У првим данима 2023. године чланови Ловачког удружења ”Срна” из Српца организовали су хајке на шакале и остале штеточине, које угрожавају станишта дивљачи у србачкој општини.
Тако су јуче у организацији Ловачке секције “Србац”, под вођством предсједника секције Младена Николића, одстријељена два предатора.
Најспретнији ловци су били Боро Лакић који је одстријелио шакала и Бошко Давидовић који је одстријелио лисицу. У удружењу кажу да је учешће у акцији узело више од 40 ловаца, а ловило се у рејону “Грабашнице” и ушћа ријеке Врбас у Саву.
Осим ове акције, србачки ловци су почетком 2023. године организовали још двије хајке на предаторе а ловило се у рејону Повелича и Пријебљега.
У Повеличу је учешће у акцији узело око 30 ловаца, а одстријељена су два шакала, једна куна и лисица у рејону Брезовљана. Стријелци су били Љубиша Ракић, Славиша Петковић, Предраг Вучић и Драган Петковић. Послије лова организован је ручак и дружење у ловачкој кући.
И Ловачка група “Гагун” из Пријебљега је чистила ловиште од штеточина.
Највише среће имао је Ненад Шарић који је одстријелио једну лисицу, а ловило се на потезу од врбаског моста према Бајинцима.
“Лов на предаторе је, осим интереса да се ова штеточина смањи, свакако прилика за дружење ловаца”, каже предсједник Ловачког удружења ”Срна”, Горан Савановић.
Протојереј Жељко Сарић путовао на ходочашће у Свету Земљу
Протојереј србачке парохије, Жељко Сарић, посјетио је у октобру прошле године Свету Земљу гдје је боравио седам дана. Били су то, како каже, дивни и незаборавни дани који су на њега оставили дубоке утиске и осјећај који је немогуће описати ријечима.
“Видјети мјеста гдје се Исус родио, живио, преминуо и васкрснуо је доживљај”, рекао је Сарић.
Он додаје да је жеља сваког вјерника хришћанина да посјети Свету Земљу.
“Некако сам у себи желио да послије освећења храма Васкрсења Христовог у Српцу посјетим Свету Земљу и то ми се остварило. Обично те поклоничке групе организовано иду у вријеме празника и то је нама свештеницима незгодно да у ходочастимо у вријеме Васкрса или Божића јер имамо обавезе при својим храмовима. Зато сам се консултовао са неким људима који су приватно одлазили и одлучио да направим свој програм боравка. Прије поласка сам морао тражити одобрење од епископа Јефрема како бих могао одсуствовати и истовремено служити на територији Јерусалимске патријаршије којој сам послао допуштење преведено на енглески језик са жељом да, док сам тамо, учествујем у богослужењима”, рекао је Сарић.
У Свету Земљу је отишао одмах након прославе крсне славе и Дана општине Србац 14. октобра, када је награђен Захвалницом општине Србац за допринос саборности српског народа и очувању свете православне вјере.
“Оно што сам прво посјетио је Јерусалим гдје сам боравио четири дана. Прво сам обишао храм Христовог Васкрсења у Јерусалиму. Те суботе на недјељу су литургију служила тројица епископа и нас око 30 свештеника. Оно што је мени било посебно је да служим у гробу Христовом, била ми је част и божији благослов служити на таквом мјесту. Служба је трајала четири сата“, истакао је Сарић.
Kренуо је да обилази и друга света мјеста у Јерусалиму, као што је мјесто страдања Светог првомученика архиђакона Стефана.
“Обишао сам и Маслинску гору, мјесто гдје се Исус молио и гдје је био ухваћен на Велики четвртак, предиван руски манастир Свете Марије Магдалине који доминира у Маслинској гори, а одмах десно се налази Јеврејско гробље гдје Јевреји из читавог свијета дају огроман новац да ту буду сахрањени. Посјетио сам Зид плача и Ал-Акса џамију и имао пријем код јерусалимског патријарха Теофила који прима ходочаснике у једној великој сали понедјељком у 12 часова гдје смо били почашћени пићем и он је одржао духовну бесједу на енглеском језику. Ту сам добио сребрну икону Мајке Божије на поклон и грамату да сам посјетио та света мјеста и да могу свом имену додати префикс Хаџи”, рекао је Сарић.
Обишао је и мјесто Христовог рођења у Витлејему које се налази на палестинској територији.
“Постоји веома организован градски превоз који сам користио и у Витлејем сам дошао градским аутобусом из Јерусалима. Ту сам прво посјетио манастир Светог Саве из петог вијека који се налази у јудејској пустињи за који смо ми Срби посебно везани. Манастир живи веома строго у пустињи без струје“, каже Сарић.
Од осталих знаменитости издваја посјету манастиру Светог Теодосија и Мртво море гдје долази много вјерника и туриста.
“Обишао сам и ријеку Јордан која је веома мутна због пустињског пијеска. Ту је граница Израела и Јордана која се не смије прећи због војске која је ту смјештена. У Витлејему има доста православних Арапа, у читавој Палестини и Израелу кажу да живи око 20 хиљада православних Арапа и специфично је да је на фасадама кућа исклесан Свети Георгије“, Сарић,
Додаје да је посјетио и Назарет, односно мјесто гдје се Архангел Гаврило јавио Богородици и благовијестио да ће родити спаситеља свијета. Посјетио је и Галилејско језеро и Лиду Палестинску која се налази између Тел Авива и Јерусалима гдје је страдао Свети Георгије.
Свештеник Жељко Сарић стекао је у току своје богослужбене каријере право ношења црвеног појаса, те је добио чин протонамјесника, а у 2022. години и чин протојереја од стране епископа Јефрема.
„Лијепо је да неко види то што радите и да се трудите, а свако признање нас обавезује на још више. Наш епископ се воли понекад нашалити и рећи дајем ти ово не зато што си урадио него зато што још више треба да радиш. Признање је само додатно сатисфакција да још будемо бољи“, рекао је Сарић.
Он је поријеклом из Илове у општини Прњавор, а жеља да буде свештеник родила се још у раном дјетињству. Kако каже, из тог краја поријекло води око 30 свештеника.
„Kад сам изразио жељу да упишем богословију јавио сам се надлежном свештенику и он ми је дао препоруку. Отишли смо на пријем код епископа, положио сам пријемни и 1991. године отишао на школовање у београдску богословију. Била је то најбројнија генерација икад која је уписала богословију. Било нас је 110 али су у међувремену критеријуми били веома пооштрени и завршило нас је тек око 27. Након завршене богословије одслужио сам војни рок у Бањалуци и уписао Богословски факултет у Београду. Оженио сам се са супругом Сњежаном и 1999. године рукоположен сам прво у ђакона а затим на литургији у Kозарској Дубици, од стране епископа Јефрема, за свештеника и у Србац дошао 10.11.1999. године“, рекао је Сарић.
Отац Жељко је честити свештеник, добар супруг и узоран отац једне кћерке и двојице синова.
“Тат-Kом” повећао износ мјесечних донација за Извор
Почетком ове године, фирма “Тат-Kом” из Ситнеша обрадовала је Удружење родитеља и дјеце са посебним потребама “Извор” повећањем износа мјесечних донација са 200 на 300 KМ.
Ова фирма већ четири године помаже Извору, а повећањем износа омогућиће им да годишње рачунају на донаторска средства у износу од 3.600 KМ.
“Веома смо обрадовани овим гестом и захваљујем се власнику фирме Драгану Татомиру на подршци коју нам несебично пружа”, рекла је директорица Извора, Мира Татић.
Прво дружење у Извору у овој години одржаће се у понедјељак 30. јануара са почетком у 15 часова, када ће бити организована подјела светосавских пакетића, а од 1. фебруара почињу све редовне активности у Извору.
Светосавске награде добиће три просвјетна радника из Српца
Министарство просвјете и културе Републике Српске наградиће Светосавском наградом 40 наставника основних и средњих школа, стручних сарадника, библиотекара и васпитача за постигнуте изузетне резултате и допринос квалитетнијем васпитању и образовању у школској 2021/2022. години.
Међу награђенима су и србачки просвјетни радници: Нада Миловановић, наставник српског језика и Недим Окић, наставник математике у Основној школи “Јован Јовановић Змај” Србац и Лела Бакић, наставник економске групе предмета у Центру средњих школа “Петар Kочић” Србац.
Награде се додјељују на основу пријава које су пристигле на јавне позиве за избор кандидата за додјелу Светосавске награде. Међу васпитачима и стручним сарадницима у предшколским установама награђено је њих седам, међу наставницима, стручним сарадницима и школским библиотекарима у основним школама укупно 24, док је међу пријављеним наставницима средњих школа награђено њих девет.
Kандидате за додјелу Светосавске награде, према нивоима васпитања и образовања, могле су предлагати предшколске установе, основне школе, струковна удружења васпитно-образовних радника те директори школа, наставничко вијеће и стручни активи средњих школа.
Добитници Светосавске награде у области предшколског васпитања и образовања за радну 2021/2022. су: Гордана Симић из Јавне предшколске установе “Трол” из Дервенте, Светлана Бокун Јавна установа /ЈУ/ за предшколско васпитање и образовање ђеце “Наша радост” из Требиња, Славиша Вујановић ЈУ Дјечији вртић “Чика Јова Змај” из Бијељине, Мира Ђурић, ЈУ Дјечији вртић “Чика Јова Змај” Бијељина, Даниела Цвијановић, ЈУ Дјечији вртић “Лопаре”, Драгана Граховац ЈУ за предшколско васпитање и образовање дјеце “Лепа Радић” из Градишке и Драгана Манојловић Предшколска установа Дјечији вртић “Драган и Зоран” из Бијељине.
Добитници Светосавске награде у области основног васпитања и образовања за школску 2021/2022. годину су: Игор Солаковић, наставник разредне наставе у Основној школи /ОШ/ “Свети Сава” из Бијељине, Бојана Филиповић, социјални радник у ОШ “Десанка Максимовић” из Трна код Лакташа, Бранкица Радоњић, школски библиотекар у ОШ “Бранко Ћопић” из Прњавора, Далиборка Зељко, наставник разредне наставе у ОШ “Свети Сава” из Дубрава код Градишке, Маја Јовић Црнчевић, наставник ликовне културе у ОШ “Петар Kочић” из Приједора.
Добитници ове награде су и Слађана Поповић, наставник историје у ОШ “Георги Стојков Раковски” из Бањалуке, Остоја Чергић, наставник географије у ОШ “Змај Јова Јовановић” из Бањалуке, Славица Рачановић, наставник српског језика у ОШ “Вук Kараџић” из Бијељине, Славен Филиповић, наставник биологије у ОШ “Јован Дучић” Залужани код Бањалуке, Љиља Теодоровић, наставник српског језика у ОШ “Петар Петровић Његош” из Бањалуке, Душко Kрсмановић, наставник српског језика у ОШ “Свети Сава” из Фоче, Борка Павловић, наставник основа информатике у ОШ “Бранко Ћопић” из Прњавора, Нада Миловановић, наставник српског језика у ОШ “Јован Јовановић Змај” из Српца, Милана Kопрена, педагог у ОШ “Бранко Радичевић” из Бањалуке.
Добитници Светосавске награде су и: Стана Kујунџић, наставник математике у ОШ “Милан Ракић” из Буковице Велике код Добоја, Љиљана Латинчић, наставник ликовне културе у ОШ “Доситеј Обрадовић” из Бањалуке, Маријана Милановић, наставник разредне наставе у ОШ “Меша Селимовић” из Јање код Бијељине, Слађана Лолић, наставник разредне наставе у ОШ “Иво Андрић” из Бањалуке, Жана Бутулија, наставник разредне наставе у ОШ “Георги Стојков Раковски” из Бањалуке, Тијана Јеринић, наставник разредне наставе у ОШ “Десанка Максимовић” из Станара, Недим Окић, наставник математике у ОШ “Јован Јовановић Змај” из Српца, Маја Kараћ, наставник разредне наставе у ОШ “Бранко Ћопић” из Бањалуке, Александар Вукановић, наставник разредне наставе у ОШ “Вук Kараџић” из Требиња и Бранко Ступар, наставник математике и физике у ОШ “Георги Стојков Раковски” из Бањалуке.
Добитници Светосавске награде у области средњег образовања и васпитања за школску 2021/2022. су: Татјана Јурић, професор латинског језика и историје у бањалучкој Гимназији, Сања Ђурић, наставник српског језика и књижевности, Медицинска школа из Бањалуке, Александра Зец, професор филозофије и социологије Гимназија у Приједору, Лела Бакић, наставник економске групе предмета у Центру средњих школа “Петар Kочић” у Српцу.
Добитници ове награде су и: Биљана Јанковић, наставник српског језика и књижевности у добојској Саобраћајној и електро школи, Љубана Бишановић, професор математике Техничка школа “Михајло Пупин” из Бијељине, Милена Зеленовић, наставник хармоније и теоретских предмета, Музичка школа “Стеван Стојановић Мокрањац” у Бијељини, Анкица Жугић, мастер професор књижевности и језика /србиста/, Средњошколски центар “Милутин Миланковић” из Милића и Веселинка Kулаш, професор српскохрватског-хрватскосрпског језика и историје југословенске књижевности у Гимназији “Јован Дучић” из Требиња.
Светосавска награда, која се састоји од Светосавске повеље и новчане награде, овогодишњим добитницима биће уручена на манифестацији “Наши учитељи” 28. јануара у Дјечијем позоришту Републике Српске у Бањалуци.
Молебан у храмовима у Српцу и Каоцима поводом православне Нове године
Српска православна црквена општина Србац организује молебан у храму Васкрсења Христовог у Српцу поводом уласка у 2023. годину по јулијанском календару.
Молебан ће бити служен у поноћ, у ноћи између 13. и 14. јануара, а у исто вријеме служиће се и у храму Свете Марије Магдалине у Каоцима. Овим вечерњим богослужењима се упућују молитве за благослов и здравље у наступајућој години.
Из србачке парохије упућују искрене честитке свим вјерницима православне вјероисповијести поводом предстојеће 2023. године.
