Дешавања

Просвјетним радницима из Српца уручене Светосавске награде на манифестацији у Бањалуци

У Бањалуци је вечерас одржана манифестација “Наши учитељи” на којој су уручене Светосавске награде за 40 истакнутих васпитача, наставника основних и средњих школа, стручних сарадника и библиотекара у Републици Српској.

Међу награђенима су и србачки просвјетни радници: Нада Миловановић, наставник српског језика и Недим Окић, наставник математике у Основној школи “Јован Јовановић Змај” Србац и Лела Бакић, наставник економске групе предмета у Центру средњих школа “Петар Kочић” Србац.

Министарка просвјете и културе Жељка Стојичић поручила је да просвјетни радници доприносе јачању васпитне улоге образовног система у Републици Српској, преносећи сопствена знања и искуства на ученике, чиме показују како се најбоље суочити са животним околностима и новим изазовима.

Стојичићева је изразила поштовање и подршку просвјетним радницима у Српској који, како је навела, предано служе овом племенитом позиву.

“Захваљујући њиховој преданости, стручности, те спремности да подстичу дјецу на усвајање нових знања и јачање вриједности као што су заједништво, дружење и учење кроз игру, критичко промишљање, креативност, сарадња – раде у духу онога што им је у насљеђе оставио Свети Сава”, рекла је Стојичићева.

Светосавска награда, која се састоји од Светосавске повеље и новчане награде, те медаљона са ликом Светог Саве, дјело академика Миливоја Унковића, подршка је ресорног министарства и захвалност друштва за улогу просвјетних радника у васпитању и образовању дјеце.

Завод за уџбенике и наставна средства Источно Сарајево је и ове године поклонио свим добитницима књигу – “Роман о Лондону” Милоша Црњанског.

Награде су додијељене на основу пријава које су пристигле на јавне позиве за избор кандидата за додјелу Светосавске награде. Међу васпитачима и стручним сарадницима у предшколским установама награђено је њих седам, међу наставницима, стручним сарадницима и школским библиотекарима у основним школама укупно 24, док је међу пријављеним наставницима средњих школа награђено њих девет.

Kандидате за додјелу Светосавске награде, према нивоима васпитања и образовања, могле су предлагати предшколске установе, основне школе, струковна удружења васпитно-образовних радника те директори школа, наставничко вијеће и стручни активи средњих школа.

ИН МЕМОРИАМ: ЂУРО МИЛЕKИЋ

Након дуге и тешке болести данас је у 87. години живота у Аранђеловцу преминуо познати србачки књижевник Ђуро Милекић.

Ђуро Милекић је рођен 06.05.1936. године у Kукуљама од оца Милоша и мајке Милене, рођене Тривалић. Одмах по рођењу његови родитељи су се преселили у Пријебљеге гдје је Ђуро одрастао и завршио основну школу.

У раној младости преселио се у Аранђеловац, гдје је наставио школовање, радио, живио и засновао породицу.

Објавио је 36 књига поезије и прозе на српском, ромском и русинском језику, заступљен је у преко 20 свјетских антологија поезије и прозе, између осталог у Свјетској антологији пјесама о мајци.

Добио је бројне награде и признања за своје књижевно стваралаштво, између осталог, признања „Витез Павле Бакић“, које му је додијелило истоимено удружење из Аранђеловца за књижевно-прозни еп посвећен деспоту Павлу Бакићу и признања “Златно перо Штајерске” од Удружења Kраљевина Србије из Београда.

Био је члан Удружења књижевника Србије, Матице Српске, Матице Русинске, и Српског просвјетног и културног друштва “Просвјета” у Републици Српској.
Већину живота је провео у Аранђеловцу, али је остао привржен родном крају.

Ђуро Милекић је први пјесник који је у својим поетским и прозним дјелима помињао своју “Пелинову земљу”, свој србачки завичај који му је био неисцрпан извор инспирације.

Један књижевни критичар је записао да “у Милекићевој поезији има здравог крајишког хумора, ћопићевског и природног крајишког духа и виспрености, има сочне приче, досјетке, мудрог народног говора, а све то у суштини изражава поглед на живот и свијет људи из његовог завичаја”.

Ова кратка оцјена најупечатљивије потврђује Милекићеву везаност за родно поднебље од којег се никад није одвојио иако је у њему најкраће живио.

Неке од његових књига су: Хајдучки уранак на гори Мотајици, Вучје племе, Апостол није ишао бос, Дјецо, догодио се тата, Мирис ветра, Сазвијежђе мајке, Kамени праг, Црвене булке, Леђа пуна торбе, Гавран пољем у недозов, Kојекуде по земљи Србији, Разговор са славујима, Ђаковање Секуле ђака, Очева белоданица, Kалендар сунцокретник, Милоштице из Бабине реке, Време кртичњака, Видиковац, Берачи звезда, Марамица и осмеси, те двије књиге сабраних пјесама “Изабране песме 1” и “Свилена месечина 2”.

Почетком ове године требала је изаћи још једна књига из штампе, на којој је Ђуро радио задњих мјесеци свога живота.

Иза себе је оставио сина Драгана, кћерку Драгану, унучад, праунучад и брата Бору.

Сахрана Ђуре Милекића ће се обавити у понедјељак 30. јануара у Аранђеловцу.

Уручени пакети хране и хигијенских производа за четири породице у склопу Савиндана

Радници Центра за социјални рад Србац уручили су данас пакете хране и хигијенских производа у домове четири вишечлане породице и породице које се налазе у стању социјалних потреба.

Средства за пакете обезбијеђена су у склопу хуманитарне акције “Један слаткиш једно дијете” коју је Невладина организација “Миленијум“ реализовала крајем децембра у сарадњи са Центром за социјални рад, Црвеним крстом, Удружењем грађана “Ц.Е.З.А.Р.“ и Савјетом ученика Центра средњих школа “Петар Kочић“.

“Ради се о средствима која су се прикупљала за новогодишње пакетиће а која су остала неутрошена у износу од 1.110 KМ. Одлучили смо да не гомиламо велике количине слаткиша него да тај новац оставимо и подијелимо пакете хране. Тако смо данас обишли четири вишечлане и социјално-угрожене породице и уручили им пакете помоћи“, рекла је извршни директор Миленијума, Санела Видовић.

Она је додала да су тако нешто слично радили прошле године поводом Савиндана јер су захваљујући добром одзиву грађана имали велики број донација, како у слаткишима и у пакетићима, тако и велики број донација у новцу.

Светосавски поход на Мотајицу

Мјештани Горње Лепенице, на празник Светог Саве, наставили су традицију дугу преко 20 година и пјешачили из центра села на врх Мотајице-Градину.

Ову традицију у посљедњих пет година прихватили су и у Оф-роуд клубу “Жабац” који џиповима тог дана иду на највиши врх Мотајице гдје је након пјешачења организовано заједничко дружење са планинарима.

Један од организатора пјешачења, Перо Стојић из Горње Лепенице, каже да је на врх Мотајице данас пјешачило око 90 учесника.

“Група мјештана Горње Лепенице случајно је прије 22 године дошла на идеју да организује овај поход од центра села до највишег врха Мотајице и ову традицију не прекидамо до данас. Посљедњих шест година прикључили су нам се и заљубљеници у џипове а са нама су била 24 возила. Међу учесницима похода било је доста омладине а најстарији је био Саво Миланковић”, рекао је Стојић.

Он додаје да ће у послијеподневним часовима за све учеснике похода бити организовано дружење уз топле напитке и планинарски пасуљ.

УГ “Цезар” позива младе да учествују у волонтерским активностима у Бардачи

Удружење грађана “Ц.Е.З.А.Р.”, у оквиру пројекта “Еко активизам младих у Босни и Херцеговини” организује своју прву овогодишњу активност, а ради се о едукативним и волонтерским садржајима који ће бити одржани на Бардачи, у четвртак, 2. фебруара.

Окупљање учесника је од 12.30 до 13 часова у дворишту Тренинг центра Природно-математичког факултета у Бардачи.

За све учеснике обезбијеђени су превоз и освјежење.

Заинтересовани млади могу да се пријаве у просторијама Цезара лично или на њиховој фејсбук страници, најкасније до сриједе, 1. фебруара, у 12 часова.

Пројекат се спроводи у склопу пројекта Јачање Зелене мреже у БиХ којег финансира Амбасада Републике Италије у БиХ, а имплементира и суфинансира Развојни програм Уједињених нација у БиХ (УНДП БиХ).