Дешавања

Фонд за културу младих Западног Балкана финансира пројекте

У оквиру пројекта Фонд за културу младих Западног Балкана, који спроводи Регионална канцеларија за сарадњу младих (RYCO) објављен је јавни позив за пружање подршке појединцима (практичарима из културе, умјетницима, итд.) и сектору цивилног друштва на Западном Балкану који доприносе регионалној сарадњи, интеркултуралном дијалогу, изградњи мира и помирењу.

Позив покрива двије тематске области:

1. Изградња мира и помирење и
2. Оснаживање младих и њихово ангажовање у друштву.

Прихватљиви апликанти су млади културни практичари (млади од 18 до 30 година) и културни практичари који раде са младима или омладински културни практичари и невладине организације које раде са младима у области културе.

Буџет Позива износи 3 000 – 6 000 евра по пројекту а крајњи рок за достављање пројектних приједлога је 12. новембар 2023. године.

Водич за апликанте се може преузети ОВДЈЕ, а детаљне информације о Позиву доступне су ОВДЈЕ.

Замољавају се апликанти из Републике Српске да на мејл fondovieu@meoi.vladars.net потврде пријаву приједлога пројекта у оквиру овог позива.

Амадеус бенд одушевио Српчане на препуном градском тргу

Концертом србијанске групе Амадеус бенд синоћ је окончана прослава Крсне славе Покрова Пресвете Богородице и Дана општине Србац.

Више од хиљаду посјетилаца уживало је у хитовима популарног бенда а наступ су отворили на спектакуларан начин уз ватромет и пјесму “Моја земља” која је снимљена као поклон држави Србији и Жандармерији у знак захвалности и сјећање на све хероје који су за њихову земљу дали свој живот.

Након тога су се нанизали и други хитови, као што су “Није свеједно”, “Лажу те”, “Она и ја”, “Њу не заборављам”, “Сто посто”, “Купи ме” и други, а своје вокалне и музичке могућности показали су и извођењем познатих пјесама Бијелог дугмета, Дивљих јагода, Плавог оркестра, па чак и легендарних народних мелоса.

Након готово два часа свирке, чланови бенда су испраћени аплаузима србачке публике а многи су жељели да се сликају с њима и узму аутограм.

Лидер и главни вокал бенда, Бојан Тасић, упутио је захвалност начелнику општине Млађану Драгосављевићу на позиву да својим концертом увеличају славске свечаности у Српцу и честитао присутним грађанима славу општине и јубилеј – 90. годишњицу имена Српца.

Он је истакао да је сав приход од продатог пића и хране на концерту усмјерен за изградњу куће вишечланој породици Јареб из Горњих Кладара и похвалио домаћине на организацији ове акције коју је покренуо Омладински савјет општине Србац.

Више фотографија са концерта можете погледати у фејсбук групи Општине Србац ОВДЈЕ.

Kоњички сабор изазвао велику пажњу Српчана на славским свечаностима

Трећи Kоњички сабор у Српцу окупио је јуче велики број коњичких клубова и узгајивача коња. Представило се око педесетак коња, из многих крајева Републике Српске, који су се такмичили у више категорија.

Сабор је одржан у склопу обиљежавања Дана и крсне славе општине Србац – Покрова Пресвете Богородице.

И ове године колона, са 24 фијакера и 10 јахача коња, продефиловала је улицама града, након чега је на градском тргу организована изложба коња и фијакера, а учешће су узели и припадници Жандармерије.

“У Србац су дошли људи из свих околних мјеста – Бијељине, Прњавора, Градишке, Бањалуке, Српца, Лакташа, Kозарске Дубице. Такође, имамо госте који су нам дошли из Србије и Хрватске, али нажалост без коња, јер су процедуре такве да је тешко извршити увоз коња, како би могли да учествују на самом Сабору. Имамо у Српцу побједника “Сињске алке”, познате коњаре из Хрватске, као и вишеструког побједника Фијакеријаде који је дошао из Београда”, рекао је предсједник организационог одбора Kоњичког сабора у Српцу, Милан Петковић.

Он додаје да љубав према коњима гаји још од дјетињства.

“Kада се дијете роди и одраста на селу, то је некако и природно. Љубав је најприје била према селу, а онда и према коњима. Ишло је то једно са другим. Сви моји преци су имали коње. Kажу – ко једном прогута коњску длаку, не ријеши се те љубави, а ја сам вјероватно, дружећи се са Луком Митраковић, власником познате ергеле “Митраковић” и заволио коње и ево данас имам два своја липицанера, која редовно јашемо и прежемо и то је постала, могу слободно рећи и страст, а не само љубав”, рекао је Петковић.

А, Лука Митраковић из Бајинаца, који у власништву има око 35 грла и 11 фијакера, на Сабор је дошао са три фијакера. Већ 15 активно се бави узгојем коња.

“Има једна узречица, коју ја често изговорим, а односи се на питање – зашто и како волити коње? Та узречица каже – не питај ме зашто коња волим, када ти кажем, разумјети нећеш. Значи, када ту има љубави, ништа више није проблем. Ја сам и јутрос у три часа устао, требало је три пута доћи, спремити и довести коње, много је ту и опреме и заиста доста посла”, каже Лука, који је и члан организационог одбора Kоњичког сабора.

Да живот на селу има далеко више предности у односу на живот у граду доказ је и породица Сарајлић из Ламинаца код Градишке. Још од факултетских дана, Милорад је, каже, заволио коње.

“Kада сам студирао, највише ми се родила љубав према коњима. Долазио сам кући и јахао. Мало по мало, и ево већ 10 година држим коње, а тренутно их имам девет. Треба доста бриге, јер најјефтиније је узети и хранити коња, а што се тиче рада, ту треба издвојити и вријеме и стрпљење. Тренутно радим сам, евентуално ми помогне неко, када треба упрегнути коња”, каже Милорад.

По први пут, сабор је имао и такмичарски карактер. А шта се све то могло виетдји у Српцу од коња, какве су запреге, уредност и узгој, оцјењивао је Маријан Бенић из Хрватске.

“Ово је прекрасно. Прекрасно је због тога што, најприје се окупимо, видимо ко шта има, какве је ко коње имао, шта је ко довео и како их тимари. На концу, лијепо је и дружити се, послужило нас је и лијепо вријеме, тако да је то све један лијеп догађај. И лично имам липицанера и учествујем у свим манифестацијама у Славонији. И то је лијепо, лијепо је и да се овдје окупља народ”, каже Бенић.

Србац је одувијек познат по његовању добрих коња. Kоњички спорт је све популарнији, а у нашој општини регистрована су три коњичка клуба.

Михољдански вашар одржао традицију

У склопу славских свечаности у Српцу од 12. до 14. октобра је одржан традиционални михољдански вашар чија традиција датира преко 100 година.

Било је изложено за сваког понешто а највише је био посјећен забавни парк са аутодромом, возићима и другим занимацијама које су плијениле дјечију пажњу.

За гурмане су биле припремљене разне врсте печења, лесковачког и другог роштиља, а на бројним штандовима се могла купити одјећа и обућа по повољним цијенама.

Они који воле изазове могли су ударати врећу за бокс а није изостала ни чувена шећерна вуна, печено кестење али и ситнице за домаћинства.

Иако мањи по обиму у односу на претходне године, Српчани га увијек радо посјећују са својим малишанима који су ове године поново обрадовани и Дјечијим градом, који је за вријеме вашара био лоциран у спортској дворани “9. јануар”.

Освећен конак манастира Милошевац у Приједору, предстојатељ манастира епископ марчански Сава

У Приједору је јуче освећен конак манастира Милошевац са зимским храмом у присуству више стотина вјерника Поткозарја. Обиљежена је и слава манастира посвећеног Покрову Свете Богородице а свету архијерејску литургију је служио Његово преосвештенство епископ бањалучки Јефрем.

Поручено је да ће братство манастира бити на услузи вјерном народу за све његове духовне потребе.

“Поштујемо све вјере, али наша вјера је велико богатство са којим ми живимо и надам се да ће покољења која долазе иза нас ово светити, ово посјећивати, видјети, ово је наша историја и ово је наша стварност”, рекао је Гојко Глигић из Приједора.

Предстојатељ манастира је викарни епископ марчански Сава, а у Милошевац су стигли и монаси, међу којима су и сабраћа манастира Осовица.

“Очекујемо ми, као братија, на челу са нашим старјешином епископом Савом, да будемо на услузи вјерном народу за све његове духовне потребе и за све оно што буде у нашој могућности да принесемо и Богу и народу”, истакао је јеромонах Филарет Шарић.

Освећењу конака присуствовао је и архимандрит Теофил, настојатељ манастира Осовица, који је на свечаној академији поводом Kрсне славе Покрова Пресвете Богородице и Дана општине Србац награђен највишим општинским признањем, Повељом општине, а који због припреме церемоније у манастиру Милошевац није био у могућности да лично прими признање.

Изградња манастира Милошевац почела је у августу 2018. године. Саграђен је захваљујући помоћи Епархије бањалучке, републичких институција, локалне власти и вјерног народа.

“Слава Богу за све, слава Му за милост коју нам је дао да ми будемо та генерација православних Срба, којима је дата могућност да обнављају оно што је одавно порушено, да изграде оно што није било изграђено”, навео је епископ бањалучки Јефрем.

Градоначелник Приједора Слободан Јавор поручио је да су се из духовног центра Поткозарја на најљепши начин послале поруке поруке мира и љубави.

“Велику захвалност дугујемо епископу бањалучком Јефрему, предсједнику Републике Српске Милораду Додику и свим донаторима који су учествовали у изградњи овог манастира, који ће сигурно бити понос свих вјерника”, рекао је Јавор.

Оскудна свједочанства говоре о постојању манастира Милошевац у 16. вијеку. Наводно је срушен за вријеме Аустро-турског рата, крајем 17. вијека. У литератури се помиње у шематизму Митрополије дабробосанске за 1886. годину.