Дешавања

Петар Угрен освојио треће мјесто на међународном музичком фестивалу Балкан Фест

Талентовани музичар Петар Угрен из Српца освојио је треће мјесто на четвртом међународном музичком фестивалу Балкан фест који се у организацији Славенског културног центра одржавао од 9. до 12. септембра у Градишци и Бањалуци и који је синоћ свечано затворен на бањаључкој љетној сцени Стара Ада.

Петар је освојио признање у веома јакој конкуренцији, у оквиру програма Први аплауз, на којем је наступило 18 извођача са новим пјесмама. Међу њима су били музички таленти из Словеније, Хрватске, Црне Горе, Сјеверне Македоније, Бугарске и Италије а Петар се нашао у друштву четири представника из БиХ.

Ово је први значајнији музички успјех нашег суграђанина који је наступио са пјесмом под називом “Свираћемо рокенрол” за коју је текст писао Драгослав Гузина из Нове Црвенке, музику је радила Весна Вељковић из Београда која је била и његов ментор, а за аранжман је био задужен Зоран Богдановић Ричи из Београда.

Kолико је било захтјевно наћи се међу три најбоље пјесме фестивала, потврђује и то да су сви учесници морали пјевати уживо, а својим вокалом и упечатљивим наступом, Петар је успио одушевити жири.

Да већ полако гради успјех на музичкој сцени, потврдио је и његов недавни наступ на 30. Ђурђевданском фестивалу у Бањалуци, гдје је наступио са пјесмом “Бенд”, која је постала један од највећих хитова фестивала, а тада, као и синоћ, имао је велику подршку Српчана у публици.

Поред његових родитеља и пријатеља, из првих редова бодрили су га чланови Удружења грађана “Ц.Е.З.А.Р.” гдје Петар већ двије године похађа школу пјевања и хип хопа.

“Петар нас је још једном одушевио својим наступом и његов успјех је заслужен. Организатори Балкан феста су га примијетили на Ђурђевданском фестивалу и позвали га да узме учешће, што је итекако оправдао и показао да је пред њим блистава музичка каријера”, рекла је извршни директор Цезара, Тања Шњегота.

Петар има 10 година и ученик је петог разреда Основне школе “Јован Јовановић Змај” из Српца, а поред музичких интересовања, пет година је похађао школу глуме “Деа Ника” и иза себе већ има неколико запажених улога.

Организатор четвртог Балкан феста био је Славенски културни центар из Бањалуке, а поред програма “Први аплауз”, фестивал је обухватио и програм “Европа пјева” у оквиру којег се такмичио 21 извођач у интерпретацији популарне музике.

Такмичари су наступили у категоријама д‌јеца, тинејџери и одрасли, а покровитељ фестивала је био предсједник Републике Српске Милорад Додик.

Кликом на овај линк на фејсбук страници Балкан феста погледајте један од наступа са новом пјесмом “Свираћемо рокенрол”: https://www.facebook.com/reel/2267814760242071

Пчелар Жељко Глигорић поклонио 20 тегли меда дјеци са посебним потребама

Пчелар Жељко Глигорић из Жупског Разбоја поклонио је члановима србачког удружења Извор 20 тегли меда из властите производње. Ово је трећа година како Глигорић донира мед дјеци са посебним потребама.

Предсједница удружења Извор, Мира Татић, захвалила је донатору што их сваке године обрадује медом.

„Подијелили смо мед члановима Извора који су категорисани. Захваљујемо се Жељки и свим хуманим људима који радо долазе у Извор. Удружење је након љетне паузе са радом почело 2. септембра и од тада смо учланили два нова члана који су категорисани”, рекла је Татић.

Хуман гест Бојана Кресојевића из Српца: Продајом аутомобила жели помоћи обољелом дјечаку

Како би помогао петогодишњем дјечаку Игору Гужвићу из Влакнице, који болује од тешког облика аутизма, Српчанин Бојан Кресојевић (27) одлучио је да половину новца од аутомобила Опел Вектра, кога је огласио за продају, одвоји за Игорово лијечење.

Видјевши на друштвеним мрежама да се прикупља помоћ за Игора, млади Српчанин је пожелио да на овај начин пружи подршку како би се што прије обезбиједио новац за терапију.

“Аутомобил планирам продати већ неко вријеме, а када сам сазнао за акцију нисам се двоумио да од будуће продаје одвојим пола износа за малог дјечака. Чак нисам на почетку ни знао о коме се ради а послије сам схватио да познајем његовог оца. Моји мотиви су искључиво хумани и једноставно сам осјетио у себи потребу да помогнем овој породици”, рекао је Бојан.

Истиче да је возило у добром стању и да га је већ контактирало пар заинтересованих купаца.

“Опел је 2007. годиште а прије 1500 километара је урађен мали и велики сервис, док је прије хиљаду километара стављена нова турбина на коју има гаранција годину дана. Посједује доста пратеће опреме и моја процјена је да вриједи око шест хиљада КМ. Надам се да ће бити заинтересованих и да ћу у успјети у свом науму”, рекао је Бојан, који је завршио средњу школу за аутомеханичара и ради у фирми „Атом компани“ из Малих Ситнеша.

Потенцијални купци могу контактирати Бојана на број телефона: 066/219-637.

У припреми је и хуманитарно вече “Срцем за Игора” које организује Удружење грађана „Цезар“ у сарадњи са Невладином организацијом „Миленијум“.

Извршни директор Цезара, Тања Шњегота, похвалила је Бојанов гест и позвала и друге грађане, који су у могућности, да куповином улазница помогну хуманитарно вече које је планирано у петак, 20. септембра у 19 часова у Дому културе „Угљеша Којадиновић“ у Српцу.

“Терапија за Игора стиже из Русије и јако је скупа те за отприлике два мјесеца кориштења износи 1600 евра. Сазнали смо од родитеља да јако тешко долазе до средстава и да су исцрпили све финансијске могућности, па смо одлучили да се ангажујемо. Успјели су некако доћи до новца за терапију коју тренутно прима а остало је још да се обезбиједи неколико доза”, рекла је Шњегота.

Према њеним ријечима, продаја улазница је већ почела а њихови волонтери врше продају у граду.

“Добро ће нам доћи и потенцијалне донације од приватних фирми и појединаца и надам се да ћемо показати да имамо велико срце и да смо јединствени онда када је то најпотребније”, истакла је Шњегота.

Помоћ Игору Гужвићу раније су пружили и његови другови из Дјечијег вртића „Наша радост“ из Српца који су израђивали украсе на креативним радионицама, а њиховом продајом на изложби поводом васкршњих празника прикупили су дио средстава. Подршку је пружило и Удружење жена из Српца које је на осмомартовском сајму у центру града прикупило 820 КМ донацијама чланица удружења и других грађана.

Организована посјета родитељима погинулих и несталих бораца

Представници Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Србац протеклих дана су обишли десет родитеља погинулих и несталих бораца који се налазе у тежем здравственом стању, у склопу обиљежавања Дана погинулих и несталих на озренско-возућклом ратишту, а уз подршку Одбора за његовање традиција ослободилачких ратова и Општине Србац.

Драгутин Станојевић, предсједник Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, рекао је да је обилазећи породице и разговарајући са њима, те слушајући проблеме који их тиште, закључио да им готово ништа материјално не недостаје, али се увијек обрадују када их неко посјети и покаже им да нису заборављени.

,,Све породице које смо обишли су већ у животној доби од преко 70 и више година, тако да их живот није мазио ни по ком основу. Углавном су доброг или солидног здравственог стања, али највећи проблем им ствара кретање, јер код већине је проблем што их ноге не слушају. Наравно, ту има и оних којима је нарушено здравље, па троше доста медикамената. У разговору са њима обећали смо да ћемо у сарадњи са Општином Србац помоћи око набавке лијекова колико год то буде у нашој моћи. Наравно, увијек ту буде и лијепих прича, углавном из предратног периода, али и у току рата, све до момента док нису изгубили свог најближег”, рекао је Станојевић и додао да ће се њихова организација потрудити да у наредном периоду уприличи још више оваквих посјета.

У Новој Веси обиљежена 130. годишњица од досељавања Чеха

Чешки досељеници који су прије тачно 130 година, у оквиру аустрогарског плана насељавања сељака, основали село Нова Вес, донијели су са собом обичаје који су остали сачувани до данашњих дана, иако је данас у селу преостало свега петнаестак њихових потомака који живе у осам домаћинстава.

Како би заједно прославили велики јубилеј, у суботу, 7. септембра, на дружењу у дому у Новој Веси придружило им се више од стотину чланова удружења „Чешка бесједа“ из Славонског Брода, Приједора, Прњавора и Бањалуке, чији преци су такође насељавали ово подручје и изградили локалну инфраструктуру, а позиву су се одазвали и замјеник амбасадора Чешке Републике у БиХ Јозеф Зрзавецки, предсједник Савеза националних мањина Републике Српске Фрањо Ровер и начелник општине Србац Млађан Драгосављевић.

Међу окупљенима је био и доктор економских наука, Жељко Вашко из Бањалуке, који се присјетио досељавања првих 25 породица из Чешке и Моравске области 1894. године, који су стигли у ненасељен простор општине Србац, гдје су основали насеље Ново Село, што у преводу значи Нова Вес. Вашко, који је рођен у овом селу каже да су Чеси оставили велики траг и ово је једна од ријетких локалних заједница, осим Приједора, у којој имају своју цркву и друштвени дом.

„Вјерно чувамо нашу традицију, културу и језик и одржавамо дружења барем једном годишње, а овај пут окупило се чак пет наших генерација. Када чешка пјесма престане и када се чешки језик не буде чуо, нестаће и нас, што не смијемо дозволити“, рекао је Вашко.

Иван Кратофил из Српца, који је закорачио у осму деценију живота, каже да је његов дјед био међу оснивачима села, а стигао је трбухом за крухом, као дјечак од 14 година.

„Прије доласка, наши преци су живјели двадесетак година у Русији и када им је у посјету дошао цар Николај Романов рекао им је да би требали прећи на православну вјеру. Ту су се предомишљали, па су отишли код Марије Терезије у Аустрогарску и она им је предложила да дођу и слободно населе ово подручје. Један дио њих се недуго након тога одвојио и одселио у Маћино брдо код Прњавора, а други су наставили са изградњом села. Једна група тадашњих мјештана се залагала за изградњу друштвеног дома, а друга је више била за то да се гради црква, тако да су једни градили дом а други цркву, па су имали и једно и друго“, рекао је Иван, који има три кћерке и четири унука.

Предсједник удружења „Чешка бесједа“ из Нове Веси, Вјекослав Кратофил, каже да је овдје некада живјело преко 150 Чеха а сада су углавном остала само старачка домаћинства.

„Расељавање је кренуло педесетих и шездесетих година прошлог вијека, а наставило се седамдесетих, када су млади по завршетку школовања прво одлазили у индустријске центре широм БиХ и Хрватске а каснијих година у Аустрију и Њемачку. Данас се потомци првих досељеника могу пронаћи на свим континентима“, рекао је Вјекослав, чији дјед и бака су рођени у Новој Веси а прадјед је био међу досељеницима.

Лудмила Буреш, која је са супругом провела 60 година живећи и радећи у Зеници, каже да никада није заборавила родно село, одакле обоје воде поријекло.

„Сјећам се и данас дружења и игранки у дому, гдје је мој брат свирао хармонику у оркестру, а нисмо заборавили ни традиционалне чешке специјалитете које и данас често припремамо, попут кнедли и разних јела од сировог кромпира“, рекла је Лудмила, чије дјевојачко презиме је Вашко.

Мјештанка Зденка Пејаковић, дјевојачког презимена Буреш, каже да је њена бака била међу досељеницима а родитељи су се родили у Новој Веси.

„Оваквих села у Српцу је мало. Сви смо везани једни за друге, као породица, и без обзира на име и презиме дишемо једном душом. Редовно долазимо на састанке у удружење и ту се договарамо око разних дружења и окупљања, прославе Божића и Ускрса и заиста смо сложни у свему“, рекла је Зденка.

Традицију годишњих окупљања Чеха са наших простора чувају и у Славонском Броду гдје живи око 200 припадника ове националне мањине, од чега је њих 80 учлањено у Чешку бесједу. Предсједница удружења Јармила Рајковић каже да највећи број њих води поријекло из Нове Веси, а један дио из Маћиног брда и Дервенте.

„Нисмо заборавили старе пјесме наших дједова и бака и често их изводимо на оваквим скуповима обучени у народне ношње. Нажалост, примјетно је да нас је све мање и чинимо све да се традиција не угаси“, рекла је Јармила.

Познато је да су до почетка Другог свјетског рата постојала и чешка села Врандук код Добоја и Малица поред Дервенте али су након избијања рата нестала. Остала су само насеља у Новој Веси и Маћином брду а мјештани су углавном преживљавали бавећи се пољопривредом. Велики дио Чеха у том времену живио је и у Бањалуци, Приједору и Сарајеву, а свима им је заједничко да су се у потрази за бољим животом упутили у разне дијелове свијета.

Замјеник амбасадора Јозеф Зрзавецки рекао је да су за Републику Чешку веома важни њихови сународници који су се одселили прије стотину и више година.

„Стало нам је да имају добре услове живота гдје год да живе, а нарочито на подручју БиХ гдје је веома заступљена чешка национална мањина и наша тежња је да сви држављани ове земље имају бољу будућност за своју дјецу и унучад“, рекао је Зрзавецки.

Начелник општине Млађан Драгосављевић рекао је да је са искреним задовољством прихватио позив да присуствује обиљежавању јубилеја.

„Увијек осјетим позитивну енергију и добро расположење када дођем на овај догађај и желим да наставите са очувањем традиције и обичаја а Општинска управа ће подржавати ову манифестацију и бити уз вас“, рекао је начелник Драгосављевић.

Дружење чланова Чешке бесједе прије окупљања у дому почело је мисом у цркви Мале Госпојине у Новој Веси изграђеној 1938. године, након чега су Чеси посјетили гробље у овом селу. У дому је изведен краћи наступ пјевачке групе Чешке бесједе из Славонског Брода, а уз пјесму и заједнички ручак дружење је потрајало до касних ноћних часова.