Дешавања

Српчанка Мира Мутић пола вијека у друштву пензионера

Када је као седамнаестогодишњакиња почела радити у србачком Дому пензионера као конобарица, што је био њен први посао, Мира Мутић (66) из Српца није ни сањала да ће остати на овом радном мјесту читавих пола вијека и дочекати и сама одлазак у пензију.

Иако су њени вршњаци у то вријеме били окупирани дружењем и изласцима, Мира је највећи дио слободног времена проводила са најстаријим суграђанима од којих је, како каже, научила најважније животне лекције које су је формирале као личност.

“Увијек волим да кажем да је вријеме проведено са њима било као да сам завршила „народни факултет“. Било је ту доста образованих људи са којима сам у разговору стекла доста знања, али и оних пргавијих, који су били јако незгодни када попију коју чашицу више, што ме очврснуло и изградило у особу каква сам данас”, рекла је Мира.

Присјећа се да је те давне 1975. године, када је почео са радом Дом пензионера, чула да су им потребне раднице и одлучила да се пријави како би зарадила први хонорар.

“Контактирала сам пријатеље који су ме препоручили код тадашњег предсједника србачког удружења пензионера, Васе Сукњаје и позвана сам да дођем на разговор за посао. Мислила сам да нећу дуго издржати у таквом окружењу, али сам се брзо прилагодила, па су ми чак платили да ванредно завршим угоститељску школу, коју сам похађала паралелно са послом, а ишла сам и на праксу у тада чувени ресторан и мотел Бардача”, каже Мира.

Након свега шест мјесеци приправничког стажа добила је стални посао, а недуго затим удала се и за свог садашњег супруга, који је од ње старији коју годину и убрзо су стекли сина и кћерку а данас су поносни дјед и бака четворо унучади. Поред несвакидашњег јубилеја на радном мјесту, ускоро ће, како каже, обиљежити и златни пир – 50 година брака.

Истиче да без подршке породице не би дуго издржала на овом послу, а опстаје и даље, јер, иако је званично у пензији, изнајмила је бифе од србачког удружења пензионера па је наставила радити као самостални предузетник.

“Овдје проводим више времена него код куће па док радим у шанку истовремено кувам јела и печем хљеб, које носим укућанима, а подијелим и са пензионерима. Позната сам по томе, јер нахраним свакога ко је гладан и то радим бесплатно. Има пуно оних који немају никога да им спреми ручак код куће, а почастим редовно и оне који ми помогну донијети дрва за ложење ватре или намирнице и увијек то радим од срца”, каже Мира.

Често се са сјетом враћа у прошла времена када је, по њеним ријечима, много више људи посјећивало Дом пензионера а атмосфера је била пуно ведрија него данас.

“Знало се сваке вечери окупити по 40 људи да картају, играју шах или домине, а сада их буде петнаест до двадесет. На то је вјероватно утицао пад броја становника али су и пензионери некада били имућнији. Раније су знали организовати новогодишње и друге прославе у Дому а сада углавном дођу да пребаце коју ријеч о политици и другим темама. И већином су то стални гости, ријетки су они који ће успутно навратити на пиће”, каже Мира.

Прије неколико деценија у Дому пензионера је организована томбола са богатим фондом награда и тада, по Мириним ријечима, није имала игла гдје да падне.

“Стајало се чак и у башти јер се унутра није могло ући. Долазили су и стари и млади. Сјећам се да сам и ја тада добила веш машину а моја радна колегиница из Дома је купила 50 листића и освојила аутомобил као главну награду”, каже Мира.

Иако се углавном ради о мушкарцима, често знају навратити и жене, па и понеки млађи суграђани који се опуштају у дружењу са времешним Српчанима. Са већином њих Мира гаји пријатељске односе, а са многима је постала чак и кућни пријатељ.

“Знају бити јако пажљиви, поготово за празнике као што је Дан жена. Донесу ми каранфил што ме обрадује и шанк ми зна бити препун цвијећа. То су добри људи којима често треба само „чашица разговора“ па са њима дијелим свакодневне проблеме и нисам се никада покајала што сам цијели живот провела у њиховом друштву”, истакла је Мира.

Петар Угрен поново на Ђурђевданском фестивалу са новом пјесмом “Шарене очи”

Талентовани Петар Угрен из Српца наступиће другу годину заредом на Међународном ђурђевданском фестивалу дјечије пјесме који ће бити одржан од 6. до 10. маја у Бањалуци.

Селекциона комисија Музичке продукције Радио-телевизије Републике Српске одабрала је 16 композиција, а међу њима ће се, под редним бројем 8, наћи и Петрова пјесма под називом “Шарене очи”, за коју је музику, текст и аранжман радио Неско Хаџимуратовић.

Хаџимуратовић је поријеклом из Сарајева а на музичкој сцени БиХ познат је као НескоХ. Професор је музике и врстан аутор и интепретатор поп-рок композиција које се често и успјешно емитују у програмима радио и ТВ станица. Живи и ради у Француској и с групом музичара из Француске и Њемачке, дјелује у неколико тамошњих бендова, уз бројне наступе на великим концертима и престижним фестивалима.

Нема сумње да ће поп-рок композиција коју је припремио за Петра бити веома запажена, попут прошлогодишње пјесме “Бенд” која је постала хит и за коју је млади Српчанин добио посебно признање за домаћег извођача.

Овогодишњи извођачи 31. Ђурђевданског фестивала долазе из Летоније, Бугарске, Сјеверне Македоније, Србије, Хрватске, Црне Горе, Босне и Херцеговине и Републике Српске. Д‌јеца стижу из седам градова БиХ, Републике Српске – Бихаћа, Kостајнице, Добоја, Брода, Српца, Мркоњић Града и Бањалуке и из шест градова региона – Софије, Риге, Скопља, Подгорице, Новог Сада и Загреба.

На конкурс који је трајао од 1. децембра 2024. до 31. јануара 2025. године, пријављено је 50 композиција са више од педесеторо д‌јеце.

Велики број квалитених извођача и композиција, како из земље тако и из иностранства, нажалост, није могао ући у финалну селекцију због великог броја пријава и јаке конкуренције, али и због ограниченог броја учесника и трајања програма, тако да улазак Петра међу 16 најбољих додатно добија на значају.

Иако има само 11 година, Петар већ може да се похвали бројним позоришним и филмским улогама, а наступао је и на престижним музичким фестивалима, где је освајао награде и стекао велику наклоност публике.

Поред Ђурђевданског фестивала, наступио је прошле године и на међународном фестивалу Балкан фест, који је одржан у Градишци и Бањалуци и у оквиру програма „Први аплауз“, међу 18 извођача из седам земаља, заузео треће мјесто.

Већ годинама похађа часове пјевања у Удружењу грађана „Ц.Е.З.А.Р.“ у Српцу, које држи Николина Вукобратовић, а недавно је кренуо и у школу пјевања у Градишци коју води Миња Шукало.

Одабране композиције и извођаче 31. „Ђурђевданског фестивала“, можете погледати на овом линку.

Друга бесплатна радионица веза у понедјељак, 24. фебруара

Удружење жена Србац организује другу бесплатну радионицу веза у понедјељак, 24. фебруара са почетком у 18 часова.

Радионица ће се одржати у изложбеном салону удружења на спрату тржног центра Фрукта а позивају се све заинтересоване суграђанке да се придруже иуз лијепо дружење допринесу да се очува наша традиција.

Прва бесплатна радионица веза одржана је 24. јануара под вођством искусне везиље Гордане Ђаковић на којој су чланице удружења и други полазници могли сазнати нешто више о материјалима, прибору и начинима пресликавања мотива на платно.

Мирис свадбарског купуса из Мартинца привукао бројне посјетиоце

Више од 150 мјештана из Мартинца, Ножичког и околних села окупило се данас на традиционалној Купусијади која је одржана у друштвеном дому у Старом Мартинцу.

Трећу годину заредом припремао се свадбарски купус а главни кувар је поново био Бранислав Кокан.

Организатори дружења су били мјештани Мирко Звиздало, Зоран Сандић, Мирослав Ћетојевић и други који су узели учешће у припреми овог догађаја.

Мирослав Ћетојевић се захвалио мјештанину Милану Вранчићу из Ножичког који је донирао 300 килограма купуса, али и свим другим донаторима без чије помоћи не би могли организовати ову манифестацију.

“Идеја о организовању Купусијаде родила се прије три године када сам са мјештанином Мирко Звиздалом пекао ракију и тада је он прокоментарисао да би по узору на Ножичане који сваке године кувају грах код основне школе и ми у Мартинцу могли почети кувати купус”, рекао је Ћетојевић.

Он додаје да су прошле године манифестацију организовали у просторијама друштвеног дома који је био у процесу реновирања а сада су радови завршени и у том погледу посебно се захвалио посланику Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ, Милораду Којићу, који води поријекло из Мартинца и уз чију помоћ су обезбијеђена новчана средства.

Главни кувар Бранислав Кокан рекао је да се у казану данас нашло преко 200 килограма купуса и око стотину килограма меса. Почео је са припремом јутрос око 4 часа а кување је трајало око 6 часова.

“Имали смо и помоћни казан у којем смо докувавали кољеницу и кобасице јер нису могли стати у главни, али надамо се да ћемо до сљедеће године успјети направити већи казан. Сав купус се обично поједе на овој манифестацији а нешто остане и за доручак наредног дана. Сутра поподне планирамо да кувамо и пасуљ за ручак, а купус који нам је преостао искористићемо за салату као прилог”, рекао је Кокан.

Додаје да нема посебне тајне у припреми и истиче да је, као и у свему у животу, важно да уживате у ономе што радите.

“Волим иначе да припремам јела и велики сам гурман, па су ме домаћини позвали први пут прије двије године да будем главни кувар. Од тада не желе да ме мијењају а и мени је задовољство да учествујем, поготово што сам мартиначки зет. Учествујем и на сличним манифестацијама, попут кобасицијаде у Кукуљама, али и на разним котлићијадама. Волим доћи и на манифестацију “Раде кува гра’ ” у Ножичком која такође има лијепу традицију”, рекао је Кокан.

Он је упутио захвалност Дарку Вранчићу и његовом сину Милану који су донирали купус, истичући да се ради о породици која се успјешно бави пољопривредном производњом.

“Купус је иначе љевчанска биљка и није баш карактеристична за жупу, али захваљујући Вранчићима, који успјешно узгајају не само купус, већ и лук, пасуљ и друге пољопривредне културе, успјешно смо организовали данашњу манифестацију”, рекао је Кокан.

Купусијади у Мартинцу присуствовао је и посланик у Народној скупштини Републике Српске, Радојица Видовић, који је на поклон донио нови инвертер клима уређај за потребе друштвеног дома.

“Био сам раније на састанцима у Мартинцу везано за адаптацију дома и чуо сам да им је потребан клима уређај, па сам одлучио да им помогнем у томе. И ми смо такође реновирали друштвени дом у Кукуљама и добро знам колико значи помоћ донатора, па сам желио да узвратим истом мјером. Ради се о квалитетном клима уређају осамнаестици, марке Орион и надам се да ће им добро послужити”, рекао је Видовић.

Међу бројним гостима били су и представници извршне власти, одборници Скупштине општине Србац, директори јавних предузећа и установа, а позиву се одазвао и Ново Пржуљ, редован професор Пољопривредног факултета Бања Лука на Катедри за генетику , оплемењивање и биотехнологију у пољопривреди.

Подршку у организацији пружили су и остали донатори, међу којима су Општина Србац, Месница Векић, Пекара Сунце, Пекара Мања, Шатори Јефтић, Шатор Плавшић, Удружење тракториста Лијевче Поље, Дрвна индустрија “Зрнић”, Жарко и Ђуко Панџа из Kанаде и други, који су се побринули за месо, пиће, пецива и друге намирнице.

Почео упис у нови циклус програмских активности Удружења грађана “Ц.Е.З.А.Р.”

Удружење грађана “Ц.Е.З.А.Р.” покренуло је упис у нови четворомјесечни циклус програмских активности.

Предвиђен је упис у седам програмских активности и то; Цезарови мали креативци (3-6 година), Цезарова рецитаторско-креативна радионица (8+), Цезарова школица игре и спорта (4-7 година), Цезарова школа спорта у Српцу (7+) и Разбоју (6+), Цезарова музичка група (6+), Цезаров хип хоп (8+) и Цезарова ритмична гимнастика (7+).

ЦЕЗАРОВИ МАЛИ КРЕАТИВЦИ су радионице намијењене најмлађим члановима, узраста од 3 до 6 година. У овом циклусу, са њима ће радити Сузана Ковачевић, дипломирани педагог и психолог.

За мало старије чланове, од осам и више година, у понуди је нова активност – ЦЕЗАРОВА РЕЦИТАТОРСКО-КРЕАТИВНА РАДИОНИЦА, којој само име говори да ће бити занимљива, поучна и разноврсна. Овдје ће полазници добити прилику за креативним изражавањем, али ће се један дио активности посветити и лијепој ријечи и стиховима. Са полазницима ће радити Ирена Видовић, професор српског језика и књижевности.

ЦЕЗАРОВА ШКОЛИЦА ИГРЕ И СПОРТА – стална активност удружења, намијењена дјеци узраста од 4 до 7 година. Много је разлога зашто је баш школица спорта најбољи избор за почетак бављења спортом малишанима, а сам број полазника и године константног одржавања ове активности говоре о њеном значају. Са полазницима ради Мариа Тривунић, дипломирани педагог.

Од септембра прошле године, активна је ЦЕЗАРОВА ШКОЛА СПОРТА у Разбоју, за полазнике изнад 6 година. Тренинге води добро уигран тренерски тим – Младен Мачинковић (професор разредне наставе) и Исидора Глишић (дипломирани радни терапеут), који на тренинзима обећавају много спорта, али и добре забаве.

Будући да је спорт један од најзначајнијих фактора развоја дјеце, проширена је понуда школе спорта и у Српцу, па ће тако од марта почети и тренинзи ЦЕЗАРОВЕ ШКОЛЕ СПОРТА за полазнике старије од 7 година. Тренинге ће, такође, водити Младен Мачинковић и Исидора Глишић.

ЦЕЗАРОВА МУЗИЧКА ГРУПА – активност која је за веома кратак период “изњедрила” учеснике Ђурђевданског фестивала, али и сваким групним наступом одушевила публику. Цезарова музичка група намијењена је дјеци/младима, изнад 6 година, који имају таленат за пјевање или једноставно воле да пјевају. За све остало, ту је Николина Вукобратовић, студентица социјалног рада, која и у овом циклусу ради са полазницима.

Цезарове плесне активности: ХИП ХОП – најстарија константна активност удружења, која је намијењена плесачима узраста изнад 8 година. ЦЕЗАРОВА РИТМИЧНА ГИМНАСТИКА – активност отворена за дјецу изнад 7 година. Ту је и DANCE FITNESS (15+) за старије полазнике.

Додатне информације око уписа могу се добити поруком на друштвеним мрежама Цезара, или путем телефона 065/816-107. Упис траје до краја фебруара или до попуњености у групама.

Придружите се Цезаровим активностима и у петнаестој години рада овог удружења!