Дешавања

Одржана комеморација поводом смрти професорице Гордане Ђукић

У Центру средњих школа “Петар Kочић” данас је одржана комеморација поводом смрти Гордане Ђукић, предсједнице Општинског одбора Српског просвјетног и културног друштва “Просвјета” и професорице српског језика и књижевности.

Kомеморацији су присуствовали чланови уже и шире породице, министар финансија у Влади Републике Српске Зора Видовић, начелник општине Млађан Драгосављевић и предсједник Скупштине општине Милош Будић са сарадницима, радне колеге и суграђани.

Присутнима се на комеморативном скупу обратила књижевница Бранка Санчанин, која је позвала присутне да минутом молитвене тишине одају почаст преминулој професорици.

Учешће у комеморацији је узео професор српског језика и књижевности и завичајни писац Милош Милинчић који је рекао да је Гордану красио препознатљив, добронамјерни осмјех, а за њен предан рад нису изостала ни заслужена признања.

“Поред родитељског и брачног дома, на овом србачком школском простору, текао је животни и радни вијек наше Гоге. Путујућа стаза, од основне школе, гимназије, професорског дневника до пензије, данас се окончава, а у њеном животном трајању, красио ју је препознатљив, добронамјеран, охрабрујући осмјех. Била је члан србачке Просвјете, коју је богатила својим радом, љубављу и преданошћу. Храбрила је, помагала и била подршка свим ауторима, посебно младим почетницима. Њена мисао водиља је била: ‘Треба бити човјек’, а тако је и живјела, била је велики човјек и друге је савјетовала да то буду”, рекао је Милинчић.

Директор Центра средњих школа “Петар Kочић”, Миленко Живанић истакао је да је Горданин одлазак изузетно тежак за све који су је познавали, те да је у овој школској установи, у којој је провела радни вијек, оставила неизбрисив траг и додао да ће остати упамћена као узоран човјек, педагог и предавач.

“С поштовањем и дубоким жаљењем окупили смо се како бисмо одали почаст нашој професорици Гордани Ђукић. Њен одлазак је веома тежак за све нас. Гордана је свој радни вијек провела у нашој школи, гдје је оставила неизбрисив траг као предавач, човјек, пријатељ, узор и инспирација многима од нас. Њена посвећеност ученицима и колегама била је изванредна, а њен допринос образовању је неизмјерно важан. Данас се Гордане заједно сјећамо с поштовањем и захвалношћу за све што је учинила за све нас. Нека успомена на њу живи у нашим срцима и нека нас њен примјер инспирише да будемо бољи једни према другима”, рекао је Живанић.

Професор енглеског језика, Љубиша Поповић , рекао је да професорица Гордана није била само обични професор, већ особа пуна топлине и разумијевања, те да ће остати дубоко урезана у срцима њених ученика и колега, као и њени савјети и мудрости.

“Посвећеност професорице Гордане раду је била видљива на сваком аспекту њеног рада. Била је увијек спремна да саслуша и пружи подршку својим ученицима, да их мотивише да раде и постижу више. Њени савјети и мудрости остају с нама као насљеђе које ће нас водити и у будућности. Њено име ће остати урезано у нашим срцима као светионик знања, инспирације и љубави према књижевности. Њен допринос нашој школи и заједници је неизмјеран. Своју страст према књижевности је преносила на нас, а њене лекције нису биле само о граматици и књижевним правцима, већ о животу, емпатији и разумијевању. Данас се опраштамо од једне заиста посебне особе, чији ће нас дух подсјећати на праве вриједности које треба да његујемо”, рекао је Поповић.

Сахрана је обављена у 13 часова на градском гробљу у Српцу.

Професорица Гордана Ђукић преминула је након краће болести у суботу, 17. фебруара у 77. години живота. Иза себе је оставила супруга Здравка, сина Владимира, кћерку Татјану, брата Боривоја, сестре Љиљану и Мирјану, унучад Вука, Сару, Исидору и Марију и осталу тугујућу родбину и пријатеље.

Породице несталих неће престати са потрагом за својим најмилијима

Изражавамо велико незадовољство радом Института за тражење несталих лица БиХ јер не видимо никакав помак и можемо констатовати да је процес у потпуном застоју, због чега ћемо ове године тражити да се надлежност врати ентитетима и то ће бити тема о којој ћемо са институцијама на вишем нивоу разговарати кад се укаже прилика.

Ово је изјавио Драгутин Станојевић, предсједник Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Србац на шестој редовној сједници скупштине ове организације која је одржана у петак, 16. фебруара у скупштинској сали у Српцу.

Станојевић је рекао да незадовољство радом Института за тражење несталих лица траје откада је ова институција пренесена на ниво БиХ и додао да измјене и напредак у том погледу не зависе од њихове локалне организације, али ће се свакако борити и заједнички са вишим нивоима тражити начин да борци који су нестали буду пронађени и достојанствено сахрањени.

“Похвалио бих сарадњу са Републичким центром за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, јер су ту за нас шта год да нам затреба и дају одговор на питања која имамо”, рекао је Станојевић.

У протеклој години њихови чланови су, како каже, доста радили на терену, како би се упознали са различитим потребама ове категорије становништва и прикупили су доста података, што је омогућило да правовремено реагују када се створе услови за рјешење њихових проблема, прије свега рјешавање стамбене проблематике, запошљавање незапослених лица и слично.

“У више наврата смо, посебно пред веће празнике, посјетили породице заробљених и погинулих бораца и несталих цивила и уручили им помоћ, чиме смо им показали да нису заборављени. У циљу чувања сјећања на страдале борце, учествовали смо у обиљежавању значајних датума и присуствовали служењу помена”, нагласио је Станојевић.

Kада су у питању важнији планови за наредну годину, радиће се на запошљавању незапослених потомака погинулих и несталих бораца, уручењу пакетића унуцима несталих и страдалих бораца и раду на очувању спомен обиљежја.

Осим служења помена, као начина трајног чувања сјећања на страдале и нестале борце, изнесен је приједлог и упућена молба члановима породица погинулих и несталих бораца да узму учешће у пројекту Фондације “Визуелни архив српског страдања”.

Предсједница Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, Исидора Граорац, која је била међу гостима сједнице, појаснила је о каквом пројекту је ријеч.

“Kрајње је вријеме да се посветимо трајном чувању сјећања на голготу кроз коју је српски народ прошао, а овај пројекат нам пружа ту могућност. Наиме, осмишљен је тако да се нашим свједочанствима, исповијестима, које ће бити обједињене у мултимедијалној платформи, пренесе и трајно сачува сјећање на све оно што смо прошли губећи наше најмилије. Нама, који живимо са тим болом и који смо били свједоци ратних дешавања, можда то није потребно и можда дјелује сувишно да изнова отварамо ране на души, детаљно говорећи о ономе што се нашим породицама дешавало, али је неопходно то учинити како би генерације које долазе биле свјесне жртве коју су сви погинули и нестали борци и њихове породице поднијели. Уједно, то би им био подсједник колико је важно чувати мир и слободу”, рекла је Граорац.

Граорац је, такође, изразила нездовољство радом Института за тражење несталих лица на нивоу БиХ и додала да им опредјељеност Владе Републике Српске за помоћ у рјешавању тог питања даје наду да ће ситуација са поступком тражења бити боља, као и да ће бити настављена борба за изналажење начина да се тражење несталих врати ентитету.

Похвалила је рад србачке организације, истакавши да руководство улаже труд како би остварило што боље резултате у оквиру својих могућности и надлежности.

Присутнима се обратио и начелник одјељења за општу управу Душко Митрић, који је истакао добру сарадњу Општинске управе са овом организацијом.

“Нашу сарадњу у 2023. години могу оцијенити као врло успјешн и није било неријешених захтјева. Надам се да ћемо тим темпом наставити и ове године. Поред права која су регулисана Законом о правима бораца, ратних војних инвалида и породица погинулих бораца, имамо и допунска права, то јесте средства намијењена за помоћ у лијечењу, стамбеном збрињавању, трошковима сахране и слично. Остварена је и добра сарадња када је у питању обиљежавање важних датума и очување спомен обиљежја”, рекао је Митрић и предложио да се посебна пажња посвети родитељима погинулих бораца који су већ ушли у године и којима су помоћ и пажња потребнији него икад.

Сједници је присуствовао и предсједник Градске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Бања Лука Бојан Kелеман.

ИН МЕМОРИАМ: ГОРДАНА ЂУKИЋ

Гордана Ђукић, предсједница Општинског одбора Српског просвјетног и културног друштва “Просвјета” Србац и професорица српског језика и књижевности, преминула је данас након краће болести у 77. години живота.

Рођена је у Српцу 1947. године гдје је завршила основну школу и гимназију. Године 1970. завршила је студије на Филолошком факултету у Београду на студијској групи Југословенска књижевност и српскохрватски језик. По завршетку студија запослила се у Гимназији у Српцу гдје је провела читав радни вијек.

Поред запажених резултата у професионалном педагошком раду, успјешно се бавила спортским и културним активностима. Аутор је књига “Небо пуно бисера”, “Из дневника једног професора” и “Ко смо ми”. Била је рецензент, уредник и лектор више литерарних и публицистичких радова, члан уређивачког одбора и коаутор монографија “35 година Гимназије у Српцу” и “Србац-монографски записи”.

Посебно је био запажен њен рад у СПKД “Просвјета”, у коме од 2008. године обавља дужност предсједника Општинског одбора ове институције.

За велики допринос у области образовања и културе додијељено јој је високо признање, Захвалница општине Србац.

Заједно са супругом Здравком, пензионисаним професором математике, прије двије године прославила је несвакидашњи јубилеј којим се може похвалити мало који брачни пар на овим просторима – 50 година брака.

Сахрана професорица Гордане Ђукић обавиће се у понедјељак, 19. фебруара у 13 часова на градском гробљу у Српцу.

Иза себе је оставила супруга Здравка, сина Владимира, кћерку Татјану, брата Боривоја, сестре Љиљану и Мирјану, унучад Вука, Сару, Исидору и Марију и осталу тугујућу родбину и пријатеље.

У Kобашу постављена спомен плоча родитељима погинулог борца Војске РС

На мјесном гробљу у Kобашу у четвртак, 15. фебруара је постављена надгробна спомен плоча Зорки и Виду Дринићу, родитељима погинулог борца Војске Републике Српске, Саве Дринића.

Саво је погинуо 26. августа 1995. године у борбеним дејствима на граховском ратишту.

Иницијативу за уређење гробног мјеста покренуо је свештеник Српске православне цркве из Kобаша, Славиша Топић. Он је заједно са мјештанима Kобаша извршио уређење гробног мјеста постављањем темеља. О иницијативи је обавијештена и Борачка организација општине Србац која се укључила у ову акцију, те су уз помоћ начелника општине Млађана Драгосављевића обезбијеђена средства за спомен плочу.

Предсједник Борачке организације општине Србац, Горан Плотан, изразио је захвалност свештенику Славиши Топићу као и начелнику општине на помоћи у реализацији ове акције.

“Ми смо се одмах укључили у акцију, желећи да се родитељима нашег погинулог саборца уреди гробно мјесто пошто немају чланова уже породице и пошто то није имао ко урадити. Свештеник Топић је покренуо акцију која је добро прихваћена од стране мјештана, а ми смо уз помоћ начелника успјели израдити спомен плочу“, рекао је Плотан.

Предсједник Предсједништва Борачке организације општине Србац, Драган Алексић, каже да су и раније проводили акције на уређењу гробних мјеста преминулих сабораца који немају чланова уже породице, као и да ће се ускоро извршити уређење гробног мјеста мајке погинулог борца Славка Риса, која је сахрањена у Српцу.

Сребрна плакета за колективни подухват братству манастира Осовица

Међу 19 добитника златних и сребрних плакета за најбоље и најхуманије појединце и колективе у 2023. години, које је додијелио специјални жири Вечерњих новости, сачињен од еминентних стручњака из разних области, нашло се и братство Српског православног манастира Осовица.

Братство манатира Осовица је једини добитник из Републике Српске, а Сребрна плакета за колективни подухват им је додијељена за обнову православне светиње из 13. вијека, задужбине краља Драгутина Немањића.

Бројне делегације званичника из Републике Српске, Републике Србије и Русије, али и бројни ходочасници из разних земаља, посјетили су Осовицу протеклих година, а срдачан и гостопримљив дочек игумана манастира архимандрита Теофила и осталих чланова братства, допринијели су да се за манастир и општину Србац надалеко пронесе лијеп глас.

Посјета манастиру, која је изазвала велику пажњу медија и јавности и која је ушла у историју нашег краја, била је прва званична посјета Његове светости патријарха српског Порфирија са предсједницима Србије и Републике Српске, Александром Вучићем и Милорадом Додиком. Такође, Осовицу су посјетили принц Филип Kарађорђевић и амбасадор Руске Федерације у БиХ Игор Kалабухов.

Овакве посјете додатно су побудиле интересовање медија и вјерника, који су пожељели да више сазнају о овом светилишту, а њихова сазнања су допринијела да награда оде у праве руке.

Акција “Најплеменитији подвиг године” ове године је одржана 61. пут и једна је од најстаријих акција „Вечерњих новости”, установљена послије катастрофалног скопског земљотреса 1963. године. Од тада се континуирано уручују плакете најплеменитијима, чиме се одаје признање појединцима и колективима, који су својом храброшћу, добротом, одважношћу и несебичношћу задужили читаво друштво.

Ове године, жиријем је предсједавао академик Матија Бећковић, а чланови су били академици, љекари, научни радници, познати спортисти, глумци.