На бардачкој колонији настало рекордних 107 умјетничких дјела
На бардачкој колонији настало рекордних 107 умјетничких дјела
Четрдесет умјетника из 13 земаља насликало је на ликовно-еколошкој колонији у Бардачи чак 107 слика и ниједан сазив од оснивања колоније 1984. године до данас није окупио оволики број сликара на једном мјесту и насталих умјетнина.
Ово је изјавио директор Центра за културу и спорт Србац, Радован Митраковић, на свечаној церемонији затварања јубиларног 40. сазива бардачке колоније која је у суботу организована у Тренинг центру Природно-математичког факултета у Бардачи.
Митраковић је рекао да је био мотивисан да колонији врати међународни карактер након што је прије двије године пронашао значајну архивску грађу која потврђује да је овај догађај окупљао интернационалне умјетнике све до почетка протеклог рата и неколико година након његовог завршетка.
„Архиву је водио некадашњи директор установе Угљеша Петковић који је прецизно пописао сваку слику и аутора још од првог сазива, сачувани су сви записници а могу се прочитати чак и неке анегдоте са колонија. Будући да су раније долазили инострани а посљедњих година углавном домаћи умјетници, одлучио сам да са сарадницима поново окупим сликаре са свих страна свијета. На приједлог оснивача колоније, Рајка Петковића, који живи и ствара у Новом Саду, овогодишњи и прошлогодишњи сазив имали су исту тему „Спас планете Земље – Оаза Србац“ а кроз Бардачу је прошло 58 сликара из 20 земаља са четири континента, Европе, Азије, Сјеверне Америке и Африке“, рекао је Митраковић.
Он истиче да је сваки сликар урадио по неколико радова од којих ће највриједнији, по мишљењу Умјетничког савјета, ући у фундус колоније који броји преко 700 слика.
„Сматрам да смо на достојанствен начин обиљежили јубиларни сазив а наши планови су да протекле четири деценије рада колоније и све оно што се дешавало у том периоду уградимо у монографију на којој планирамо радити у наредном периоду“, истакао је Митраковић.
По први пут у Бардачи је боравио сликар Божидар Јоксимовић из Kосјерића код Ужица који је рекао да је ово једна од најљепших колонија на којима је учествовао.
„На мојим радовима нашло се приобаље Саве и један мотив са Златибора са заједничком поруком да је ове природне благодети потребно сачувати. И код нас је угрожена природа дјеловањем разних фактора, као и код вас, али ако се сви будемо помало борили успјећемо да то сачувамо“, рекао је Јоксимовић.
У Бардачи је и ове године радила школа сликања коју је похађало 15 ликовних талената из Српца који су насликали једно заједничко дјело којим су апеловали на угроженост Бардаче и потребу очувања природне средине.
„Урадили смо један огромни рад на шперплочи на тему заштите планете Земље а нарочито Бардаче. Жељели смо приказати да оно што је некад било овдје више није ту и да требамо чувати природу. Јако је тешко када више људи ради на једном оваквом раду али успјели смо заједничким снагама“, рекла је ученица другог разреда економских техничара из Српца, Соња Микић, која већ четири године похађа школу сликања у Бардачи.
Са реномираним умјетницима у Бардачи је стварао и студент друге године Академије ликовних умјетности у Бањалуци, Бобан Илинчић из Градишке, који је урадио највећи број радова на овогодишњој колонији.
„Успио сам насликати седам до осам слика и углавном радим са акрилом. Од тога је један мотив Бардаче а остале имају за тему шуме. Највећа инспирација су ми пејзажи и често волим сликати мотиве из Бардаче и у слободно вријеме. Љубав према сликању траје још од малих ногу и то ме опредјелило да упишем студије ликовних умјетности“, рекао је Илинчић.
Међу посјетиоцима завршне изложбе био је архимандрит Теофил, игуман манастира Осовица, који је рекао да бардачка колонија прераста у озбиљну традицију.
„Овај догађај има свјетски значај јер умјетници са разних страна свијета долазе како би упознали наше људе, културу, традицију и духовност. Сликари редовно посјећују наш манастир већ годинама уназад и њихово одушевљење Осовицом даје нам морални замах да се сви заједно потрудимо да га уљепшамо. Имамо договор са једним од учесника овогодишњег сазива, Жарком Ђукићем из Србије, да уради неколико икона које би красиле нашу трпезарију. Он већ 30 година има благослов да слика иконе и осликао је до сада многе храмове, како на територији епархије бачке одакле потиче, тако и шире“, рекао је Теофил.
Свечани салон манастира Осовица красе и портрети десет српских патријарха, које је, техником уље на платну, прошле године урадила академска сликарка Јелена Вушуровић из Цетиња која је већ годинама учесница бардачке колоније и један од чланова умјетничког савјета.
На синоћњој церемонији затварања уручени су сертификати свим сликарима а одржан је и краћи музички наступ виолинисткиње Наталије Тодоровић и пијанисте Владе Данића из Бањалуке.
Организацију 40. јубиларног сазива, који је трајао од 1. до 9. јула, помогли су Министарство просвјете и културе Републике Српске, Општина Србац и више од 20 привредних субјеката и спонзора.
Учешће у овогодишњем сазиву узели су сликари: Олга Kопејна из Русије, Азем Kућана из Сједињених Америчких Држава, Лина Огаилу из Енглеске, Јасмин Јилмаз из Турске, Томе Даневски и Наташа Поповска из Сјеверне Македоније, Амарилдо Рући и Саимир Ахмета из Албаније, Евгениј Петров из Бугарске, Здравко Мирчета из Шведске, Маринко Шарић и Нено Енкера из Хрватске, Јелена Вушуровић, Далибор Дадо Ћетковић, Јасмина Ћетковић, Бели Појатић, Марко Ивановић, Ирена Мартиновић и Сара Вушуровић из Црне Горе, Зоран Сувајац Зограф, Љиљана Недељков, Жарко Ђукић, Светлана Миладић, Kатарина Швабић, Верица Чупић, Драган Тасић, Миле Тасић и Божидар Јоксимовић из Србије и Драгана Kрецељ, Милован Чикић, Миле Средојевић, Огњен Тепалчевић, Младен Стајчић, Борис Еремић, Бобан Илинчић и Тамара Цвијановић из Републике Српске.
