Вијести

Јавна расправа о изради буџетских докумената у уторак, 2. децембра

Одјељење за финансије Општине Србац позива буџетске кориснике и кориснике грантовских средстава на јавну расправу о изради ребаланса буџета општине Србац за 2025. и буџета за 2026. годину.

Јавна расправа ће се одржати у сали за састанке (сала број 5) општине Србац у уторак, 2. децембра по сљедећем распореду:

• Од 10 часова буџетски корисници који су на систему трезорског пословања,
• Од 12 часова корисници грантовских средстава и остали заинтересовани грађани.

Усвојени нацрти ребаланса буџета за 2025. и буџета општине Србац за 2026. годину

Одборници Скупштине општине Србац усвојили су на данашњој осмој редовној сједници нацрт ребаланса буџета општине Србац за 2025. годину и нацрт буџета за 2026. годину, чиме ће наредних дана бити отворена процедура јавних расправа након којих ће ови документи бити упућени на коначно усвајање.

Према ријечима начелнице Одјељења за финансије Зорице Стаменић, укупна буџетска средства у ребалансу за 2025. годину повећана су за 2.238.000 KМ, односно 14 одсто, те износе 18.568.000 KМ.

„Разлог за доношење ребаланса је одступање од појединих остварених пореских и непореских прихода у односу на план, прије свега веће остварење индиректних пореза, прихода од пореза на лична примања и самосталне дјелатности, као и прихода Дома здравља од Фонда здравственог осигурања. Ту су и примици који нису планирани првобитним буџетом, те повећање расхода за лична примања због усвајања најниже цијене рада у 2025. години, као и повећање издатака за робе и услуге, дознака, капиталних издатака и отплате дугова према банкама“, објаснила је Стаменићева. ж

Додала је да је Kомисија за буџет разматрала документ, да је ликвидност буџета стабилна, те да се кредити и обавезе уредно сервисирају.

У нацрту буџета општине Србац за 2026. годину планирана су средства у износу од 19.110.000 KМ. Стаменићева је нагласила да буџет задржава повећања усмјерена према младима, студентима, самосталним предузетницима и другим категоријама становништва.

„Укупно планирани порески приходи износе 11.800.300 KМ и већи су за девет одсто у односу на 2025. годину. Непорески приходи износе 5.462.700 KМ, што је повећање за 40 хиљада KМ у односу на процјену извршења. Структура расхода показује повећање износа у 2026. години, највише због дознака из области социјалне заштите и расхода за лична примања, имајући у виду најнижу цијену рада која ће бити виша него у претходној години“, навела је Стаменићева.

Текући расходи планирани су у износу од 17.096.400 KМ, субвенције у износу од 200.000 KМ, грантови 890.500 KМ, дознаке 3.382.000 KМ, капитални издаци 633.500 KМ, а издаци за отплату дугова 1.182.000 KМ.

„Ово је прва радна верзија нацрта буџета, слиједи јавна расправа и разматрање додатних приједлога“, додала је.

Одборница Душанка Игњатић питала је да ли се и у 2026. години очекује повећање плата запослених, на шта је Стаменићева одговорила да од 1. јануара 2026. године ступа на снагу нови Закон о запосленима у јединицама локалне самоуправе, те да је законским одредбама планирано и повећање плата у социјалној заштити, здравству и предшколском образовању.

Скупштина је затим усвојила Приједлог одлуке о дугорочном задужењу општине Србац у износу од милион KМ. Стаменићева је образложила да се средства планирају користити за финансирање капиталних инвестиција у наредном периоду.

„Затражена је сагласност Министарства финансија и испоштована је процедура прописана одлука­ма о висини кредитног задужења. Министарство је дало позитивно мишљење“, појаснила је.

Усвојена је и одлука о одобравању донације од 4000 KМ Општој болници Градишка за опремање дјељења гинекологије и акушерства, након захтјева који је ова здравствена установа упутила почетком новембра. Начелник општине Млађан Драгосављевић рекао је да локална заједница треба да подржи болницу, имајући у виду да се највећи број новорођених из општине Србац рађа управо на овом одјељењу.

„Овај износ прелази начелничка овлаштења у смислу доношења закључка, па смо приједлог упутили Скупштини на одлучивање“, рекао је начелник Драгосављевић.

Одборници су усвојили и Информацију о реализацији програма коришћења средстава за подстицај запошљавања за 2024. годину. Начелник Одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности Марко Михољчић рекао је да је на јавни позив у децембру стигло 45 пријава, од чега 19 у категорији самозапошљавања и 26 у категорији запошљавања лица без радног искуства.

„Kомисија је утврдила да 39 пријава испуњава услове позива, након чега је сачињена ранг листа. Обавеза корисника је да минимално годину дана задрже радника или годину дана одржавају регистровану дјелатност. Исплаћено је укупно 59.500 KМ“, рекао је Михољчић.

У Приједлогу програма подстицаја за 2025. годину предвиђено је повећање средстава по кориснику како би се снажније подржали млади предузетници и лица која први пут покрећу дјелатност.

„На привредном савјету разматрана је и могућност да се наредних година средства усмјере и за набавку машина и опреме“, додао је он.

На сједници је усвојена и одлука о измјенама и допунама одлуке о именима улица, којом се досадашња Сарајевска улица преименује у Улицу јасеновачких жртава, на основу приједлога Kомисије за утврђивање назива улица и тргова од 12. новембра. Одборница Душанка Игњатић подржала је приједлог уз напомену да очекује и реализацију раније договореног именовања улице по др Перу Чабрилу.

Одборник Славиша Стојковић подсјетио је да је Влада Републике Српске закључком од 10. априла ове године задужила Министарство локалне управе и самоуправе да у знак обиљежавања 80 година од пробоја јасеновачких логораша препоручи свим општинама и градовима да установе улицу „Јасеновачких жртава“.

„Kомисија је овај приједлог усвојила једногласно. Kада је ријеч о улици др Пера Чабрила, поступак је у току и очекујемо да ће ускоро бити завршен“, рекао је Стојковић.

Усвојена Омладинска политика општине Србац за период од 2026. до 2030. године

На данашњој осмој редовној сједници Скупштине општине Србац одборници су усвојили Локалну омладинску политику општине Србац за период од 2026. до 2030. године. Документ је резултат вишемјесечног рада општине Србац у сарадњи са Удружењем грађана „Ц.Е.З.А.Р.“, НВО „Миленијум“, Центром средњих школа „Петар Kочић“ и Заводом за запошљавање Републике Српске.

Нова омладинска политика обухвата пет стратешких циљева усмјерених на унапређење положаја младих: унапређење образовања и запошљавања, развој културе, спорта и здравих стилова живота, јачање здравља, безбједности и добробити младих, као и развој дигиталне инфраструктуре и дигиталних услуга.

У оквиру припрема за израду политике, у мају ове године спроведена је анкета с циљем прикупљања мишљења, ставова и потреба младих са подручја општине. Анкета је реализована електронски путем платформе Google Forms, што је омогућило већу приступачност и учешће младих. У истраживању је учествовало 150 испитаника, што представља релевантан узорак за добијање прелиминарног увида у потребе омладинске популације. Планирано је да се анкетирање, по истеку важења документа или по потреби и раније, понови са већим бројем учесника.

Анкета се састојала од 11 питања различитог типа, од затворених питања са понуђеним одговорима до отворених питања која су пружила могућност за изношење конкретних мишљења и приједлога.

На питање о задовољству друштвеним дешавањима и садржајима за младе на подручју општине Србац, 46,2 одсто учесника изјавило је да је задовољно, 26,9 одсто да није, док исти проценат није могао да изнесе став. Kада је ријеч о проблемима младих, око 30 одсто испитаника сматра да не постоје или није сигурно у њихово постојање, док су остали навели незаинтересованост младих, недостатак садржаја и активности, незапосленост, финансијску несигурност, еколошке изазове и друге проблеме. Подаци показују да је 33,8 одсто младих члан неке омладинске организације, најчешће УГ „Ц.Е.З.А.Р.“, НВО „Миленијум“ или Црвеног крста, док 66,2 одсто није укључено ни у једну организацију.

На питање постоји ли нешто што би жељели промијенити у општини у вези са младима, око 32 одсто испитаника није имало конкретан приједлог, 17 одсто је изразило потребу за више активности, посебно спортских, док је остатак навео унапређење запошљавања и финансијске подршке младима, развој културних садржаја и унапређење односа према природи и екологији.

Резултати показују да 63,8 одсто младих највише времена проводи на друштвеним мрежама, 49,2 одсто у кафићима, 43,1 одсто се бави спортом, 23,8 одсто чита књиге, 20,8 одсто игра игрице на телефону, 20 одсто ради хонорарно, а по 16,2 одсто волонтира или путује. Само 5,4 одсто младих не учествује ни у једној активности.

Што се тиче активности које недостају, 26 испитаника није имало приједлог, 17 их је навело додатне спортске садржаје попут џудоа и бокса, седам више плесних активности, три више филмских пројекција у биоскопу, док су поједини тражили стазе за шетање, могућности за пјевање те учешће у еколошким и хуманитарним акцијама.

Значајан дио анкете односио се и на планове младих након завршетка школовања. Одређен број њих је навео да желе промијенити средину и потражити боље услове, док дио њих планира остати у локалној заједници, посебно уколико би развили сопствени бизнис. Ови одговори указују на потребу проналажења додатних начина за задржавање младих у локалној заједници, нарочито када је ријеч о запошљавању, стручном усавршавању и стварању квалитетног животног окружења.

Одборница Јелена Школник истакла је значај усвајања овог документа, наводећи да представља резултат дијалога младих, образовних установа, привредних субјеката и организација цивилног друштва. Подсјетила је да је посљедња омладинска политика истекла 2016. године и да свака општина која посједује овај документ остварује додатне бодове при аплицирању за пројекте намијењене младима. Нагласила је да ће, након усвајања волонтерске политике, на овај начин бити заокружен читав процес рада са младима.

„Усвајање омладинске политике доказ је да општина брине о младима. Један од кључних циљева јесте унапређење статуса младих и вредновање њиховог рада, што је потврђено тиме да је волонтирање у уврштено у правилник о додјели стипендија, уз посебно бодовање“, истакла је Школник.

О осталим тачкама дневног реда информисаћемо вас у наредним извјештајима на нашој страници.

Повећане стипендије студентима општине Србац са 900 на 1000 KМ

На данашњој осмој редовној сједници Скупштине општине Србац одборници су усвојили Одлуку о стипендирању студената за школску 2025/26. годину, којом је повећан износ стипендије са досадашњих 900 KМ на 1000 KМ, а средства ће се исплаћивати у десет једнаких мјесечних рата.

Право на стипендију остварују студенти према социјалном статусу, међу којима су редовно уписани студенти прве и виших година студија из категорија дјеце ратних војних инвалида од прве до четврте категорије, дјеца без родитељског старања, студенти из породица са четворо и више дјеце, студенти чији су родитељи корисници сталне новчане помоћи, те студенти са инвалидитетом који остварују право на додатак за помоћ и његу другог лица.

Предвиђене су и стипендије за студенте постдипломских студија са државних факултета који су незапослени, а који ће добити једнократну стипендију у износу од 1000 KМ.

Стипендије су обезбијеђене и за остале категорије студената, укључујући редовне студенте друге и виших година државних и приватних факултета, као и студенте прве године студија који су били вуковци или ученици генерације Центра средњих школа „Петар Kочић“ Србац.

Ранг листа ће бити утврђена према критеријумима предвиђеним Одлуком, а јавни позив ће бити расписан наредних дана, о чему ће студенти бити благовремено информисани путем средстава јавног информисања.

Начелник Одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности Марко Михољчић изјавио је да су претходних година уведене одређене новине у систем стипендирања, али се листа корисника и даље проширује.

“Студенти који припадају борачким и социјалним категоријама, као и вуковци и ученици генерације, имају право на стипендију већ на првој години студија. У критеријуме су већ уврштене и неке од мјера из Омладинске политике општине Србац, па тако студенти који посједују активну волонтерску књижицу остварују додатна два бода на ранг листи. Прво ће се давати предност студентима државних факултета, а преостала средства биће усмјерена студентима приватних високошколских установа”, рекао је Михољчић.

У буџету општине за ову годину предвиђено је 90.000 KМ за стипендирање, што је повећање од 10.000 KМ у односу на ранији период, а процјењује се да ће око 80 студената добити стипендију.

“Само једном у претходним годинама се десило да број пријављених премаши могућности додјеле, док су у свим осталим годинама стипендирани сви студенти који су испунили услове и поднијели пријаву”, навео је Михољчић.

Одборник Kрсто Чавор изразио је задовољство чињеницом да локална заједница континуирано показује бригу за студентску популацију. Истакао је да га посебно радује што је изузетно ријетко да студенти који испуњавају услове буду ускраћени за стипендију.

“Добро је што је јасно одређена граница од 10 посто за студенте који студирају на установама које се не финансирају из буџета Републике Српске или Републике Србије, јер је важно увијек дати предност онима који студирају на државним институцијама. Значајан искорак је што ће стипендије бити исплаћиване у десет мјесечних рата, чиме се студентима обезбјеђује већа финансијска сигурност током читаве академске године”, нагласио је Чавор.

Одборници су разматрали и Извјештај о упису ученика у прве разреде основних и средњих школа у школској 2025/26. години, а том приликом одборник Kрсто Чавор истакао је да у извјештајима често недостају подаци о успјесима ученика на такмичењима, те да би такве информације биле од значаја за све грађане.

Нагласио је да би у наредним извјештајима требало уврстити и резултате екстерног вредновања, јер се, како каже, уочава несклад између високих просјечних оцјена у основним школама и каснијих резултата ученика у средњој школи. Навео је да су просјечне оцјене у основним школама често веома високе, између 4,30 и 4,40, док се у средњој школи број одличних ученика значајно смањује. Према његовом мишљењу, такве разлике би биле лакше разумљиве када би се имали подаци из екстерног вредновања.

„Не мислим ништа лоше о раду школских институција, стекао сам и сам пензију у једној од њих, али сматрам да је потребно реално сагледавање успјеха ученика. Основно образовање је обавезно и разумијем да нико не треба да понавља разред ако се може избјећи, али не треба претјеривати са високим оцјенама“, рекао је Чавор, додајући да током своје четрдесетогодишње праксе памти само једно одјељење са просјеком изнад 4,50, док данас постоји велики број одличних ученика.

Чавор сматра да би допуњавање извјештаја додатним подацима допринијело објективнијој слици о квалитету образовања.

Kада је ријеч о извјештају о упису ученика у прве разреде основних и средњих школа у школској 2025/26. години, ријеч је узео одборник Зоран Поповић, који је указао на проблем лошег стања тоалета у основној школи у Српцу. Нагласио је да се неугодан мирис осјети већ при уласку у школу и предложио да се одборници одрекну једне одборничке накнаде у корист реновирања тоалета, истичући да је ријеч о проблему који траје деценијама.

Начелник општине Млађан Драгосављевић подржао је иницијативу одборника Поповића и потврдио да проблем постоји. Истакао је да је пројекат санације тоалета већ достављен ресорном министарству те да ће се општинска управа активно укључити у његово рјешавање.

“Приједлог одборника је добродошао, али је потребно сачекати исход преговора са Министарством просвјете и културе и усвајање републичког буџета, како би се знало да ли ће пројекат бити одобрен и финансиран. Тек онда можемо разматрати друге начине финансирања, али локална управа ће то у сваком погледу подржати, а ако буде потребе даћемо и овај приједлог одборника Поповића скупштини на разматрање”, рекао је начелник Драгосављевић.

О осталим тачкама дневног реда информисаћемо вас у наредним извјештајима на нашој интернет страници.