Дешавања

Општинска организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила пружила подршку институцијама Републике Српске

Након изрицања првостепене пресуде предсједнику Републике Српске Милораду Додику, Општинска организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Србац објавила је саопштење за јавност.

У саопштењу се каже да смо ових дана свједоци удара на Републику Српску и њене институције које су, како се наводи, можда и најјаче од завршетка рата.

“Ми, породице погинулих бораца, које смо на својој кожи осјетиле шта значи рат и нестанак наших најмилих, имамо право на мишљење и сматрамо да га требамо подијелити са јавности Републике Српске.

Позивамо институције Републике Српске да одговоре на посљедња дешавања хладне главе и у складу са прописаним правним актима, како на нивоу Републике Српске, тако и на нивоу Босне и Херцеговине. Позивамо предсједника Владе и предсједника Народне Скупштине да у складу са Уставом, законом и подзаконским актима не угрозе мир на овим просторима, да све одлуке и законе које доносе буду у складу са Уставом Републике Српске и међународним конвенцијама и да не буду они ти који ће изазвати нестабилност у Босни и Херцеговини.

Свјесни смо да је одлука донесена политички и по страним амбасадама, а не како је то правна струка прописала. Да се судило по праву и правним начелима, сигурно да не би дошло до осуђујуће пресуде и то сваки правник на свијету може да потврди. Међутим, овдје се очигледно ради о пресуди која је написана много прије него ли је овај судски процес и започео.

Тридесет година трпимо разне високе представнике који само доприносе немиру у Босни и Херцеговини те сматрамо да је за ову ситуацију најодговорнији неко ко на крају није високи представник, односно неко кога није потврдио Савјет безбједности Уједињених нација, тако да, све оно што је самопроглашени високи представник наметнуо, не може и не треба да буде валидно, односно народи у Босни и Херцеговини, ако су искрени и ако желе помирење и заједничку државу, треба да одбаце некога ко није легалан и легитиман.

Доношењем оваквих пресуда можемо констатовати да Суд Босне и Херцеговине крши Устав Босне и Херцеговине, јер доноси политичке пресуде, а никако по струци и слову закона. У најтежим временима у послијератном периоду позивамо и све појединце и политичке партије да усагласе ставове и не дозволе урушавање Републике Српске за коју смо дали више од 32.000 живота”, наводи се у саопштењу за јавност, које је потписао предсједник Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Србац, Драгутин Станојевић.

Засједао Одбор породица погинулих и заробљених бораца

У просторијама Борачке организације општине Србац данас је одржана пета редовна сједница Одбора породица погинулих и заробљених бораца којом је предсједавао Бранко Граховац, предсједник одбора.

Усвојен је извјештај о раду за 2024. годину уз констатацију да је испуњен програм рада, а реализоване су све планиране активности на обиљежавању значајних датума и јубилеја као и активности на побољшању статуса и положаја ове борачке категорије. Чланови одбора усвојили су и Програм рада за 2025. годину.

Поводом тренутне и актуелне ситуације а у вези са пресудом Суда БиХ предсједнику Републике Српске, одбор је једногласно усвојио закључак о подршци легалним и демократским изабраним институцијама Републике Српске, па тако и институцији предсједника Републике Српске.

Сједница је одржана у склопу припрема за одржавање редовне извјештајне сједнице Скупштине Борачке организације општине Србац која ће се одржати 17. марта.

Указали најмлађим основцима на правила понашања у саобраћају

Полицијска станица Србац, у сарадњи са Ауто-мото савезом Републике Српске, проводи превентивну кампању под називом “Буди видљив, не буди фигура“, која има за циљ повећање нивоа безбједности пјешака у саобраћају.

У оквиру кампање, за ученике првог, другог и трећег разреда Основне школе “Јован Јовановић Змај“ Србац јуче су одржана предавања, како би ученици били упознати са основним правилима понашања у саобраћају.

Kомандир Полицијске станице Србац, Синиша Шњегота, рекао је да је прошле године на подручју општине Србац евидентирано 113 саобраћајних незгода, а у прва два мјесеца ове године 13.

“У току 2024. године, на подручју које оперативно покрива Полицијска станица Србац, догодило се 113 саобраћајних незгода у којима није било незгода са смртно страдалим пјешацима, као ни саобраћајних незгода у којима су пјешаци задобили тешке тјелесне повреде. Лакше тјелесне повреде задобила су четири пјешака, од којих је једно дијете“, рекао је Шњегота.

Он је упутио апел свим возачима да буду пажљиви, посебно у близини школа, а родитеље позвао да од малих ногу дјецу уче правилном понашању пјешака у саобраћају, како би њихово кретање било што безбједније.

“Возачи треба да повећају опрез током вожње у близини школа, пјешачких прелаза, у ноћним условима и условима смањене видљивости, те да прилагоде брзину кретања стању и условима на путу и тако допринесу стању безбједности у саобраћају. Посебну пажњу скрећемо возачима да не паркирају возила на тротоару, јер на тај начин онемогућавају безбједно кретање пјешака. Позивамо и родтеље, посебно најмлађе дјеце, да своју дјецу припреме за самостално кретање у саобраћају зато што је дјечије понашање на путу често непредвидиво. Дјеца млађег узраста немају довољну прегледност, као ни способност тачне процјене брзине кретања возила, те су склона занемарити чињеницу да прелазе улицу“, рекао је Шњегота.

Уз мало више пажње, каже Шњегота, сви заједно можемо да допринесемо да пјешаци имају сигурност током учествовања у саобраћају.

Изложба слика насталих у прве двије деценије бардачке колоније отворена до половине марта у градској галерији

У новоотвореној Градској галерији “Рајко Петковић” у Српцу и даље траје изложба 40 умјетничких дјела која су настала у прве двије деценије рада Ликовно-еколошке колоније “Бардача-Србац”.

Ради се о репрезентативним умјетнинама које имају изузетну вриједност, а које су насликали истакнути сликари са ових простора Милић од Мачве, Љубица Мркаљ, Јелица Ћулафић, Слободан Видовић, Ренато Ракић, Милан Матавуљ, Боривој Попржан, Милован Чикић и други, а може се видјети и неколико чувених радова оснивача колоније, академског сликара Рајка Петковића.

Поставку изложбе су припремили предсједница Управног одбора Центра за културу и спорт, Бранка Санчанин и дугогодишњи секретар колоније Миладин Вукашиновић.

Изложба се може погледати сваким радним даном од 12 до 18 часова а суботом од 15 до 19 часова, а биће отворена до половине марта. Улаз за посјетиоце је бесплатан.

Ово је само дио богатог фундуса бардачке колоније кога чини 741 умјетничко дјело и очекује се да ће љубитељи ликовне умјетности у наредним мјесецима моћи видјети и друге умјетнине које су настале у протекле четири деценије постојања и рада колоније.

Градска галерија “Рајко Петковић” дјелује као организациона јединица у саставу Центра за културу и спорт Србац.

Српчанка Мира Мутић пола вијека у друштву пензионера

Када је као седамнаестогодишњакиња почела радити у србачком Дому пензионера као конобарица, што је био њен први посао, Мира Мутић (66) из Српца није ни сањала да ће остати на овом радном мјесту читавих пола вијека и дочекати и сама одлазак у пензију.

Иако су њени вршњаци у то вријеме били окупирани дружењем и изласцима, Мира је највећи дио слободног времена проводила са најстаријим суграђанима од којих је, како каже, научила најважније животне лекције које су је формирале као личност.

“Увијек волим да кажем да је вријеме проведено са њима било као да сам завршила „народни факултет“. Било је ту доста образованих људи са којима сам у разговору стекла доста знања, али и оних пргавијих, који су били јако незгодни када попију коју чашицу више, што ме очврснуло и изградило у особу каква сам данас”, рекла је Мира.

Присјећа се да је те давне 1975. године, када је почео са радом Дом пензионера, чула да су им потребне раднице и одлучила да се пријави како би зарадила први хонорар.

“Контактирала сам пријатеље који су ме препоручили код тадашњег предсједника србачког удружења пензионера, Васе Сукњаје и позвана сам да дођем на разговор за посао. Мислила сам да нећу дуго издржати у таквом окружењу, али сам се брзо прилагодила, па су ми чак платили да ванредно завршим угоститељску школу, коју сам похађала паралелно са послом, а ишла сам и на праксу у тада чувени ресторан и мотел Бардача”, каже Мира.

Након свега шест мјесеци приправничког стажа добила је стални посао, а недуго затим удала се и за свог садашњег супруга, који је од ње старији коју годину и убрзо су стекли сина и кћерку а данас су поносни дјед и бака четворо унучади. Поред несвакидашњег јубилеја на радном мјесту, ускоро ће, како каже, обиљежити и златни пир – 50 година брака.

Истиче да без подршке породице не би дуго издржала на овом послу, а опстаје и даље, јер, иако је званично у пензији, изнајмила је бифе од србачког удружења пензионера па је наставила радити као самостални предузетник.

“Овдје проводим више времена него код куће па док радим у шанку истовремено кувам јела и печем хљеб, које носим укућанима, а подијелим и са пензионерима. Позната сам по томе, јер нахраним свакога ко је гладан и то радим бесплатно. Има пуно оних који немају никога да им спреми ручак код куће, а почастим редовно и оне који ми помогну донијети дрва за ложење ватре или намирнице и увијек то радим од срца”, каже Мира.

Често се са сјетом враћа у прошла времена када је, по њеним ријечима, много више људи посјећивало Дом пензионера а атмосфера је била пуно ведрија него данас.

“Знало се сваке вечери окупити по 40 људи да картају, играју шах или домине, а сада их буде петнаест до двадесет. На то је вјероватно утицао пад броја становника али су и пензионери некада били имућнији. Раније су знали организовати новогодишње и друге прославе у Дому а сада углавном дођу да пребаце коју ријеч о политици и другим темама. И већином су то стални гости, ријетки су они који ће успутно навратити на пиће”, каже Мира.

Прије неколико деценија у Дому пензионера је организована томбола са богатим фондом награда и тада, по Мириним ријечима, није имала игла гдје да падне.

“Стајало се чак и у башти јер се унутра није могло ући. Долазили су и стари и млади. Сјећам се да сам и ја тада добила веш машину а моја радна колегиница из Дома је купила 50 листића и освојила аутомобил као главну награду”, каже Мира.

Иако се углавном ради о мушкарцима, често знају навратити и жене, па и понеки млађи суграђани који се опуштају у дружењу са времешним Српчанима. Са већином њих Мира гаји пријатељске односе, а са многима је постала чак и кућни пријатељ.

“Знају бити јако пажљиви, поготово за празнике као што је Дан жена. Донесу ми каранфил што ме обрадује и шанк ми зна бити препун цвијећа. То су добри људи којима често треба само „чашица разговора“ па са њима дијелим свакодневне проблеме и нисам се никада покајала што сам цијели живот провела у њиховом друштву”, истакла је Мира.