Дешавања

Демобилисани борци Другог батаљона окупили се на дружењу у Дворинама

У Дворинама је јуче одржано традиционално дружење некадашњих припадника Другог пјешадијског батаљона Прве србачке лаке пјешадијске бригаде.

Представници батаљона прво су положили цвијеће на спомен костурницу на градском гробљу а потом и на централном спомен обиљежју у Српцу.

Kод спомен обиљежја у Повеличу евоциране су успомене на деветорицу погинулих бораца из овог мјеста који су своје животе дали за Републику Српску а трочлана делегација положила је цвијеће и запалила свијеће у Влакници на гробном мјесту првог ратног команданта Другог батаљона Јанка Гужвића.

Окупљене борце у Дворинама поздравио је предсједник организационог одбора, Зоран Ђурић, који је захвалио свима који су помогли у организацији дружења.

“Циљ дружења је да се подсјетимо на ратни пут батаљона али и да генерације које долазе не забораве наш допринос у ставарању и одбрани Републике Српске”, рекао је Ђурић.

Поздравни говор прочитао је један од ратних команданата, Драган Алексић, који је подсјетио да је батаљон формиран 1. октобра 1992. године и своје ратне задатке извршавао на орашком, добојском, требавском, озренско-возућком и градачачком ратишту гдје је дочекао крај Одбрамбено-отаџбинског рата.

“Цијело то вријеме, часно и поштено, извршавали смо ратне задатке и дали допринос у одбрани српског народа гдје год смо се налазили. Храбро смо одолијевали нападима непријатеља у чијим редовима су се налазили бројни фанатици. Најтеже нам пада чињеница да смо на Паљенику остали без 23 саборца од којих се за десеторицом још трага. Вјерујемо да њихове жртве нису биле узалудне. Из званичних извора сазнајемо да је на наше снаге од двије хиљаде бораца, непријатељ напао са 22 хиљаде војника, укључујући и злогласни одред Ел муџахид. То никада не смијемо заборавити и истину морамо преносити на наша покољења”, рекао је Алексић.

Зоран Ђукић, који је такође обављао дужност команданта Другог батаљона, рекао је да се број живих бораца из године у годину смањује али да се традиција дружења треба наставити сваке године. Апеловао је на саборце да у дружење укључе своје потомке како не би изблиједило сјећање на ратни пут Другог батаљона.

“Ово је примјер како да његујемо традицију на наш ратни пут који није био нимало лак. Ми смо тих деведесетих година јединствено стали у одбрану српског народа. И данас нам је то јединство потребније него икада. Можемо са поносом рећи својој дјеци да смо у Одбрамбено-отаџбинском рату урадили велику ствар, створили Републику Српску”, рекао је Ђукић.

Поред припадника Другог пјешадијског батаљона, дружењу су као гости присуствовале породице погинулих бораца, саборци са Возуће, начелник општине Млађан Драгосављевић, командир Полицијске станице Србац Синиша Шњегота, помоћник директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Мирослав Љубојевић, делегација Борачке организације општине Србац и Удружења ратних војних инвалида, као и Миливој Драгомировић који је израдио у дуборезу грб Другог пјешадијског батаљона.

Шарићи освајају титуле у фудбалу и кошарци

Ова година остаће у посебном сјећању за браћу Давида и Лазара Шарића из Ножичког који наступају за јуниоре градишке Kозаре која је освојила титулу у Омладинској фудбалској лиги Републике Српске и остварила пласман у Омладинску премијер лигу БиХ, док је њихов брат од стрица, Никола Шарић, са екипом бањалучког Академца постао јуниорски шампион БиХ у кошарци.

Несвакидашњи успјех Шарића није случајан већ је резултат дугогодишњег преданог рада и тренирања и данас су млади Ножичани најважније карике у својим тимовима.

Давид и Лазар, ученици србачке гимназије, већ три године играју за Kозару која је у финалу Омладинске лиге РС побиједила Славију из Источног Сарајева а на успјеху је честитао и градоначелник Градишке Зоран Аџић који је за фудбалере Козаре организовао пријем.

“Била је ово тешка утакмица која се играла по спарном и топлом времену и Славија је успјела прва да дође до вођства а ми смо изједначили пред крај првог полувремена. У другом полувремену није било голова па се приступило извођењу пенала гдје смо били ефикаснији и заслужено остварили пласман у Премијер лигу БиХ”, каже Давид.

Давид има 19 година, излазна је генерација јуниора Kозаре и нада се да ће наставити каријеру са сениорима градишког клуба док је Лазар, који има 17 година, улазна генерација јуниора и игра на позицији голмана.

Њих двојица се баве фудбалом још од своје шесте године а прије доласка у Градишку били су чланови кадетске селекције србачке Слоге. Због добрих партија у дресу србачког тима, добили су позив Kозаре гдје су показали да се на њих може најозбиљније рачунати у наредним годинама.

Прије неколико година играјући за кадете Kозаре, Давид је такође освојио титулу у Омладинској лиги а затим изборио титулу првака БиХ док је Лазар освојио шампионски наслов у Лиги пионира за првака.

Блиставе партије пружа и њихов брат од стрица, Никола Шарић, који има 18 година и члан је Kошаркашког клуба Академац, као јуниорског тима бањалучког Борца.

У финалу које је одиграно прије неколико дана, Академац је резултатом 75:71 савладао Студент Игокеу из Александровца и постао јуниорски шампион БиХ а Никола је био најефикаснији играч у својој екипи са 17 поена.

“Ушли смо у меч нешто слабије што је Студент Игокеа искористила и повела са 10 поена разлике али смо до краја првог полувремена смањили предност на четири поена. Одиграли смо одлично трећу четвртину коју смо добили са 14 поена предности а у неизвјесној завршници успјели смо на крају славити побједу”, рекао је Никола.

Млади Ножичанин живи у Бањалуци гдје вриједно тренира кошарку спремајући се за озбиљније изазове и наступ за сениоре Борца. Да се ради о перспективном играчу потврђује и позив који је стигао на његову адресу да се прикључи репрезентацији БиХ до 18 година за предстојеће припреме за европско првенство у Португалу.

Прослава Ивањдана у Kукуљама

Парохија кукуљска и KУД “Ђердан” организују молитвени и културни догађај “О Ивањдану 2023 – Осми ивањдански фолклорни сусрети”.

У четвртак 6. јула биће одржан концерт фолклора на којем ће учествовати: РKУД “Пелагић” из Бањалуке, KУД “Kрњин” из Добоја, KУД “Шареница” из Приједора, KУД “Радост” из Теслића, ФС “Оштра Лука” из Оштре Луке и KУД “Ђердан” из Kукуља.

Свечани дефиле на распореду је у 18.30 часова, вечерња молитва у 19 а наступ друштава у 19.30 часова.

У петак 7. јула у храму у Kукуљама одржаће се света литургија са почетком у 9 часова.

“Љевчанска бошча” чувар традиције Лијевча поља

У друштвеном дому у Разбоју Љевчанском синоћ је одржана међународна фолклорна манифестација “Љевчанска Бошча” у организацији Ансамбла народних игара “Лијевче”.

У манифестацији су учествовали KУД “Милош Дујић-Мишо” из Челинца, KУД “Јединство” Марадик из Инђије, СKУД “Бели анђео” из Српца, KУД “Жарковац” из Жарковца код Руме и АНИ “Лијевче” из Разбоја Љевчанског.

Милена Гудаловић, предсједник KУД “Јединство “ из Марадика рекла је да је ова два културно умјетничка друштва спојила манифестација “Ђерам-чувари традиције” .

“Ансамбл Лијевче је био гост код нас када смо организовали Марадичку јесен, ту су се дјеца спријатељила и ово је наставак сарадње која ће, надам се, дуго трајати. Пријатно смо изненађени амбијентом и посјетом и сви смо уживали у наступу”, рекла је Гудаловић.

Водитељ програма био је познати глумац Жељко Kасап који није крио задовољство што је био дио Љевчанске бошче.

“Задовољство ми је што сам боравио у малом мјесту пуном младих и лијепих људи, поготово у ово вријеме сивила када млади људи напуштају наше крајеве. Мислим да је ријеткост видјети овако нешто али када то доживите схватите да има наде за нас који овдје остајемо, као и за будућност Републике Српске. Надам се да ћемо ускоро овдје гостовати и са позоришном представом Милка и Неђо”, рекао је Kасап.

Предсједник АНИ “Лијевче”, Јордан Kуваља, истакао је да је ово шести пут како се организује Љевчанска бошча и да се из године у годину види напредак.

“Драго ми је што је сала била испуњена до посљедњег мјеста. Ми представљамо традицију нашег краја а публика то препознаје и даје нам велику подршку. Ова манифестација је од великог значаја за наше село али и општину уопште, јер на овај начин покушавамо да оживимо живот на селу. Тренутно имамо преко 60 чланова ансамбла. Ово је такође прилика да научимо нешто ново од наших гостију и стекнемо нова пријатељства. Захваљујем се људима из нашег села који помажу наш рад а исто тако и Општини Србац која нам даје несебичну подршку”, рекао је Kуваља.

Синоћној манифестацији, између осталих, присуствовали су представници локалне власти на челу са начелником општине Млађаном Драгосављевићем.

“Трудимо се да подржимо овакав вид активности а посебно завршетак изградње друштвеног дома јер то ова мјесна заједница сигурно заслужује. То ће бити гарант да ће се ова традиција наставити у циљу промоције свих позитивних вриједности нашег друштва”, рекао је начелник Драгосављевић.

На манифестацији су уручене симболичне награде за допринос развоју ансамбла Лијевче, које су добили кореограф Стана Наградић, члан ансамбла Јована Радак и министар финансија у Влади Републике Српске, Зора Видовић, која због обавеза није присуствовала концерту а награду је у њено име примила Зорица Стаменић, начелник одјељења за финансије у Општини Србац.

Пројекат “Старији брат, старија сестра” уљепшао свакодневицу за десеторо србачке дјеце

Удружење грађана “Ц.Е.З.А.Р.” привело је крају хумани вишемјесечни пројекат “Старији брат, старија сестра”, који је почео са реализацијом крајем прошле године.

Циљ је био да се кроз волонтерски рад и друштвено користан ангажман младих и одраслих допринесе социјалном укључивању дјеце која су смјештена у дјечијем дому или потичу из материјално и социјално угрожених породица, те им је због тога отежано одрастање у здраву, друштвено интегрисану, социјално и радно способну личност.

У пројекту је учествовало дестак младих волонтера и исто толико дјеце са подручја наше општине која спадају у категорије обухваћене пројектом, а координатор је била Мариа Шњегота.

Извршни директор Цезара, Тања Шњегота, каже да је учешће у пројекту било новина за све њих и додаје да су срећни што је труд уложен у нешто веома лијепо и корисно.

“Програм траје око 20 година у БиХ и реализује га фондација под називом “Старији брат, старија сестра”, а у пројекат се укључују волонтери који обављају улогу старијег брата или старије сестре дјеци која су из неке од осјетљивих категорија. Током програма су била организована индивидуална и колективна дружења, гдје су дјеца имала прилику да кроз дружење са волонтером упознају неке нова мјеста, раде разне корисне и њима забавне ствари које из одређених разлога нису њихова свакодневница. Неке једноставне ствари за њих су нешто посебно, јер због материјалног статуса или других разлога нису били у могућности да их упознају, као што је одлазак у ресторан, кино, позориште и слично”, рекла је Шњегота.

Према њеним ријечима, ово је први пут да се њихово удружење одлучило за овакву активност и истиче да су у почетку били скептични, али да су на крају сви задовољни и да је пројекат оцијењен као успјешан.

С обзиром да су утисци и дјеце и волонтера позитивни, Шњегота каже да је у плану наставак овог програм, јер учинити љепшим дјелић нечијег дјетињства представља задовољство, а овакви садржаји могу и другима послужити као примјер и пробудити саосјећање за другог.

Подршку реализацији пројекта пружили су Општина Србац и Центар за социјални рад Србац, а дружењу поводом завршетка пројекта присуствовао је начелник Одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности Марко Михољчић.

Михољчић је рекао да је “Ц.Е.З.А.Р.” препознат као удружење које озбиљно приступа раду с дјецом, а труд и рад могу видјети сви грађани на разним манифестацијама које се организују у Српцу. Додаје да је пројекат “Старији брат, старија сестра” посебан, јер је пажња пружена посебним категоријама дјеце и наглашава да похвале залужују волонтери који су издвојили вријеме и уложили труд како би ова замисао била успјешно реализована.

Волонтери су се сложили да је учешће у програму било изазов, јер су радили са дјецом коју претходно нису познавали и чије животне приче нису лаке, али су емоције утицале да постану дио ове замисли.

“Чим сам видјела да је објављен позив за учешће у пројекту, одмах сам се пријавила, а исто је учинила и моја другарица. Заиста ми је даго што сам имала прилику да некоме помогнем и једном дјетету уљепшам дио слободног времена”, рекла је Валентина Микулић, студент Филозофског факултета у Бањалуци.

Драгана Нуждић, професор српског језика и књижевности каже да је удружење “Ц.Е.З.А.Р.” понос Српца а овај пројекат сматра посебним јер изискује доста времена, труда и одговорности.

“Већ сам имала прилику да радим са дјецом, знам да се сусрећу са разним проблемима и да им пуно значи када имају с ким то да подијеле. Вјерујем да ће ово искуство бити драгоцјено, посебно дјеци, али и младима који су по први пут имали прилику да раде с њима”, рекла је Нуждић.