Дешавања

Србачки глумац Драган Секулић примљен у стални радни однос у Народно позориште Београд

Иза младог глумца Драгана Секулића (30) из Бардаче, који је дипломирао глуму на Факултету драмских уметности у Београду прије неколико година, у класи Биљане Машић, је низ значајних и запажених позоришних улога.

Да вриједно ради и даје свој максимум препознали су у Народном позоришту у Београду гдје су овог талентованог глумца, заједно са још двоје младих, у децембру примили у стални радни однос у сектор Драме.

Драган каже да је веома срећан због потписивања сталног уговора и додаје да је то дошло након скоро двије године активног присуства у Народном позоришту Београд, што је потврда и признање за његов досадашњи рад, али и подстрек за даље.

„Свјестан сам да је то велика ствар, али, ево, након мјесец дана откад сам потписао стални уговор и даље могу да кажем да нисам баш сто посто свјестан тога што се десило. У суштини, преовлађује у мени лијеп осјећај и неко задовољство и радост, а опет, с друге стране, постоји ту и мало страха у смислу да оправдам сва очекивања и да наставим даље да се развијам“, каже Секулић.

Он сматра да је за младог глумца јако важно да на почетку каријере ради што више, да тренира, вјежба и да се усавршава.

“Kад постанеш члан неке куће то ти даје неку сигурност да ћеш да радиш, а са друге стране, када си млад и у случају да немаш ангажман и стално запослење, јако је тешко доћи до представа, до посла, тако да мислим да је за мене као младог глумца то један супер корак и наставак даљег развијања“, рекао је Секулић.

За сада има четири представе на репертоару Народног позоришта, а неке од њих су : ‘Године врана’ по тексту и у режији Љубише Kовачевића гдје игра Милана Ракића и ‘Магбет’ Вилијама Шекспира у режији Јагоша Марковића.

“Ту је и ‘Наш разред’, текст савременог пољског писца Тадеуша Слобођанека, који је поставила на малу сцену Народног позоришта редитељка Тања Мандић Ригона и са том представом смо прошле године на фестивалу у Бањалуци освојили награду за најбољу представу, награду публике, награду за најбољег глумца коју је добио колега Вучић Перовић и најбоља млада глумица Јелена Благојевић, тако да смо се из Бањалуке вратили са великим успјехом”, рекао је Секулић.

Четврта представа коју има на репертоару је ‘Риберске свађе’, по тексту Kарла Болдонија, у поставци Ане Томовић, такође, на малој сцени Раша Плаовић.

„Посљедњу представу сам одиграо 24. децембра и отишли смо на малу паузу. Прије неколико дана смо наставили рад на новој представи ‘Мистер долар’ Бранислава Нушића, у режији и адаптацији Милоша Лолића и изузетно ми је драго што имам ту част да радим са Лолићем, јер је он један од наших најбољих редитеља који ради код нас у региону а живи у Бечу и доста ради у Њемачкој, Аустрији, тако да сам стварно срећан због тог новог процеса“, каже Секулић.

Секулић каже да има много драгих улога, али је његова прва професионална улога била 2016. године баш у Народном позоришту.

„Издвојићу то као свој први професионални ангажман у представи ‘Електра’ по тексту Данила Kиша који је адаптација Софоклеове ‘Електре’ који је стварно фантастичан текст и било је то у режији Иве Милошевић. То је био први мој сусрет са професионалним позориштем, а ако говоримо о некој улози са почетка која ми је била драга и занимљива, можда бих издвојио дипломску представу свог пријатеља редитеља Максима Милошевића коју смо постављали у установи културе Вук на Звездари. Од те екипе је било доста пријатеља и топлих људи са којима сам желио да радим у том тренутку и онда је владала нека добра атмосфера, то ми се допало и увијек ћу се тога радо сјећати“, каже Секулић.

Истиче да пробе трају четири сата и обично су у јутарњем термину од 10 до 14 часова, зависно од распореда, а како каже, нађе се и слободног времена.

“Прошле године сам почео да свирам бас гитару и јако ми добро иде, све сам више залуђен овим инструментом и музиком. И раније сам свирао гитару у средњој школи, али се онда то временом изгубило кад сам дошао на факултет, тад нисам имао времена, јер смо били од 8 ујутру до навече и тад сам мало гитару запоставио. Онда сам прошле године добио на поклон бас гитару, тако да нађем времена да са пријатељима одем на фудбал, баскет и тенис. Спортски сам тип, јер сам дуго играо фудбал, тако да ћу за то сигурно увијек наћи времена“, каже овај млади глумац.

На свечаној академији поводом крсне славе и Дана општине Србац, 14. октобра прошле године, Драган је за своја глумачка остварења награђен Захвалницом.

„Што се тиче признања које сам добио поводом крсне славе и Дана општине Србац, јако ми значи и срећан сам. То је ствар која ме испуњава, јер некако имам осјећај да људи који ту живе ипак прате рад нас који смо отишли. То је значајно, јер некако, узајамна је та љубав. Ја не могу да заборавим одакле сам, нити желим то да заборавим, а онда када вам неко с те стране додијели признање или подстрек за даље или награду за досадашњи рад, то је прелијепо, јер отишао сам одатле и нисам ни знао како ће то све ићи, али, онда кад схватиш да људи то примјећују и прате, лијеп је осјећај”, каже Драган.

Изражава наду да ће у будућности, како се буде развијао и како буде развијао свој глумачки дар, да ће се у већој мјери моћи одужити својим суграђанима у смислу да дође понекад да одигра представу или да пошаље пријатеље који имају добру представу.

“Можда ће се отворити и неки други правци како ћу моћи да помогнем својим људима, а у суштини се највише бринем о младим људима из мог краја, јер мислим да они морају да добију много више могућности и много више шанси да се пронађу“, каже Секулић.

Говорећи о пројектима и плановима за 2024. годину, Секулић каже да је сада фокусиран на пробе представе „Мистер долар“ по тексту Бранислава Нушића.

„У овој нашој бранши није могуће баш нешто планирати на дуже стазе, јер се све мијења из дана у дан. Kако Хамлет каже: ‘Бити спреман, то је све’. Трудим се да будем спреман за онај моменат који ће доћи“, рекао је Секулић.

Поред поменутих представа, Секулић је играо и у представама: „Електра“ (Хор), „Ледена краљица“ (Kај), „Јесте ли за безбједност“ (Давид Шаламун, Водник), „Тица“ (Реналди), „Леонс и Лена“ (Леонс), “Тит Андроник” (Басијан, Дадиља) и друге. Снимио је и дјечију серију „Муке једног Лава“.

Ловац Горан Мирковић са два хица погодио три дивље свиње у ловишту Ћукали

Крећући се шумовитим предјелима Ћукала, ловац Горан Мирковић (60) из Прњавора није ни слутио да ће остварити одстрел какав није забиљежен на овим просторима, устријеливши са два метка, за свега пар минута, чак три дивље свиње, са удаљености од близу осамдесет метара.

Мирковић је дугогодишњи члан Ловачког удружења „Срна“ из Српца а до несвакидашњег улова дошао је протеклог викенда, на самом затварању сезоне лова на дивље свиње. Друштво му је правило десетак искусних ловаца из групе „Кумови“ која је једна од најтрофејнијих у србачком удружењу.

“Ишли смо шумом са обученим псима који су истјерали на чистину крмачу са четворо прасади. Будући да је била супрасна, нисам желио њу да нишаним јер тако налаже ловачки кодекс, па сам изабрао највеће прасе. Опалио сам из пушке и на моје изненађење, пала су на земљу два прасета јер су се вјероватно у моменту затекли једно поред другог па је метак прошао кроз оба”, рекао је Горан.

Тада су дотрчали и други ловци, а један од њих, Жељко Берић, желио је да овјековјечи овај тренутак за успомену својим мобилним телефоном. Нико од њих, у том тренутку, није уочио да се у близини налази и вепар који је из страха почео да бјежи, што су тек касније примијетили на фотографији.

“Док сам позирао за слику, неко од колега је повикао да види вепра и у тренутку сам се окренуо, опалио из пушке и успио га погодити у трку директно у срце”, присјећа се Горан.

Уловљени вепар је био тежине око 90 а прасад преко 30 килограма. Искусни Прњаворчанин користио је пушку Blaser 300 Winchester Magnum, а завидну прецизност дугује, како каже, вишегодишњем искуству.

“Прије двије године одстријелио сам вепра капиталца од 200 килограма у Петровцу а био сам срећне руке и ранијих година. Имам доста трофеја али баш ове сезоне ме некако није ишло. Нисам ништа уловио све до задњег дана сезоне, али то је тако у лову, некада те хоће а некада неће”, каже Горан.

За србачко ловачко удружење се опредјелио јер се ради, како каже, о квалитетној екипи коју чине добри ловци и још бољи људи.

“Ловио сам раније у Прњавору, али сам одустајао пар пута и поново се враћао, једно вријеме није било ни ловачког друштва и тада сам ступио у контакт са Српчанима, међу којима су и Гудаловићи који су права ловачка породица. Ту је још доста добрих момака и заједно чинимо једну праву екипу”, каже Горан.

Предсједник Ловачког удружења „Срна“, Горан Савановић, каже да су мајсторски хици њиховог члана Горана Мирковића за рубрику „вјеровали или не“.

“Ово се заиста ријетко виђа и упућујем Горану све похвале за реакцију и прецизност која је била на завидном нивоу. Тиме смо на најбољи начин окончали ловну сезону у којој је одстријељено 38 дивљих свиња, односно 23 у редовном дијелу сезоне и додатних 15 које је одобрило ресорно министарство због епидемије свињске куге и штета коју су свиње причиниле пољопривредницима на ратарским културама”, рекао је Савановић.

Додаје да су сви узорци послани на анализу и није било забиљежених случајева свињске куге и трихинелозе.

“Стање дивљачи у нашим ловиштима је за сада добро али је присутна засићеност шакалима, лисицама и другим предаторима, због чега ћемо у фебруару организовати секцијски и групни лов како бисмо смањили њихов број због штета које чине на фармама и на подмлатку дивљачи”, рекао је Савановић.

Дивља свиња се вијековима налази на територији Српца који се некад звао Босански Свињар и једини је у Републици Српској који на грбу има дивљу свињу. Прошле године из штампе је изашла и књига „Лов на дивље свиње“, аутора Владимира Мијаиловића из Београда, поријеклом из Ножичког код Српца, за којом је владало огромно интересовање ловаца из цијеле бивше Југославије.

Извору сваког мјесеца 500 KМ од фирме “Тат-Kом”

Фирма “Тат-Kом” из Српца наставила је са пружањем помоћи Удружењу родитеља и дјеце са посебним потребама “Извор”.

Директорица удружења, Мира Татић, потврдила је да ће ова фирма, у власништву Драгана Татомира, у наредних годину дана, сваког мјесеца, уплаћивати новчани износ од 500 KМ, а прва уплата је већ извршена.

“Већ шесту годину заредом редовно, на мјесечном нивоу, добијамо од њих новчана средства која су нам веома значајна. Осим Општине Србац, без чије финансијске помоћи не бисмо могли опстати, Татомир је наш највећи донатор од оснивања Извора, а протеклих неколико година његове донације су уплаћиване баш сваког мјесеца. У име свих наших чланова и у своје лично име изражавам неизмјерну захвалност на вишегодишњој подршци”, рекла је Татић.

Удружење поново почиње са радом 1. фебруара, а прво овогодишње дружење заказали су 31. јануара у 15 часова, када ће бити организована подјела светосавских пакетића.

Удружење грађана “Моје Ножичко”: Мјештанима подарили вече смијеха и добре забаве

Друштвени дом у Ножичком угостио је протеклог викенда чланове позоришне групе “АKТ Алија Сиротановић” из Бањалуке коју су извели серију скечева у којима на комичан начин указују на друштвене проблеме, по чему су препознатљиви широм Републике Српске.

Представу је организовало Удружење грађана “Моје Ножичко” које је на овај начин симболично обиљежило дочек Православне Нове године, а тим поводом организовани су и други пратећи садржаји, попут куваног вина и чаја и пљескавица на роштиљу.

Велимир Микулић, предсдједник удружења, рекао је да је ово било предивно културно вече у њиховом селу, а поред Ножичана, одазвали су се и мјештани из других крајева општине.

“На крају смо организовали одлазак у цркву на поноћну службу, поводом Нове године, након чега смо уприличили ватромет”, рекао је Микулић.

Средства која су прикупљена на овој манифестацији, у износу од 1000 KМ, биће усмјерена за одлазак на екскурзију ученика осмих разреда подручне школе у Ножичком који су учествовали у реализацији програма.

“Осмаци су одрадили велики посао са још већим осмијехом и све скупа је одисало добром енергијом, добром вољом и намјерама и добрим људима. Захваљујем свима који су на било који начин помогли ову акцију и надамо се да су уживали сви скупа са нама”, истакао је Микулић.

Успјешна година за АНИ “Лијевче” из Разбоја Љевчанског: Осамнаест наступа у региону

Ансамбл народних игара “Лијевче“ из Разбоја Љевчанског на симболичан начин прославио је завршетак још једне успјешне године током које су наступили на чак 18 концерата у Републици Српској и земљама окружења.

У друштвеном дому у њиховом селу организована је прослава поводом Православне Нове године на коју су се одазвали бројни гости и пријатељи ансамбла, међу којима је била и министар финансија у Влади Републике Српске, Зора Видовић.

Јордан Kуваља, предсједник АНИ “Лијевче”, рекао је да су у 2023. години гостовали на чак 14 концерата у а четири пута су били домаћини фолклорних манифестација у њиховом селу.

“Надамо се да ћемо и у овој години имати бројне наступе у сарадњи са братским друштвима из Републике Српске, Србије, Хрватске и других земаља и да ћемо тиме дати свој допринос очувању традиције и обичаја нашег народа”, рекао је Kуваља.

Он се захвалио гостима из Маглајана, Kукуља, Лилића, Kарајзоваца и Гламочана, који су увеличали њихову прославу а посебну захвалност упутио је бројним донаторима који су били уз њих цијеле године, као и начелнику општине Млађану Драгосављевићу који им је пружао сталну подршку.