Вијести

Скупштина општине Србац усвојила допуну одлуке: “Комуналац” до повољнијег финансирања

Одборници Скупштине општине Србац на данашњој, 13. редовној сједници усвојили су Одлуку о допуни Одлуке о давању сагласности за издавање гаранције за задужење КП „Комуналац“ Србац путем емисије обвезница.

Ријеч је о допуни одлуке која је првобитно усвојена 15. децембра 2025. године, а којом је дата сагласност за гаранцију задужења овог комуналног предузећа у износу од 600.000 КМ ради рефинансирања постојећих обавеза и финансирања капиталних инвестиција.

Замјеник начелника општине Владимир Гужвић појаснио је да се не ради о новом кредитном задужењу, већ искључиво о усклађивању постојеће одлуке са неопходним прописима.

“Дали смо сагласност за гаранцију за задужење КП ‘Комуналац’, а ова допуна односи се на проширење могућности да се предузеће задужи повољнијим финансијским инструментима. Истовремено се врши усклађивање са прописима Централног регистра хартија од вриједности. Нема никаквог новог задужења, већ само допуњујемо одлуку из децембра прошле године како би „Комуналац“ што ефикасније и јефтиније реализовао већ планирано финансирање”, рекао је Гужвић.

Говорећи о стању у КП „Комуналац“, Владимир Гужвић је указао на бројне изазове са којима се суочавају комунална предузећа широм Републике Српске.

“Општинска управа активно је укључена у рад ‘Комуналца’. Велики проблем представљају високи трошкови одвоза отпада на удаљене и непрофитабилне локације, док истовремено није једноставно повећавати цијене услуга јер би то директно утицало на трошкове живота грађана. Комунална предузећа имају повећане расходе због раста минималне плате, поскупљења горива и других трошкова, а цијене услуга није могуће мијењати више пута годишње “, истакао је Гужвић.

Он је подсјетио да су капиталне инвестиције у комуналном сектору изузетно скупе.

“Ново комунално возило кошта између 250.000 и 300.000 КМ, а предузеће то не може реализовати без грантова или повољног кредитног задужења. Возни парк ‘Комуналца’ је дотрајао и велики дио средстава одлази на одржавање. Управо зато овом одлуком покушавамо да створимо услове да се постојеће обавезе рефинансирају под повољнијим условима и тако олакша пословање предузећа”, поручио је Гужвић, позивајући све политичке актере да понуде конкретна рјешења за унапређење рада јавног предузећа.

Он је навео да је искуство са првом емисијом обвезница показало да су средства искоришћена намјенски.

“Изграђена је претоварна станица и набављена претоварна приколица, што је донијело уштеде у потрошњи горива. Ако кредитна средства доносе корист предузећу, онда не видим разлог да било ко буде против таквог пројекта”, истакао је Гужвић.

Одборница Душанка Игњатић нагласила је да није против кредитног задужења уколико оно доприноси стабилизацији предузећа.

“Нисам против задужења ако ће поправити стање у предузећу, само желим да оно након тога не буде у тежој ситуацији него што је сада”, рекла је Игњатићева.

Подршку раду КП „Комуналац“ изразио је одборник Крсто Чавор, који је оцијенио да су резултати предузећа видљиви на терену.

“Као грађанин и корисник услуга могу рећи да град никада није био чистији. Одвоз отпада функционише редовно, чак и недјељом, како би понедјељком град био уредан. Примијетили смо и велики број нових контејнера постављених испред јавних установа и стамбених зграда. То су инвестиције које коштају, али су видљиве и корисне за грађане. Ако унутар предузећа постоје одређени проблеми, вјерујем да их треба рјешавати, али оно што грађани виде на терену свакако заслужује похвалу”, поручио је Чавор.

Након расправе, одборници су већином гласова усвојили допуну одлуке, чиме су створени предуслови да КП „Комуналац“ настави поступак реализације планираног финансирања под повољнијим условима, без новог кредитног задужења.

Током расправе, одборница Душанка Игњатић предложила је да се, између осталог, дневни ред допуни и са разматрањем извјештаја о финансијском стању и намјенском трошењу кредитних средстава КП „Водовод“ Србац.

Представник КП „Водовод“ Јордан Куваља истакао је да је предузеће прошлу годину завршило са добити од 16.000 КМ, те да је позитивно пословало и у првих шест мјесеци ове године.

“Средства кредитног задужења искоришћена су за набавку неопходне опреме техничке службе ради бржих интервенција на терену. Набављен је и агрегат за Срђевиће, који обезбјеђује несметано водоснабдијевање за око хиљаду потрошача у случају нестанка електричне енергије. Све набавке реализоване су у складу са Планом јавних набавки. КП „Водовод“ нема проблема у испоруци воде, производња је стабилна, кварове отклањамо одмах, а вода са сва четири изворишта је квалитетна”, нагласио је Куваља.

Усвојен програм подстицаја: За развој пољопривреде у Српцу у 2026. години планирано 140 хиљада КМ

За развој пољопривредне производње на подручју општине Србац у 2026. години биће издвојено 140.000 КМ, а средства ће бити распоређена кроз 14 подстицајних мјера, предвиђено је Програмом обезбјеђења и коришћења новчаних средстава за подстицање развоја пољопривреде који су данас усвојили одборници Скупштине општине Србац.

Начелник Одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности Марко Михољчић рекао је да локална управа и ове године наставља континуирану подршку пољопривредним произвођачима, уз неколико нових мјера.

Највећи дио средстава, до 30.000 КМ, намијењен је за наставак пројекта додјеле пластеника са додатном опремом путем суфинансирања, који траје од 2017. године.

„Овај пројекат смо годинама реализовали у сарадњи са ИФАД-ом, а посљедње двије године га проводимо самостално. Настављамо и у 2026. години по истом принципу, 50 одсто средстава обезбјеђује општина, а 50 одсто корисници. Планирана је набавка 20 пластеника, а јавни позив биће расписан већ у августу како би реализација била окончана до 31. Октобра“, истакао је Михољчић.

Он је додао да су представници ИФАД-а приликом јучерашње посјете Српцу најавили нове програме подршке младим пољопривредницима.

„Најављене су три нове мјере које ће бити покренуте ове године, а реализоваће се и наредне. Биће обезбијеђени финансијски пакети за младе који су одлучили да остану на селу и баве се пољопривредом, као и посебни програми подршке за припрему пројеката са којима ће конкурисати за развојне фондове. О свему ћемо благовремено информисати јавност“, рекао је он.

Програмом је предвиђено и 12.000 КМ за суфинансирање набавке пољопривредних прикључака, а, како истиче Михољчић, интересовање произвођача за ову мјеру сваке године премашује планирана средства.

„Након што комисија обради све захтјеве, евентуално неутрошена средства са појединих мјера преусмјеравамо тамо гдје је интересовање веће. Тако је било и прошле године, када је за ову мјеру обезбијеђено више од 20.000 КМ“, навео је он.

Међу новинама је и подстицај за произведени и продани товни материјал у говедарској производњи, за који је планирано 10.000 КМ.

„Пољопривредници који у току године утове и продају најмање пет грла моћи ће остварити подстицај од 1.500 КМ, док ће већи произвођачи моћи добити и до 3.000 КМ“, појаснио је Михољчић.

Наставља се и сарадња са Кластером ГЛС кроз пројекат промоције малих пољопривредних произвођача и њиховог повезивања са тржиштем, а обезбијеђена су и средства за субвенције по музном грлу, узгој приплодних оваца, калцификацију пољопривредног земљишта, подршку производњи поврћа у пластеницима, набавку супрасних назимица, опремање живинарских фарми, порибљавање риболовних зона, као и за рад удружења пчелара.

И наредне године наставља се мјера подршке младим брачним паровима при куповини сеоске куће са окућницом, за коју је планирано 20.000 КМ.

„Брачни парови који купе кућу до 25.000 КМ могу остварити подстицај од 5.000 КМ, а они који купе некретнину веће вриједности и до 10.000 КМ. Прошле године један брачни пар је искористио максималан износ, а надамо се да ће ове године интересовање бити још веће и да ће сва планирана средства бити утрошена“, рекао је Михољчић.

Програмом је предвиђено и суфинансирање премија осигурања ратарске, воћарске и сточарске производње, за шта је обезбијеђено 5.000 КМ.

Михољчић је рекао да ће након усвајања овог програма, нaредни корак бити доношење правилника којим ће свака мјера бити детаљно разрађена, након чега ће бити расписани јавни позиви.

„Рокови за подношење захтјева зависе од врсте подстицаја и трајаће од краја септембра до средине новембра, док ће коначна одлука о расподјели средстава бити донесена на децембарској сједници Скупштине општине“, нагласио је Михољчић.

0

1

2

Од данас омогућен јавни увод у нацрт измјене дијела „Регулационог плана између улица Моме Видовића, Љубовијске, Здравка Челара и 8. Марта у Српцу“

Одјељење за просторно уређење и стамбено-комуналне дјелатности општине Србац обавјештава јавност да је Нацрт измјене дијела „Регулационог плана између улица Моме Видовића, Љубовијске, Здравка Челара и 8. Марта у Српцу“ изложен на јавни увид од данас па све до 03.08.2026. године.

Нацртом реуглационог плана обухваћен је простор смјештен у ужем дијелу градског језгра Српца, непосредно уз градску зелену пијацу у укупној површини од цца 0,47 ha (4.700,00 m2) и изложен је на јавни увид у просторијама Општинске управе општине Србац – Шалтер сала (инфо пулт) од 7 до 15 часова и просторијама АД „ДОБОЈИНВЕСТ“, Д.О.О., Добој, улица Краља Петра I број 15 од 8 до 16 часова.

Нацрт Регулационог плана је објављен и на интернет страници Општине Србац ОВДЈЕ и на интернет страници Радио Српца.

За вријеме трајања јавног увида, све до 03.08.2026. године, свако физичко и правно лице може дати мишљење, примједбе и приједлоге на Нацрт, уписом у свеску која се налази у просторијама у којима је Нацрт изложен или доставити у форми дописа Општинској управи општине Србац – Одјељење за просторно уређење и стамбено – комуналне дјелатности.

У току 43. сазив бардачке колоније: Умјетници из 12 земаља стварају инспирисани темом “Лет изнад тишине”

У Бардачи је у току 43. сазив Ликовно-еколошке колоније „Бардача–Србац“, који је ове године окупио 34 академска умјетника из Русије, Грузије, Уједињених Арапских Емирата, Тајвана, Индије, Турске, Пољске, Србије, Црне Горе, Сјеверне Македоније, Хрватске и Републике Српске, који стварају на заједничку тему „Лет изнад тишине“.

Сликаре на Бардачи јуче су посјетили начелник општине Србац Млађан Драгосављевић и замјеник начелника општине Владимир Гужвић који су изразили задовољство што Колонија из године у годину окупља све већи број умјетника.

“Сигуран сам да ће из овог сазива настати велики број вриједних умјетничких дјела. Посебно радује што сви учесници имају само ријечи похвале за домаћине и гостопримство. Многи се враћају из године у годину, а и они који су први пут овдје већ најављују да ће поново доћи”, рекао је начелник Драгосављевић.

Ликовно-еколошка колонија од оснивања 1983. године његује спој умјетности и екологије, а њен фундус данас броји 772 умјетничка дјела која се чувају у власништву Центра за културу и спорт Србац.

Директор Центра за културу и спорт Радован Митраковић истиче да колонија из године у годину потврђује свој међународни значај.

“Колонија је ове године почела 28. јуна, на Видовдан, а окупили смо умјетнике са више континената. Поново смо успјели изаћи на међународну сцену и полако прерастамо у својеврсни симпозијум, јер ове године имамо и вајаре, а наредне планирамо још новина”, рекао је Митраковић.

Према његовим ријечима, многи страни умјетници прије доласка истражују Бардачу и остану затечени њеним данашњим изгледом.

“Користе интернет да виде како је Бардача некада изгледала и не могу да вјерују каква се еколошкa катастрофа овдје догодила. Зато ћемо ове године замолити сваког умјетника да на свом језику упути апел институцијама и свима који се баве екологијом да се Бардачи врати некадашњи сјај. Када професори и умјетници из Тајвана, Индије, Дубаија и других земаља пошаљу такву поруку, вјерујем да ће она имати додатну тежину”, истакао је Митраковић.

Он је додао да је, у сарадњи са професорком Драганом Шњеготом са Природно-математичког факултета у Бањалуци, кроз међународни пројекат покренута обнова једног експерименталног језера, како би се показало да се живот на Бардачу може вратити.

Међу умјетницима који се радо враћају у Бардачу је и академска сликарка Верица Чупић из Србије, којој је ово четврто учешће.

“Тема ‘Лет изнад тишине’ инспирисала ме је да насликам три пејзажа на три различита начина. На једном сам истраживала боју Бардаче, на другом линију, а на трећем текстуру. Бардачки пејзаж је један од најинтересантнијих мотива на којима сам радила и увијек му се радо враћам”, рекла је Чупићева.

Руски умјетник Артем Пудев каже да га је мир Бардаче инспирисао за стварање.

“Унутрашња тишина данас је ријетка ствар. Тешко је сачувати мир у глави. Овдје сам пронашао управо то, природу, добре људе и посебну атмосферу. Насликао сам три слике повезане са осјећањима која сам овдје доживио. Више се бавим анимацијом него сликарством, па планирам да направим и анимацију у проширеној стварности која ће оживјети моје слике”, рекао је Пудев.

Вајар из Црне Горе Давид Вушуровић на Бардачи израђује три рада користећи савремене материјале.

“Радим у сипорексу и фуг маси јер су лаки за обраду и транспорт, а притом мање оптерећују околину него камен или метал. Скулптуре представљају птице које још нису полетјеле, што симболично говори о природи Бардаче и њеној будућности”, рекао је Вушуровић.

Сликарка из Никшића Ангелина Ђоковић Јањушевић каже да је Бардача на њу оставила снажан утисак.

“Овдје је заиста предивно. Очигледан је јединствен екосистем који се, нажалост, урушава због нечијих интереса. Надам се да ће наредних година бити учињено више да се врати оно што је некада постојало. На својој слици приказала сам шуму загрљену бршљаном, испуњену свјетлошћу. Свака моја слика носи назив ‘Пут’, не у географском смислу, већ као путовање у нама самима”, рекла је она.

Умјетнички савјет Колоније чине директор Центра за културу и спорт Радован Митраковић, умјетнички руководилац Јелена Вушуровић, оснивач Колоније Рајко Петковић и академски сликари Борис Еремић и Милован Чикић, док је један од главних покровитеља манифестације Општина Србац.

Академска сликарка Јелена Вушуровић истиче да је највећа вриједност ове манифестације повезивање људи.

“Наша порука није само да доведемо људе због мјеста, већ због људи који овдје живе. Када дођу, схвате колико је важно њихово присуство и тада настају феноменална умјетничка дјела. Моје дјело носи назив ‘Лет изнад тишине’ и представља палог анђела који је измучен, али и даље снажан. Крила су му неоштећена, што значи да ће бити још летова”, рекла је Вушуровићева.

Посебно мјесто и ове године има школа сликања, у којој учествује 11 ученика из србачких школа. Са њима током цијеле седмице ради академска сликарка Анастасија Филиповић из Црне Горе. Полазница школе сликања, ученица Гимназије Србац Ања Савић, каже да јој Колонија сваке године доноси нова искуства.

“Утисци су савршени и носим лијепе успомене. Већ дуго сам члан школе сликања и увијек научим нешто ново. Кроз свој надреалистички стил желим да покажем колико је Бардача и даље важна и колико умјетници из цијелог свијета долазе да је виде. Иако је много тога уништено, желим да задржим њену чар и покажем њену снагу на себи својствен начин”, рекла је Савић.

Због Дана жалости завршна изложба и свечано затварање 43. сазива Ликовно-еколошке колоније „Бардача–Србац“ биће, умјесто у суботу, одржани у петак, 3. јула, у 19.30 часова у Галерији „Рајко Петковић“.

Консултативни састанци у Српцу и Градишци у оквиру припреме пројекта “Село+”

Кластер ГЛС организовао је у сриједу, 1. јула посјету представника Јединице за координацију пољопривредних пројеката (APCU) и Међународног фонда за развој пољопривреде (IFAD) општини Србац и граду Градишка у оквиру припреме пројекта „СЕЛО+”.

У Српцу је одржан конструктиван састанак са представницима Општинске управе, на челу са начелником општине Млађаном Драгосављевићем, након чега је услиједио разговор са групом младих из Мјесне заједнице Бардача о њиховим потребама, идејама и могућностима за развој предузетништва и останак у руралним срединама.

У Градишци су посјетили примјер добре праксе младог предузетника Данијела Прпоша, који успјешно развија камп „Буковица“ и своје пољопривредно газдинство. Том приликом Данијел је представио свој предузетнички пут и искуство, док је његова породица припремила традиционални ручак за учеснике посјете.

Током боравка у Градишци одржан је и састанак са представницима Одјељења за пољопривреду и рурални развој Града Градишка, на којем је разговарано о потребама младих у руралним подручјима и могућностима њихове подршке кроз будући пројекат „СЕЛО+“.

Током посјете представници IFAD-а разговарали су и са члановима ГЛС кластера о досадашњим резултатима сарадње и наредним активностима у оквиру пројекта „СЕЛО+“.