Дешавања

Свједочанство о страдању угледне српске породице Стегић

Сјећање на масакр који је почињен прије осам деценија над породицом Стегић из Разбоја код Српца биће сачувано од заборава захваљујући србачком публицисти Драгану Ђурђевићу који је писао ово потресно свједочанство за своју монографију о селу Разбој, која би наредне године требала изаћи из штампе.

До тада незапамћен злочин у србачком крају, десио се крајем марта 1944. године, када је око стотину усташа изненада дошло у Разбој и опколило засеок Стегића ада на обали Врбаса, а затим масакрирало двадесет чланова ове угледне породице.

Ђурђевић каже да сви детаљи овог монструозног чина до сада нису били познати широј јавности, а пренијеће их међу корице књиге захваљујући причама јединог свједока Велезара Новаковића из Пријебљега и разговора са преживјелим потомцима ове породице.

“У том фаталном јутарњем часу, посљедњег викенда у марту 1944. године, Стегићи су обављали редовне послове и нису ни слутили да им је непријатељ пред вратима. Када су схватили да их је опколила усташка јединица остали су затечени и запрепаштени у немогућности да пруже било какав отпор. Убрзо су се зачули језиви урлици, плач и врисак, а према изјавама Велезара Новаковића, који се крио иза дрвета са друге стране Врбаса, породица је страдала на звјерски начин”, рекао је Ђурђевић.

Међу страдалима је чак једанаесторо њих било млађе од 16 година, а једини који им се успио супротставити, по наводима Ђурђевића, био је Милутин Стегић, који је, иако ниског раста, успио оборити на земљу двојицу усташа, али га је трећи пробо ножем са леђа.

“Шансу да побјегне имао је Михајло Стегић који је успио да преплива Врбас, али је зачуо узвик своје три кћерке које су завапиле „јао оче, зашто нас остављаш“, што му је испарало срце и пливајући назад покосила га је рафална паљба метака. Вода га је носила до Бајинаца гдје је пронађен и једини сахрањен, а остала тијела која су бачена у воду, Врбас је однио у непознато”, појашњава Ђурђевић и додаје да су у овом свирепом чину страдала и два члана породице Вишњић.

Будући да су Стегићи за вријеме Краљевине Југославије били међу богатијима у селу, усташе су након крвавог пира опљачкале њихова два дућана и покупиле сво жито и стоку, а по повратку су запалиле куће у којима су живјели. Тек што су кренули напуштати заселак, по ријечима Ђурђевића, из једне од кућа зачули су дјечији плач.

“Била је то тринаестомјесечна Петра, најмлађи члан породице, коју је Даница Стегић сакрила под кревет у нади да ће јој спасити живот. Међутим, бебу је пробудио дим и чувши њен плач, џелатима као да је било мало смрти тог дана, вратили су се и извадили је из колијевке, починивши непојмљив злочиначки ритуал”, каже Ђурђевић.

Додаје да су разлози за овакав крвави поход нејасни и до данас нису расвјетљени.

“Највећи разлог могао би бити превоз лица преко Врбаса, јер су Стегићи посједовали „лађе“, односно три чамца од великог стабла, па су поред мјештана, неријетко превозили партизане и четнике. Постоји и прича да су усташе дошле по наговору доушника или сарадника, лажно оптужујући породицу, а мотив те ослете лежи у неоствареној емотивној вези. Невиђен покољ преживјела су свега четири члана породице који су тог дана, пуком срећом, били одсутни из села”, рекао је Ђурђевић

Стегићи су, како каже, пуне 43 године палили свијеће и оплакивали жртве на неуређеном стратишту све док група виђенијих мјештана није иницирала 1986. године од СУБНОР-а и општинске власти да се на овом мјесту подигне спомен обиљежје, што је учињено годину дана касније.

“Централно мјесто споменика заузима фигура мајке као извора топлине и сигурности, а њен лик са одсјеченим рукама и ногама даје наду да ће се из њих појавити изданци, што симболизује неуништивост нашег народа, његову обнову и узрастање са угашених огњишта. По свом мозаику, споменик је јединствен у Републици Српској”, истакао је Ђурђевић.

Текст Драгана Ђурђевића о страдању породице Стегић, под називом „Ада у пламену“, недавно је уступљен за објаву и у новом броју Градишког зборника, а по његовим ријечима, ово је био први текст кога је писао за будућу монографију о Разбоју.

“Рад на монографији је у поодмаклој фази и некада радим и по 12 часова дневно. Највећи дио писаних поглавља урадио сам боравећи под манастиром Острог, по благослову игумана Сергеја Рекића, гдје сам добио додатну надахнутост и самопоуздање”, рекао је Ђурђевић, који је написао и монографију о родном селу Кладари.

Вртић организује свечаност “Распјевана јесен” у четвртак, 28. новембра

Дјечији вртић “Наша радост” из Српца организује у четвртак, 28. новембра традиционалну јесењу свечаност која ће ове године носити назив “Распјевана јесен”.

Манифестација ће бити одржана у Дому културе “Угљеша Којадиновић” са почетком у 18 часова.

Кроз игру, глуму, плес и пјесму, малишани србачког вртића ће показати шта су све уз помоћ својих васпитачица научили о јесени и дочарати традицију и обичаје наших крајева.

Почела кампања „16 дана активизма борбе против насиља над женама”

Гендер центар – Центар за једнакост и равнопрaвност полова Републике Српске сваке године се прикључује глобалној кампањи „16 дана активизма борбе против насиља над женама“ која траје од 25. новембра до 10. децембра (Међународног дана људских права), спроводећи кампање подизања свијести јавности о овом облику насиља у Републици Српској.

Тим поводом, организована је кампања под називом „Бијела врпца – Мушко НЕ насиљу над женама“, у склопу које се мушкарци, ношењем бијеле врпце, у периоду од 25.11 – 10.12.2024. године, прикључују овој значајној кампањи и тиме дају поруку јавности, да се залажу за окончање насиља над женама и дјевојчицама.

Спроводиће се и кампања „Стоп насиљу над женама- Ниједна жртва више!” која има за циљ подићи свијест јавности о овој врсти насиља и убиству жене као најсуровијем облику насиља над женом од стране мушкарца.

Родно засновано насиље један је од најраспрострањенијих облика кршења људских права и нарушавања људског достојанства. То је појава са којом се суочавају све државе и која погађа милионе жена и овај проблем је цивилизацијски изазов сваког друштва. Његова специфичност у односу на остале облике насиља је та што се увијек појављује у зони приватности, најинтимнијој сфери живота, у којој би свако требао да се осјећа сигурним.

Најфаталнији исход насиља над женама је убиство жене од стране партнера и зато овогодишња кампања носи назив “Стоп насиљу над женама – Ниједна жртва више! За сигуран живот сваке жене“.

Уз пуно уважавање људских права, посебно женских, потребно је укључити актере доносилаца одлука да интегришу питање равноправности полова и женских људских права у све своје активности, програме и политике које реализују у једној друштвеној заједници.

Именовањем представника Гендер центра Републике Српске, као и представника свих министарстава у Координационо тијело за праћење и спровођење Конвенције Савјета Европе за спречавање и сузбијање насиља над женама, укључујући насиље у породици, Влада Републике Српске се обавезала на нулту стопу насиља над женама.

У Кукуљама одржани осми фолклорни сусрети “Дјеца су украс Лијевча”

Kултурно-умјетничко друштво “Ђердан” организовало је синоћ осме по реду дјечије фолклорне сусрете “Дјеца су украс Лијевча” у друштвеном дому у Kукуљама.

Учешће је узело преко 200 фолклораша из четири општине и града а присуствовало је oко 500 посјетилаца.

На концерту су наступили: KУД “Петар Kочић” из Нове Тополе, KУД “Славко Мандић” из Лакташа са секцијама Бакинци и Мрчевци, АНИ “Лијевче” из Разбоја, ГКУД “Уна” из Козарске Дубице и КУД “Мирково коло” из Врбашке.

Радојица Видовић, предсједник КУД-а “Ђердан”, каже да је манифестација испунила основни циљ а то је да се сачува традиција сеоских окупљања и локални обичаји.

“Било је ово још једно предивно вече на којем смо окупили пријатеље из братских друштава и промовисали народне игре и обичаје из Републике Српске и Србије, учећи младе правим вриједностима. Домаћице из нашег друштва потрудиле су се да припреме традиционалне специјалитете, тако да је за све госте била обезбијеђена вечера, а уз игру и музику дружили смо се до касно у ноћ”, рекао је Видовић.

Он је подсјетио да су њихови фолклораши недавно имали успјешан концерт у Прагу а до краја године очекује их гостовање на концерту кога ће Српско културно-умјетничко друштво “Бели анђео” из Српца организовати 15. децембра.

Ученица Татјана Смиљанић ушла у финале Бањалучког пјесмобоја

На недавно литерарном конкурсу “Бањалучки пјесмобој“ ученица четвртог разреда царинских техничара ЦСШ “Петар Kочић” из Српца, Татјана Смиљанић, нашла се прва на листи од укупно 24 финалиста из земаља региона.

Поред Татјане, на листи финалиста су се нашла имена учесника из Београда, Новог Сада, Сремских Kарловаца, Бањалуке, Kотора, Струмице, Прилепа, Випаве, Сарајева, Зенице, Сокобање, Kраљева, Гацка, Сремске Митровице и Ваљева.

Татјана је конкурисала са три пјесме: “Јелен без рогова“, “Ум плаховит и неправилан“ и “Луталица зачарана идејама“.

Финале конкурса ће се одржати 29.11.2024. године са почетком у 12 часова у Дому омладине у Бањалуци, а дан прије ће бити организована промоција књиге “Храстово“, аутора Павла Јовановића, прошлогодишњег побједника фестивала.

“Веома сам срећна и захвална због свог уласка у финале Бањалучког пјесмобоја. На конкурс сам се пријавила због стицања искуства, нисам очекивала да ћу остварити било какав резултат. Наравно, сада су у току припреме гдје свакодневно вјежбам изражајно читање, у чему ми помаже професорица српског језика Слободанка Вучинић. Побједа би ми много значила, али такмичење посматрам на другачији начин – као прилику да се побољшам, да побиједим свој страх од јавног наступа и своју поезију представим у најбољем свјетлу. Посебно се радујем упознавању других младих пјесника из разних држава“, изјавила је Татјана.

“Бањалучки пјесмобој“ је међународни фестивал поезије за средњошколце, који се одржава од 1977. године. Замишљен је као надметање пјесника који су се такмичили у рецитовању стихова, а уједно је био прилика за очување и промоцију поезије и традиције. У почетку је био замишљен као неформално окупљање, док је временом постао значајан културни догађај.

Ове године финалисти ће бити подијељени у 12 парова и пролазиће неколико кругова такмичења у којима ће се једни против других борити изражајним читањем. У сваком кругу број такмичара ће се смањивати све док се не изаберу три најбоља извођача. Такмичар који освоји прво мјесто као награду ће добити штампање књиге пјесама и диплому златног дивита, док ће такмичари који освоје друго и треће мјесто добити диплому сребрног и бронзаног дивита.

Извор: Центар средњих школа “Петар Kочић”