборавимо такве страхоте, а такмичења попут овог помажу да се сачува сјећање на важне догађаје и људе из прошлости” истиче Дуња, која је и на недавној Светосавској академији у Српцу прочитала своју пјесму „Лик Светог Саве“.
Поред успјеха у литерарном стваралаштву, Дуња се истиче и племенитим радом у заједници. Од седме године бави се плесом, а данас је активна чланица Удружења грађана „Цезар“, гдје је учествовала на такмичењима и освојила бројне награде.
Њена љубав према плесу није само хоби, већ начин живота.
“Плес ми је одувијек био љубав. То је мој начин да се изразим и побјегнем из свакодневног живота. Ритмичка гимнастика је можда најзаступљенија, али уживам и у свим врстама плеса”, каже Дуња, која је била и један од пет представника општине Србац на регионалном музичком фестивалу „Ритам Европе“ у Прњавору.
Веома је посвећена друштвено-корисном раду. Тренутно волонтира у три организације: Црвеном крсту, Удружењу грађана „Цезар“ и невладиној организацији „Миленијум“. Мотивисала је многе младе да пођу њеним стопама и истиче да је помагање другима најљепша ствар коју можете учинити за себе.
“Kроз волонтирање не само да помажете својој заједници, већ упознајете нове људе, учите о себи и стичете нова искуства. То је прилика да допринесете, али и да учите. За младе, то је најбољи начин да се развијају, стекну нова пријатељства и раде на својој будућности. Сматрам да су волонтери у Српској као велика породица, сви се међусобно подржавамо и помажемо”, каже Дуња.
У слободно време воли да чита, а ангажована је и у новинарској секцији школе и једној од емисија на Радио Српцу.
“Сматрам да сам особа која воли живот и жели да ужива. Живот је кратак и треба га искористити на најбољи могући начин. Kада бих могла, вратила бих љубав међу људима, да мало успоримо, изађемо из вртлога брзине и посветимо више времена једни другима”, истиче Дуња
У Основној школи „Доситеј Обрадовић“ у Разбоју, Дуња је била ученик генерације. На општинским такмичењима из математике је два пута освојила прво мјесто, по једном друго и треће мјесто на такмичењима из физике и друго мјесто на такмичењу из српског језика. Њени планови након средњошколског образовања укључују архитектуру или студије медицине, али, како каже, још размишља о коначној одлуци.
Post Views: 60
