Вијести

Дани сјећања: Парастос за осам погинулих бораца из Кобаша

У организацији Одбора за његовање традиција ослободилачких ратова на подручју општине Србац, данас је у Кобашу одржан парастос за осморицу погинулих бораца Војске Републике Српске из овог мјеста, Хусеина Грбића, Синишу Смиљанића, Јусуфа Мухића, Рифата Хускића, Далибора Топића, Бору Јеврића, Вељка Петровића и Голуба Јањушића.

На спомен обиљежје цвијеће су положиле породице погинулих бораца, делегација Општине Србац и Одбора за његовање традиција ослободилачких ратова на челу са начелником општине Млађаном Драгосављевићем, делегације Борачке организације општине Србац, Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, Мјесних борачких организација Кобаш и Корови, Мјесне заједнице Кобаш и делегација Другог батаљона и Возућана.

Парастос су служили свештеници Српске православне цркве Славиша Топић и Горан Славнић.

Мјештани Кобаша дали су немјерљив допринос у Одбрамбено-отаџбинском рату. Из овог мјеста своје учешће у рату узело је 135 бораца. Поред Прве србачке лаке пјешадијске бригаде, борци из Кобаша били су припадници и других јединица Првог Крајишког корпуса као и јединица Министарства унутрашњих послова и борили се на ратиштима широм Републике Српске.

Предсједник Борачке организације општине Србац, Горан Плотан, посебно се захвалио свештенику Славиши Топићу који је омогућио да ученици подручне школе у Кобашу присуствују помен парастосу.

„Ових дана обиљежавамо страдање Српчана на возућком ратишту и сваким даном требамо мислити на наше саборце, нашу браћу која су своје животе уградила у стварање Републике Српске. Рат који се десио на овим просторима ниједној страни није донио добро, ни нашој ни бошњачкој ни хрватској. Послије 25 година Борачка организација Србац је на иницијативу и уз свестрану помоћ локалне заједнице и начелника успјела овд‌је подићи споменик на којем су заједно и Срби и Бошњаци. Заједно смо стварали нашу Републику Српску. На овом примјеру видите да је могућ суживот на овим просторима, а Борачка организација ће и даље радити за интересе породица погинулих, ратне војне инвалиде и борце“, истакао је Плотан.

Он је упознао присутне да је Борачка организација Србац покренула иницијативу да се у Мјесној заједници Кладари ускоро подигне спомен обиљежје за три погинула борца.

Парастосом у Кобашу завршено је обиљежавање Дана сјећања на страдање Српчана на озренско-возућком ратишту који су трајали четири дана и обухватили полагање цвијећа и парастос за погинуле борце, Вече посвећено страдалим Српчанима, парастос за погинуле борце из Ситнеша и марш “Стазом егзодуса” који је одржан јуче од Тумара до Стога на возућком ратишту, у којем је учествовало око 90 Српчана.

Двадесет и девет година од страдања на возућком ратишту: Учешће у маршу “Стазом егзодуса” узело 90 Српчана

Маршом “Стазом егзодуса” у уторак, 10. септембра је обиљежено 29 година од масовног страдања Срба са Возуће, долине ријеке Kриваје и јужног Озрена.

Учешће у маршу узело је и 90 Српчана међу којима је највише било учесника Одбрамбено-отаџбинског рата и чланова породица погинулих бораца, затим неколико чланова планинарских друштава, ученика основних и средњих школа из Српца, као и других Српчана који су жељели да овим чином одају почаст страдалим србачким јунацима.

Марш је почео у 8.30 часова у Тумарама на Озрену послије литургије у Цркви Свете Тројице, а завршио у насељу Стог код Возуће, у општини Завидовићи, након више од шест часова пјешачења и пређених 22 километра.

Ријеч о “камионском путу” који иде правцем Бријесница Горња, Kврга, Малчићи, Боровци, Лозна, Стог, којим су се Срби из Возуће и долине Kриваје повлачили пред припадницима такозване Армије БиХ и плаћеника из исламских земаља.

Тада је ​спаљено 30 српских села, протјерано 1.920 српских породица са 7.680 чланова, убијено 459 бораца Војске Републике Српске и цивила, док се за 129 још трага.

Међу њима је 29 бораца Прве србачке лаке бригаде, од чега је 24 погинуло а преко 30 рањено 10. септембра 1995. године.

Учесник данашњег марша била је и Мирјана Милашиновић из Српца чији отац Марко је страдао на овај датум прије тачно 29 година. Она је тада била беба од само мјесец дана.

“Евоцирамо понос који изазива Возућа, али свакако и тугу. Сматрам да након свега што се овдје десило, можемо да будемо срећни јер смо дали све што имамо да сачувамо наш народ”, рекла је Мирјана.

Пред спомен-капелом у изградњи у порти Цркве Светог Ђорђа у Стогу, парастос је служио митрополит дабробосански Хризостом,

Предсједник Завичајног удружења “Завидовићани”, Зоран Благојевић, рекао је да се управо овдје налази масовна гробница у којој је 21 тијело од којих је 17 обезглављено.

“Не само то, недалеко одавде преко брда су 64 припадника Војске Републике Српске жива заробљена и одведена за које не знамо гдје су”, рекао је Благојевић.

Вијенце испред спомен-капеле, између осталих, положиле су делегације Општине Србац и Борачке организације општине Србац, као и делегације учесника марша и потомака погинулих бораца србачке бригаде. Положено је цвијеће и на спомен обиљежје у част погинулих Српчана које се налази у цркви Светог Георгија, од стране начелника општине Млађана Драгосављевића и начелника штаба Прве србачке лаке пјешадијске бригаде, потпуковника Виће Kовачевића.

Приређен је заједнички ручак за све учеснике а одржан је и пригодни програм на којем су уручене бројне захвалнице које су, између осталог, за дугогодишње активно учешће у манифестацији, добили Српчани Горан Плотан, Драгутин Станојевић, Вићо Kовачевић, Жељко Радић, Слободан Ђаковић, Милан Павловић и Душан Лепир.

Душан Лепир (81), који је и ове године био најстарији учесник марша без већих потешкоћа је успио прећи цијелу стазу.

“Осму годину заредом долазим на овај догађај. Поносан сам јер нисам примијетио разлику у физичкој кондицији у односу на претходне године а и овај пут сам уочио неке омладинце који су били исцрпљени и поручујем им да се требају мало припремити. Ако буде среће и здравља долазим и наредне године и долазићу докле могу”, рекао је Лепир.

Сјећању на овај трагични догађај, испред Општине Србац, поред начелника општине Млађана Драгосављевића, присуствовали су начелник Одјељења за општу управу Душко Митрић и начелник одјељења за инспекцијске послове Ненад Билановић, а испред Борачке организације Србац, почаст страдалима су одали предсједник Горан Плотан, предсједник Одбора ратних војних инвалида БО Србац Горан Тривунић и чланови Предсједништва скупштине Борачке организације Србац Вељко Станишљевић и Драшко Момић.

Предсједник Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Србац Драгутин Станојевић и предсједник Предсједништва Борачке организације Србац, Драган Алексић, једни су од оних који су највише допринијели да одзив Српчана буде на завидном нивоу и да све протекне у најбољем реду.

Алексић је рекао да се србачка бригада часно и поштено борила на возућком ратишту гдје је провела 16 мјесеци, вршећи углавном одбрамбене задатке.

“Ми нисмо нападали и угњетавали непријатеља већ бранили српски народ и одолијевали нападима разних бјелосвјетских бораца и муџахедина који и данас сију смрт по цијелом свијету. Тог 10. септембра 1995. године нисмо се могли одупријети силама као што су два корпуса, зенички и тузлански и однос снага био је 12 напрема један у њихову корист, што је довело до великих губитака и страдања 24 наша ратна друга из Српца у једном дану. То су били добри борци, другови и комшије који су погинули на коти Паљеник и у њихову част данас смо положили цвијеће и запалили свијеће у Стогу, који се налази одмах испод наше некадашње линије”, рекао је Алексић.

Он је изразио задовољство што је међу учесницима марша било доста ученика основних и средњих школа, а то наговјештава да ће традиција обиљежавања бити настављена у будућности.

Свим Српчанима који су пјешачили стазом егзодуса био је обезбијеђен бесплатан превоз, мајице са обиљежјем марша, храна и пиће.

Један од оних који су учествовали у маршу је и Горан Грабовац, који је члан Планинарског друштва “Мотајица” из Српца и недавно је учествовао у ходочашћу до манастира Острог, те походу на највиши врх Турске, планину Арарат.

Грабовац каже да по четврти пут учествује у маршу и истиче да су разлози прије свега емотивне природе и да немају такмичарски карактер, као неке друге манифестације у којима учествује у склопу календара Планинарског савеза Републике Српске.

“Главна мотивација за мене је сјећање на све страдале и прогнане са овог подручја којих је било много у Одбрамбено-отаџбинском рату. Нашим борцима је за вријеме рата овдје било најтеже и све ово што радимо је помен и сјећање да се такве жртве никада не понове”, рекао је Грабовац.

Истиче да му је драго што је упркос временским условима који нису били погодни и влажном терену, одзив учесника био добар.

“Терен је био клизав са доста блата које је отежавало кретање, највише због кише која је раније падала и утицаја оборинских вода, па је водостај рјечица и других водотока био релативно висок и тешко се преко њих прелазило. Ранијих година тога није било али смо зато имали високе температуре преко 30 степени које су такође отежавале кретање. Ипак, организатори су диктирали добар темпо који је био прилагођен просјечном кориснику, како онима који се активно баве планинарењем тако и другима који су успјешно прешли ову стазу дужине 22 километра”, истакао је Грабовац.

Поред учесника марша, у Возућу је путовао још један аутобус Српчана у којем су били чланови породица погинулих и несталих бораца и преживјели учесници Одбрамбено-отаџбинског рата који су дочекали учеснике.

Организацију одласка Српчана на Возућу преузео је Одбор за његовање традиције ослободилачких ратова који се, у сарадњи са Општинском управом побринуо и око организације Дана сјећања на страдање Српчана на возућком ратишту који се обиљежавају од 8. до 11. септембра.

У Српцу обиљежен Дан инвалида Војске Републике Српске

У организацији Удружења ратних војних инвалида Србац данас је обиљежен Дан инвалида Војске Републике Српске.

На централном спомен обиљежју погинулим борцима Војске Републике Српске је одата почаст и положено цвијеће.

Поред чланова удружења, обиљежавању су присуствовали начелник одељења за општу управу Душко Митрић и представници Борачке организације општине Србац и њиховог Одбора ратних војних инвалида.

“Удружење ће и у наредним годинама 10. септембар обиљежавати као Дан инвалида Војске Републике Српске. Овом приликом, Удружење РВИ свим ратним војним инвалидима честита њихов дан – Дан инвалида Републике Српске“, наводи се у саопштењу.

Дани сјећања: Одата почаст погинулим и несталим борцима из Ситнеша

Борачка организација општине Србац у сарадњи са Мјесном борачком организацијом Ситнеши организовала је данас парастос за седам погинулих и несталих бораца Војске Републике Српске из овог села и 113 жртава Другог свјетског рата.

Мјештани Ситнеша дали су огроман допринос у Одбрамбено-отаџбинском рату. Из овог мјеста 225 становника били су припадници Војске Републике Српске а са ратног пута нису су се вратила седморица ситнешких бораца, и то Ненад Вујић који је погинуо на требавском ратишту, Милан Новаковић који је погинуо на озренско-возућком ратишту, Влајко Новаковић који је био припадник Прве србачке лаке бригаде а умро 1995. године и Саво Берић, Божо Бабић, Душан Савандић и Гојко Топић који су нестали на озренско-возућком ратишту.

Почаст погинулим борцима одата је паљењем свијећа и полагањем цвијећа, а помену су, осим чланова породица погинулих бораца и мјештана Ситнеша, присуствовали: делегација Општине Србац на челу са начелником општине Млађаном Драгосављевићем, делегације Борачке организације општине Србац и мјесних борачких организација Ситнеши и Срђевићи, Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, командант Другог батаљона Прве србачке бригаде Зоран Ђукић и делегације Основне школе “Вук Kараџић “ Ситнеши, Мјесне заједнице Ситнеши и Удружења СУБНОР Србац.

Парастос је служио свештеник Ненад Ђурић који је подсјетио да су српски јунаци са ових простора пали борећи се за народ и његову слободу и изразио наду да се рат на овим просторима више никада неће догодити.

„Kада би се сва безумља овога свијета могла смјестити у једну мисао онда би требало да изговоримо ријеч “рат”.“ Српски народ је у току своје историје ратовао и страдао немали број пута. У току борби народ је испољио двије врлине, а то су жарка љубав према отаџбини и велика снага свог витешког духа. Српски војник се борио и гинуо за слободу. Тешко је наћи ријечи утјехе за све породице које остадоше без својих најближих, али једино нам остаје да упутимо молитве и вапај Богу да нам подари утјеху и подари покој свим пострадалим борцима Војске Републике Српске”, рекао је свештеник Ђурић.

Предсједник Борачке организације општине Србац, Горан Плотан, рекао је да се никада не смије заборавити да су борци из Ситнеша дали своје животе за отаџбину.

“Нажалост, 10. септембра 1995. године десило се да за један изгубимо 24 саборца. Хвала вам што сте дошли како би се заједно са нама присјетили погинулих другова. Позивам вас да се окупимо око једног циља, а то је опстанак Републике Српске”, рекао је Плотан.

Пригодан културно-умјетнички програм организовали су ученици Основне школе “Вук Kараџић“ из Ситнеша.

Данашњи парастос организован је у складу са Kалендаром за обиљежавање значајних датума и јубилеја Одбора за његовање традиције ослободилачких ратова, а у склопу обиљежавања Дана сјећања на страдање Српчана на возућком ратишту.

Страдање Српчана на возућком ратишту остало у болном сјећању

У сали Скупштине општине Србац синоћ је уприличено вече посвећено страдању Српчана на озренско-возућком ратишту.

Манифестацији су присуствовале породице страдалих Српчана, начелник општине Млађан Драгосављевић, минстар финансија у Влади Републике Српске Зора Видовић, вршилац дужности директора Центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић и предсједница Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Исидора Граорац.

Међу присутнима су били и ппредсједник Завичајног удружења Завидовићана Зоран Благојевић, ратни репортер прес-центра Првог крајишког корпуса Лидија Жарић, предсједник Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Драгутин Станојевић, предсједник Борачке организације општине Србац Горан Плотан, супруга и унук покојног команданта Миодрага Сувајца, представници удружења проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата и други грађани, а модератор вечери је била Бранка Санчанин.

У пригодном програму изнесена су сјећења о ратним дешавањима, посљедицама и жртвама које је поднијело становништво, борци и породице страдалих чије ране након губитка најдражих нису никада зарасле, а заједничка жеља свих који су се братили јесте да се рат никада не понови.

На почетку вечери, присутне су преплавиле емоције, јер је потресне стихове пјесме “Паљеник” говорио њен аутор, начелник ратне санитетске службе Прве србачке лаке пјешадијске бригаде доктор Милан Павловић.

Зоран Благојевић, пресједник Завичајног удружења Завидовићана, рекао је да је ситуација у којој су се нашли борци на озренско-возућком ратишту била веома сложена, али да су сви били сложни и одлучни да одбране своју територију.

“Године 1992. када се одлучивало о стварању Републике Српске и одбрани народа, сви смо одлучили да то хоћемо. Овдје сте имали једног непријатеља, а ми смо били уклијештени између два корпуса – зеничког и тузланског и били смо одлучни да ћемо дати све од себе да не прођемо као у Другом свјетском рату. Пркосно смо стали, без обзира што су нас нападали и други корпуси. Ви овдје требате бити посебно захвални покојном команданту Миодрагу Сувајцу, који је успио извући два батаљона, прегруписани су, ушла је 14. лака пјешадијска бригада, а та два батаљона су прешла на другу страну ријеке Kриваје. Да то није урађено, жртве би биле далеко бројније”, рекао је Благојевић.

Вршилац дужности директора Центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, Виктор Нуждић, рекао је да по први пут, након средњег вијека, западно од Дрине, Срби имају своју државу и да не смију бити заборављени страдали борци, али ни они који су имали срећу да из ратних сукоба изађу живи.

“Наша историја је пуна оваквих догађаја, оваквих страдања. Истовремено, она је херојска и тога увијек морамо бити свјесни. Понекад, нажалост, нисмо свјесни да живимо у периоду јунака, хероја, зато што у овом времену око нас ходају људи који су бранили, одбранили и створили Републику Српску, а многи од њих су за њу дали животе. Поред оних који више нису живи, морамо се сјетити и оних који су рањавани, који су дали дијелове свог тијела, који су дали младост и најбоље године, оних који су неповријеђени изашли из рата, јер су се сви они подједнако борили за нашу слободу и да оно што данас имамо, а то је Република Српска”, рекао је Нуждић.

Предсједник Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Драгутин Станојевић рекао је да обиљежавање 10. септембра мора да буде пренесено на млађе генерације, које ће сачувати сјећање на све страдале, те подсјетио да се још увијек трага за десет бораца.

“Окупили смо се да обиљежимо 29 година од Српчана на озренско-возућком ратишту. Kултура сјећања мора да буде важна и обиљежавање Дана сјећања код нас траје неколико дана. десетог септембра 1995. године су отишла 24 најбоља од најбољих, дјеца су остала без очева, мајке и очеви без синова, сестре без браће, жене без мужева, а посебан терет носе породице оних чија тијела никад нису нађена. На подручју наше општине трага се за још 10 несталих бораца”, рекао је Станојевић.

Он је додао да је неопходно убрзати процес тражења, јер већина родитеља несталих бораца више нису међу живима, што значи да су умрли, а да нису сазнали гдје су кости њихових синова.

Предсједник Борачке организације општине Србац Горан Плотан, командир вода Војне полиције, емотивно је говорио о својим искуствима са ратишта, на којем је тешко рањен, а након лијечења и борбе за живот, остао је стопостотни инвалид.

,,Дана 10. септембра, извлачили смо људство са ратишта, а нас четворица, обезбјеђујући мјесто, остали смо међу задњима на локацији, гдје нас је непријатељ убрзо видио и засуо минобацачем. Тад нисмо били повријеђени и почели смо да се извлачимо, али непријатељ није одустајао. Убрзо је пала граната од које сам задобио повреде главе, руке, ноге, а најтеже повреде су настале у предјелу стомака. Двојица сабораца су лакше повријеђена, а четврти је прошао без повреда. Саборци су од јакни направили помоћно носило и тако ме извукли. Након рањавања, опоравак је био спор и тежак. Због тровања које сам добио, био сам животно угрожен, а мјесецима сам боравио у неколико болница. Преживио сам, али су остале велике посљедице и остао сам стопостотни инвалид”, рекао је Плотан.

Начелник општине Млађан Драгосављевић је рекао да су ово дани када се сјећамо најтрагичнијег дана у историји наше локалне заједнице и додаје да ожиљци, које прије свих, носе породице погинулих бораца, па онда и сви савременици ратних дешавања, никад неће зарасти и они требају бити опомена да Република Српска мора бити сачувана.

“Обиљежавамо најтрагичнији дан у историји наше општине, а наша локална заједница настоји да обиљежи све важне датуме који се односе на Одбрамбено-отаџбински рат. Ожиљци, које свако од нас на носи у срцима на свој начин, треба да буду вјечна опомена и подсјећање да смо дужни да одбранимо оно што су борци стварали и за шта су многи од њих живот дали. Да их можемо питати, сигуран сам да би нам рекли да то морамо урадити, а да бисмо то успјели, морамо бити јединствени у борби са изазовима пред којима се налазимо и зато нека вјечно живи сјећање на страдале борце, нека живи Република Српска коју су стварали и која је једина гаранција опстанка српског народа на нашим просторима”, рекао је начелник Драгосављевић и посебно истакао долазак на овај догађај Лидије Сувајац, супруге покојног команданта Миодрага Сувајца.

За крај вечери, Сања Врејић из Срђевића је отпјевала пјесму “Јунаци са Kошара” која може послужити као синоним страдања војника на било којем ратишту, па тако и на возућком.