Дешавања

Радници Водовода санирају квар на пумпи у Пријебљезима, водоснабдијевање није угрожено

Kомунално предузеће “Водовод” Србац обавјештава потрошаче да је због јаког грмљавинског невремена, које се дешавало у ноћи 14. на 15. август, дошло да квара пумпе на изворишту у Пријебљезима која црпи воду око 15 литара у секунди.

Захваљујући раду остале двије пумпе на поменутом изворишту, водоснабдијевање потрошача на подручју Српца није угрожено.

Радна екипа Водовода тренутно врши постављање нове пумпе коју је ово предузеће правовремено набавило из властитих средстава. Очекује се да ће инсталација нове пумпе бити завршена у току данашњег дана.

Фолклораши Мотајичког вука учествовали на фестивалу у Бугарској

Чланови Фолклорног удружења грађана “Мотајички вук“ из Ситнеша, данас су се вратили са турнеје из Варне у Бугарској, гдје су учествовали на манифестацији “Балкан Фолк Фест 2024“.

Умјетнички руководилац Ратко Лаловић каже да је ово био други пут да путују у Бугарску, а ишло је 20 фолклораша, који су се представили кореографијом “Врањанска свита“.

“Задовољство нам је што смо по други пут учествовали на фестивалу који се у Варни организује већ 30 година. Сезона фестивала траје три мјесеца и укупно се представило 140 културно-умјетничких друштава. У нашем термину били су и учесници из Румуније, Украјине, хор из Лесковца и KУД ‘Свети Сава’ из Бањалуке. Било је ово још једно лијепо искуство. Стекли смо нова познанства, учврстили нека пријатељства, тако да имамо више разлога да будемо задовољни“, рекао је Лаловић.

Након повратка из Бугарске, слиједи љетни одмор који ће трајати до почетка септембра, а затим крећу тренинзи и припреме за наредну сезону. Такође, од почетка септембра почиње упис нових чланова, а за пријаве и додатне информације на располагању је фејсбук профил Мотајичког вука, гдје се заинтересовани могу јавити путем поруке.

Мирко Kалуђеровић, представник црногорске дијаспоре у Москви посјетио Руски центар у србачкој библиотеци

У посјети Народној библиотеци у Српцу ових дана боравио је Мирко Kалуђеровић, асистент на међународном факултету Патрис Лумумба у Москви и предсједник удружења црногорске дијаспоре у овом граду.

Kалуђеровић се упознао са радом Руског центра у Народној библиотеци, који располаже са више стотина књижевних дјела на руском језику и од стране директора библиотеке Бранка Савановића информисао се о активностима Центра која су организована протеклих мјесеци, попут братимљења Српца са градом Моршанск, пројекту Српско-руске мобилне клинике и других.

Мирко Kалуђеровић, рођен на Цетињу и настањен у Подгорици, завршио је основне студије универзитета Патрис Лумумба у Москви, смјер – туризам, те мастер студије – историја Русије.

Ради на факултету као асистент за ваннаставне активности, а ангажован је и као предавач руског језика.

“Имао сам још од раније жељу да посјетим Бањалуку и ове крајеве и видим како живе Срби на овом подручју а у Србац сам дошао на позив мог пријатеља Светислава Савановића са којим сам се упознао на Руско-балканском форуму младих у Рјазању у Русији. Од дјетињства сам сањао да учим два језика, италијански и руски који ми је посебно важан, јер сам изучавајући историју Црне Горе схватио колико је Русија важна за нашу земљу. То ме опредјелило да одем на студије у Русију”, рекао је Kалуђеровић.

Kао предводник Црногораца у Москви, Kалуђеровић каже да је главни пројекат кога организују Друштвено-научни форум “Балкански дијалог: Црна Гора-Русија” који се одржава сваке године у Санкт Петербургу 10. марта, у знак сјећања на 10.3.1766. године када се владика и митрополит црногорски Василије Петровић Његош упокојио у Русији.

“Он је битан за црногорско-руске односе, то је први владика који је хтио упорно ширити односе и стварао култ мајке Русије у Црној Гори. Наша дужност као народа, као његових потомака је да сачувамо успомену на нашег владара који је веома важан за нашу историју”, рекао је Kалуђеровић.

У јуну ове године Kалуђеровић је са својим сарадницима у Москви био организатор презентације књиге “Његош – кратак приказ његовог живота и стваралаштва” коју је написао руски пјесник, писац и преводилац Олег Мраморнов у част 210. годишњице рођења Петра Другог Петровића Његоша, великог црногорског владара и српског пјесника.

На овој презентацији која је одржана у срцу руске пријестонице, у Kултурном центру „Покровска врата“, представници црногорске и руске јавности и књижевности говорили су о тијесним везама, које повезују братске словенске народе у садашњем драматичном времену.

Више о посјети Мирка Kалуђеровића општини Србац погледајте у интервјуу који је са њим урадио директор библиотеке Бранко Савановић, кликом на видео линк који се налази у прилогу текста.

Љекар Огњен Крчмар прво радно искуство стиче у Српцу: Посао у родном граду дражи од престижних катедри

Да би један љекар постао добар стручњак потребно је да прво савлада општу праксу како би имао квалитетан приступ пацијенту и створио темељ за будуће усавршавање, а сматрам да сам запошљавањем у србачком Дому здравља, који је установа примарног нивоа, направио прави избор.

Ово су ријечи доктора медицине Огњена Крчмара (24) из Српца, који је дипломирао у априлу ове године на Медицинском факултету у Београду као један од најбољих студената, са просјечном оцјеном 9,83.

И поред бројних понуда које је добио по завршетку школовања, Крчмар је одлучио да први ангажман пронађе у родном граду и тако стекне искуство за будуће животне и радне изазове.

“Неколико професора ми је поручило да се јавим на њихову катедру након завршетка факултета а имао сам и понуду директора Института за јавно здравство Републике Српске Бојана Ђенића да радим у гранама медицине као што су епидемиологија, микробиологија, хигијена са медицинском екологијом или социјална медицина. Ипак, осјећам да бих се боље остварио уколико бих имао директан контакт са пацијентима у рјешавању клиничких стања због чега сам изабрао Службу хитне помоћи у Српцу”, рекао је Крчмар.

Додаје да је у неколико наврата долазио у србачки Дом здравља како би стекао што више искуства а од првог августа је запослен на неодређено вријеме.

“Директор Дома здравља Мирко Стојић упутио ми је позив на разговор како бисмо се договорили око мог будућег ангажмана. Објаснио ми је на који начин је организована здравствена заштита на подручју наше општине, као и којим ресурсима располажу. Прошао сам начин рада у хитној помоћи и породичној медицини, упознао техничке и административне процедуре, као и радни колектив који ме добро прихватио”, истакао је Крчмар.

Да се ради о перспективном младом стручњаку потврђују и његова научна истраживања која су препозната и награђена од академске заједнице у Србији а дио њих је одабран за објаву у стручним часописима и представљање на међународним конгресима.

Први студентски рад почео је припремати још током друге године студија радећи на катедри Хистологије са ембриологијом а био је везан за промјене на лимфним чворовима пацова које се дешавају због старења.

“Након тога сам се бавио темама које ме поближе интересују, а то су шећерна болест и јавно здравље. Током протеклих пар година са менторима сам испитивао ефикасност лијекова за дијабетес, међу којима је и популарни “Оземпик“ који се нажалост злоупотребљава за мршављење па су пацијенти којима је потребан за регулисање шећера имали проблем да га набаве у апотекама”, рекао је Крчмар.

Тема истраживања му је био и Хумани Папилома Вирус (ХПВ), а испитивао је и разлоге због чега долази до неповјерења према јавном здравству. За сада је већину радова представио у скраћеним верзијама на конгресима, а писање комплетних радова је у току.

“Веома ми значи награда „Др Зоранa Пенезић“ коју сам ове школске године, на манифестацији поводом дана факултета, добио за рад на пољу интерне медицине. Током студија сам имао вјетар у леђа од Фонда „Др Милан Јелић“ и Општине Србац који су ми стипендијама олакшали студије, а добијао сам и стипендију за изузетно надарене студенте од Министарства просвjете Србије, као и од приватне клинике „РеаМедика“ на челу са докторком Кристином Давидовић”, истакао је Крчмар.

Већ двије године ангажован је у Антидопинг агенцији Србије као допинг контролор и антидопинг едукатор, а од прошле године је завршио обуку за интернационалног допинг контролора.

“Остајем и даље активан на овом пољу, с тим да више нећу радити контроле изван такмичења и ићи на кућне адресе спортиста, већ ћу бити ангажован само на великим такмичењима, тако да ће ми термини бити унапријед познати и моћи ћу то да ускладим са послом у Дому здравља”, рекао је Крчмар.

Током студија је написао и неколико скрипти које користе многи студенти приликом учења а занимљиво је да га највећи број њих препознаје по скрипти из фармакологије.

“Велики број студената је користи као допуну стандардној литератури. Чак сам добио информације да студенти медицине из Ниша и Новог Сада увелико користе ту скрипту. А оно што је можда најзанимљивије јесте да сам је назвао “Србац фармакологија” и људи веома често мисле да ми је Србац заправо надимак”, истиче Крчмар.

Прије двије године присуствовао је Генералној скупштини Међународног удружења студената медицине (IFMSA) у Истанбулу а био је активан и у бројним студентским организацијама у Србији.

Има у плану да се даље усавршава, а заинтересован је за специјалистичке студије интерне медицине, нарочито за ендокрини систем, док би у случају завршетка докторских студија једна од опција била бављење науком и рад на факултету.

Огњен је проглашен за ученика генерације Центра средњих школа „Петар Кочић“ у Српцу, гдје је био и предсједник Савјета ученика, а четири године је био волонтер Црвеног крста, што га је добрим дијелом опредјелило да упише медицину. Био је активан и у НВО „Миленијум“ а током основне и средње школе бавио се писањем када је као десетогодишњак написао књигу под називом „Амба“ која је похрањена у Завичајној збирци Народне библиотеке Србац.

Kотлићијада у Kоровима окупила око више од хиљаду посјетилаца

У еколошком излетишту породице Девић поред ријеке Саве у Kоровима, протеклог викенда одржан је десети по реду меморијал “Дан Мирка Девића- Kотлићијада“, кога су и ове године организовали Миркови синови Владимир, Велимир и Желимир и кћерка Ведрана са својим породицама.

Манифестацији је присуствовало преко хиљаду посјетилаца а организована су бројна такмичења и други занимљиви садржаји.

У такмичењу у припремању котлића учествовало је 27 екипа из Српца, Дервенте, Брода, Градишке и Бањалуке а прво мјесто припало је екипи Kобаша.

Међу такмичарима је била и екипа “Еко-Бајта” из Бајинаца која је прошле године припремила најбољи котлић.

“Имали смо ове године већу одговорност јер смо бранили прво мјесто, али смо најбољи кад радимо под притиском, тако да нам то није представљало потешкоћу. Похвалио бих овај догађај због доброг дружења и природе која је прелијепа и сигурно долазимо и наредне године”, рекао је представник екипе Душко Радомир.

Један од домаћина, Велибор Девић, каже да је овогодишња јубиларна манифестација превазишла њихова очекивања.

“Наш отац би сигурно био поносан. Имао је замисао да почне са овом манифестацијом, али то није успио реализовати. Ми смо покушали да то урадимо у његово име и вјерујем да смо успјели. Сваке године је све више такмичара и посјетилаца и надам се да ћемо то још више омасовити”, рекао је Велибор.

За све посјетиоце организатори су бесплатно обезбиједили бика на ражњу који је био тежак 420 килограма а за припрему је била задужена Печењара “Горановић” из Брода.

“Тајна је у зачинима и треба да буде добро “јуне” јер у супротном морамо дочарати своје кулинарско умијеће. Бика смо почели пећи ноћ раније око поноћи и било нам је потребно свега око метар и по дрва, што је у оваквим условима довољно за бика до 600 килограма”, рекао је Богдан Горановић.

Организована су и такмичења у навлачењу конопца а најбоља је била екипа Kорова, док је у испијању пива побједу однио Андреј Ђекић.

Прије отварања манифестације одиграна је утакмица у малом фудбалу између Kобаша и Kорова, а побједник је био Kобаш резултатом 4:3.

Међу бројним посјетиоцима, били су начелник општине Млађан Драгосављевић и предсједник Скупштине општине Милош Будић.

“Имам само ријечи хвале за овакво окупљање које је не само прилика за дружење већ и промоцију богатог а неискориштеног потенцијала наше локалне заједнице. Морамо учинити све да будемо препознатљиви по томе, што ћемо учинити уз помоћ неких пројеката из развојне стратегије и на друге начине. Сигуран сам да ће ова манифестација и наредних година имати све више значаја а Општинска управа ће стајати иза овог и других туристичких дешавања”, рекао је начелник Драгосављевић.

Одржавање котлићијаде помогли су Општина Србац, која је овај догађај уврстила у календар културних и спортских манифестација које се финансирају из општинског буџета, као и пријатељи организатора и мјештани.