Србачки керамичари бесплатно извршили радове за самохрану мајку Невену Игњатић
Адаптација куће за самохрану мајку Невену Игњатић и њену дјецу све више напредује а ових дана завршени су керамичарски радови које су бесплатно извели србачки мајстори Небојша Шарић, Бојан Брезовац, Бранко Думонић, Драгиша Шарић и Славиша Стојковић.
Нова керамика постављена је на подовима и зидовима у дневном боравку, кухињи, купатилу и у двије собе а средства су обезбијеђена из новчаних донација.
“Радови су стрпљиво и квалитетно урађени а притом потпуно бесплатно, што довољно говори да се ради о врхунским мајсторима и људима чије су моралне вриједности на високом нивоу”, рекао је координатор хуманитарне акције “Kућа од срца”, Бранко Граховац.
Он додаје да су се добровољно јавила и два мајстора за постављање мрежица и љепила на плафону а кречење просторија ће бесплатно извршити браћа Лечковић из Српца.
“У току смо набавке кухињских елемената и опреме за купатило а након тога слиједи набавка новог намјештаја. Још увијек нису завршени ни радови на вањској фасади па позивам све донаторе да нам и даље помажу како бисмо опремање ускоро привели крају и омогућили овој самохраној мајци и њеној дјеци да ускоро добију нови дом”, рекао је Граховац.
Донације за завршетак радова могу се уплатити на број жиро рачуна: 567 353 27 000047 98 са назнаком “Хуманитарна помоћ за Невену Игњатић” а новчана помоћ се може донијети и у кафе бар “Дом” у центру Српца у времену од 8 до 14 часова.
Упутство за плаћање на девизни рачун:
INTETRMEDIAR BANК: SWIFT CODE: RZBAATWW RAIFFEISEN BANК INTERNATIONAL AG VIENNA. SWIFT CODE: SABRBA2B
ATOS BANК A.D. BANJALUКA BENEFICIARY CUSTOMER: /BA395673530000069162 11.NOVEMBAR 34 SRBAC BOSNA I HERCEGOVINA
Младен Николић из Стонотениског клуба Србац побједник турнира у Доњим Подградцима
Младен Николић из Kотор Вароша, члан Омладинског стонотениског клуба Србац, побједник је 24. Светосавског турнира у стоном тенису “Доњи Подградци 2023”.
Николић је финалу које је одржано у друштвеном дому у Доњим Подградцима побиједио клупског саиграча Алексу Пантелића из Српца.
И у мечу за треће место снаге су одмјерили играчи србачког стонотениског клуба. Душко Ђукић био је бољи од Недељка Пантелића.
На турниру који је организовала Мјесна заједница Доњи Подградци, такмичила су се 32 играча из Градишке, Српца, Прњавора и Kотор Вароша, од којих је чак 17 чланова Омладинског стонотениског клуба Србац.
Члан организационог одбора турнира, Горан Ђорђић, истакао је да сваке године турнир добија на квалитету и да, осим рекреативаца, учествују и играчи који се такмиче у стонотениским првенствима Републике Српске и БиХ.
Дејан Балабан из Српца, контролор летења на аеродрому у Маховљанима: Све проблеме остављамо код куће
Њихов посао звучи свима занимљиво, помало узбудљиво, али не и свакодневно. О њима постоје и филмови, а они на све то гледају као и на било који други посао. Ријеч је о контролорима летења, чији је позив стреснији и од хируршког.
Да би неко постао контролор летења, потребно је да посједује низ вјештина, али и посебних квалификација. О овом позиву и занимљивостима које се дешавају у току радног времена за “Глас Српске” причао је торањски прилазни контролор летења на аеродрому у Бањалуци Дејан Балабан.
Данас отац двоје дјеце, након завршетка средње школе одлучује да се упише на Војну академију, смјер за пилота, и те 1995. године одлази у Београд, пролази све љекарске прегледе и постаје поносни кадет. У том моменту здрав као дрен, Балабан пун елана и жеље за новим учењем пролази потребне часове летења, међутим, сплетом животних околности у трећој години то напушта и пребацује се у контролу летења. Од тог момента, када он сматра да му се срушио свијет, баш напротив, све почиње.
“То је за мене било мало тешко прихватити, али када сам схватио шта је у суштини контрола летења, допало ми се, а по завршетку школовања сам добио војну, али и цивилну диплому”, прича Балабан.
Као војно лице до 2002. године радио је на контроли летења у Маховљанима, али због лошег финансијског стања у војсци, пут га поново води у цивиле. Првог радног дана сјећа се и данас.
“Након одређеног броја сати са инструктором, будемо оспособљени за самосталан рад. Сјећам се свог првог радног дана, авион је ишао за Беч, а мени се комуникација са пилотом на прву чинила лаком, међутим, било је касније и мало”, прича Балабан додајући да је ослобађање од страха дошло природно након неког времена.
Без обзира на то што страха више нема, контролор летења мора безбједно и ефикасно да надгледа одвијање ваздушног саобраћаја.
“Наш задатак у суштини је да авионе који су са нама на вези држимо довољно удаљене једне од других, али и од других препрека, те да им омогућимо да што прије полете и слете и да нема кашњења”, вели Балабан додајући да се ипак зна десити да авион касни, али не због њих самих, него неких техничких проблема.
Посао контролора летења у Бањалуци, како објашњава, ради се у смјенама, дневним и ноћним, с тим да у оним дневним, када су им велике гужве, буде више људи у смјени. На самој фреквенцији, како каже, контролор се мијења од два до четири сата, а све зависи од тога колико је оптерећен па тако, када су слободни, имају право мало да се одморе и одспавају неких 20 минута у соби за одмор.
“На послу морамо бити веома концентрисани, без обзир на то да ли је само један авион у ваздуху или више њих. Прије уласка у нашу кабину све проблеме морамо оставити код куће, јер је ово заиста одговоран посао, који је много стресан, али и динамичан”, каже Балабан.
Баш због тога, како каже, у овој бранши круже приче како је њихов посао стреснији и од посла хирурга, јер су они неријетко у тренутку одговорни за неколико стотина људи. Контролор одлуке, како наглашава, мора да доноси у тренутку и реалном времену. Када пилота нешто мучи и када их пита, како каже, морају одмах одлучити шта ће и како, јер он не стоји и нема времена да чека, него се креће великом брзином. Да би се вјешто и ефикасно снашао у секунди, како објашњава, од контролора се захтијевају неке вјештине и способности. Брзо доношење одлука, добре организационе способности и вјешт рад под притиском су само неке од њих.
“Контролор мора имати добар вид, али и слух. Осим тога, веома је битно нагласити да радимо тимски, јер у истом моменту комуницирамо са посадама, са метео-службама ако је ружно вријеме, те са сусједним контролама летења, као и људима из технике”, додаје Балабан.
Објашњава да су критеријуми, да би уопште неко постао контролор, раније били доста строжи, па ти људи нису смјели да носе диоптријске наочаре. Осим тога, слух је веома битан, јер се врши свакодневна комуникација са пилотима и то на енглеском језику.
“Неке пилоте је понекад баш тешко разумјети, па их питамо да понове или притиснемо једно дугме које нуди опцију да се опет преслуша”, каже Балабан додајући да је капацитет аеродрома четири авиона у сату. Нема мјеста за грешке, а поготово велике.
“Основна предност овог посла је то што је веома добро плаћен и то што поред редовног годишњег одмора имамо и рекреативни одмор од 15 дана, а осим тога ми и наша породица имамо попуст на авио-карте”, открива Балабан.
Гдје има предности, ту има и недостатака, а основна мана овог посла је, како каже, рад под притиском. Осим тога, раде празницима и викендима, али им се ноћне смјене додатно плаћају. На питање да ли је било момената када је пожелио да одустане, добили смо помало неочекиван одговор.
“У почетку сам осјећао огроман стрес, јер је било потребно познавање енглеског језика, а ја сам учио њемачки и било ми је стресно полагање самог језика, тада сам хтио одустати”, каже Балабан.
Објаснио је да се свима може десити да не ураде нешто добро, попут ситуације када два авиона прођу један поред другог веома близу, али не дође до несреће, и тада се човјек мало повуче, јер ипак не може бити равнодушан. Због таквих и сличних ситуација, како каже, имају обучене психологе који тада разговарају с њима. Како каже, све је лако када се ради по протоколу, али управо непредвиђене ситуације су те које су спорне. На бањалучком аеродрому, како додаје, генерално имају проблем са животињама, обично са срнама, али се дешавало да пилоти пријаве удар птице.
“У каријери, хвала Богу, није било већих инцидената и немамо ми сваки дан удар птице, отказ мотора или отмицу. Због тога једном годишње идемо у Мостар, јер је тамо симулатор за обуку па имамо вјежбе за те ванредне ваздухопловне ситуације”, каже Балабан.
Људи на самом почетку, како каже, нису ни схватали шта је то посао контролора летења ни чиме се он то бави.
“Питали су ме да ли ја као контролор провјеравам карте, па су ме питали да ли паркирам авионе, али генерално је свима занимљиво када чују чиме се бавим”, истиче Балабан.
Још док је био мали дјечак од десет година, присјећа се, родила се љубав према авионима, небу и летењу.
“На селу у хладу испод једне липе правио сам себи палицу као што имају пилоти и један пријатељ мог оца ме прозвао пилотом и рекао да му, када полетим једног дана, морам из хеликоптера у димњак убацити 100 КМ. Када сам завршио школовање, тај човјек је, нажалост, у међувремену преминуо, али ја сам испунио обећање, нисам бацио 100 КМ као што је био план, али сам однио кесу са поклоном”, рекао је Балабан.
Балабан каже да је током радног вијека анегдота било много, али једне се посебно сви сјете и радо је препричавају.
“Једном приликом јавио се пилот из Србије, поздравио нас све по протоколу како иде и рекао нам да имају једну молбу. Када смо питали коју, он је рекао да желе наручити једне ћевапе, да их чекају топли када слете, па да поједу”, рекао је Балабан.
Испричао је да ниједно од његове дјеце не жели да се опроба у овом позиву, што је њему мало и драго.
“Знам колико је овај посао одговоран, па ипак не бих наговарао своје дијете да иде тим путем”, рекао је Балабан.
За крај разговора Балабан је истакао да је скоро сваки од контролора летења пронашао свој “издувни вентил” за стрес.
“Један колега је спортски пилот и има свој авион, други има голубове, трећи се бави фотографијом, један од њих прави “песто” сос и бави се тиме, други прави домаће пиво, а ја конкретно имам плантажу љешника и уживам у природи”, закључује Балабан додајући кроз смијех да им кафа не може (или, читајте, не смије) бити издувни вентил.
Кулинарске тајне будуће правнице Дајане Радић из Српца хит на Инстаграму
Како уклопити исхрану са свакодневним обавезама прави је изазов у данашњем времену у којем је стрес постао саставни дио живота, а рјешење за то пронашла је апсолвенткиња Правног факултета у Бањалуци, Дајана Радић (27) из Српца, која већ неколико година успјешно води профил на друштвеној мрежи Инстаграм под називом Слатко.слане.делиције.
Њене рецепте свакодневно прати око 22.800 пратилаца, а међу њима нису само студенти којима је понудила спас за брзу припрему јела, већ и домаћице, радници и пензионери који су захваљујући њој обогатили своје кулинарско знање, па чак и „фуд блогери“ са великим бројем пратилаца који јој дају подршку.
Таленат за кување је открила тек у студентским данима, али је за кратко вријеме успјела савладати мале тајне домаће кухиње.
“Kао мала нисам пуно времена проводила у кухињи. Заправо сам са кувањем активно почела када сам кренула на факултет, јер сам морала. Тек временом се то претворило у љубав, а таленат сам наслиједила од маме у чијим јелима нема грешке”, каже Дајана.
На наговор пријатеља отворила је Инстаграм профил без икаквих очекивања, али је остала изненађена позитивним реакцијама пратилаца чији број је вртоглаво растао.
“Једноставно сам имала жељу да дијелим рецепте и фотографије и када сам за прве двије године достигла цифру од 10 хиљада пратилаца одлучила сам да се представим и да људи знају ко стоји иза профила. Убрзо након тога је дошло још 10 хиљада и њихов број се стално повећава”, каже Дајана.
Занимљиво је да у стану у којем живи у Бањалуци нема кухињу већ само шпорет, што јој знатно отежава припрему и снимање, јер све ради сама.
“Највише волим спремати посластице, јер ту могу испољити своју креативност онако како ја желим. Већина рецепата су брзе припреме, посебно слана јела, јер и сама немам пуно времена за кување, поред вођења профила, факултета и посла. Намирнице које користим су доступне већини грађана, то је оно што претежно сви користе свакодневно” ,каже Дајана.
Њене кулинарске мајсторије не прате само истински гурмани већ и они које је мотивисала да по први пут обуку прегачу и узму куварску палицу у руке.
“Поред рецепата објављујем разне савјете и трикове који знатно олакшавају кување, нарочито почетницима. Често ми шаљу фотографије испробаних рецепата, што ме радује, јер тако знам да ми људи вјерују и да стварно користе оно што објављујем. Постављам и анкете шта највише воле на мом профилу и увијек побиједе слатки рецепти”, каже Дајана.
На профилу се когу наћи савјети за припрему добро познатих специјалитета попут сарме, али и нешто иновативно и модерно. Оно на шта је изузетно поносна су ,,Макароне Ал денте” чији рецепт је прегледало 1.340.000 људи. Међу њеним најпопуларнијим објавама на инстаграму су и орео куглице са око 518 хиљада прегледа, брзи колач са вишњама 256 хиљада, лава колач 205 хиљада и кикирики штангле 200 хиљада прегледа.
“Искуство и рутину још стичем и свакодневно научим нешто ново. И мени се деси да нешто ме испадне онако како сам хтјела, али већ други пут буде боље. Што се тиче едукације, интернет је на првом мјесту, али користим и разну литературу”, каже Дајана.
По завршетку факултета планира посао у струци и то је оно што заиста жели, а што се тиче кулинарског заната не планира да се тиме професионално бави.
“План је да Инстаграм профил доведем на већи ниво, да наставим са рецептима, савјетима, квалитетнијим видеима и фотографијама и да отворим YouTube канал гдје ћу моћи још детаљније да објашњавам и снимам рецепте” каже Дајана која је покренула странице и на друштвеним мрежама Фејсбук и Тик ток гдје такође има доста пратилаца.
Товљачи пилића траже укидање спорне одлуке о наплати пореза на доходак
У мотелу ”Храст” у Српцу синоћ је одржана проширена сједница Управног одбора “Удружења товљача пилића Републике Српске” којем је присуствовало 16 чланова из Обудовца, Станара, Прњавора, Дервенте и Српца.
Једна од главних тема о којој се расправљало било је тражење укидања одлуке о наплати пореза на доходак за 2021. и 2022. годину, који је прописан да се изврши ретроактивно за чланове удружења, са захтјевом да се одржи састанак са надлежним институцијама на којем би се заузео став на који начин ће се плаћати порез за 2023. годину.
Товљачи су заузели став да се по овом питању организују састанци и са осталим пољопривредним удружењима како би заједнички тражили од ресорног министарства разумијевање и олакшице за сва удружења која су се нашла у овом проблему.
Предсједник Удружења товљача пилића РС, Ђуро Цвијић, који у четири фарме има око 70 хиљада пилића, тврди да је одлука која је донесена неповољна за произвођаче и додаје да се што прије мора пронаћи компромисно рјешење за ову непријатну ситуацију.
“Највећи проблем је био што је држава донијела одлуку да тражи наплату пореза од товљача пилића за 2021. и 2022. годину. Тај порез је неко прописао а није нам речено на који начин и како да га платимо. Донијели смо одлуку да идемо са молбом према држави да нам се укине порез за 2021/2022. годину и да нас приме на разговор како бисмо се договорили на који начин ћемо плаћати порез за ову годину. С тим у вези, усвојен је закључак да се одмах упути допис Министарству финансија Републике Српске, Пореској управи РС и предсједнику Републике Српске да се организује заједнички састанак како би се пронашло најбоље рјешење и договор”, рекао је Цвијић.
Он је додао да је неопходно да се спорна одлука о порезу укине и нађе неко друго рјешење које је повољно за обје стране, јер уколико би овако остало, угрозила би се егзистенција пољопривредних произвођача која је и онако тешка
Члан удружења, Горан Васић, каже да се товљачи суочавају и са проблемом радне снаге и додаје да имају и проблема око плаћања рачуна за струју по новом обрачуну. Како каже, Управни одбор је донио одлуку да ће удружење поново ићи са новим захтјевом за повећање субвенције у перадарству према ресорном министарству.
Управни одбор је такође усвојио закључак да се у наредном периоду одржи скупштина товљача пилића Републике Српске на којој ће бити изабрано ново руководство.
