Вијести

Службеници Општине Србац обучени за примjену принципа циркуларне економије у оквиру ЕУ пројекта CETAP

У оквиру пројекта “Техничка помоћ за побољшану искористивост материјала из отпада кроз одвојено прикупљање, поновну употребу и рециклажу засновану на принципима циркуларне економије (CETAP)”, који финансира Европска Унија, службеници Општинске управе Србац присуствовали су дводневном тренингу посвећеном темама циркуларне економије и транзиције ка моделима одрживог управљања ресурсима.

Циљ пројекта CETAP је унапређење система управљања отпадом кроз техничку помоћ и промоцију одрживих пракси, с посебним фокусом на повећање искористивости материјала и смањење негативног утицаја на животну средину.

Тренинг који је одржан кроз модуларни приступ, обухватио је кључне аспекте циркуларне економије, укључујући стратегије за ефикасно управљање отпадом, моделе поновне употребе и рециклаже, примјере најбоље праксе кружне економије Аустрије, Бугарске, Шкотске, Хрватске и Румуније, као и регулаторне и институционалне аспекте транзиције ка циркуларном систему.

Својим активним приступом, службеници су дали значајан допринос реализацији пројектних активности и размјени знања и искустава, чиме се додатно јачају капацитети за имплементацију принципа циркуларне економије на локалном нивоу.

Делегација Општине Србац на обиљежавању 33 године од пробоја коридора

На Дугој Њиви код Модриче у недјељу, 22. јуна обиљежене су 33 године од пробоја коридора, познатог и као “Коридор живота” најславније битке Војске Републике Српске којом је прекинута блокада више од милион и по Срба у Крајини.

Обиљежавању је присуствовала делегација општине Србац коју су чинили предсједник Скупштине општине Дејан Девић, начелник Одјељења за општу управу Душко Митрић и предсједник Предсједништва Борачке организације општине Србац Драган Алексић. Међу званичницима је био и Виктор Нуждић, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, који такође води поријекло из Српца.

Обиљежавању су присуствовали највиши званичници Српске, предсједник Милорад Додик и премијер Радован Вишковић, министри у Влади Републике Српске и представници институција Србије.

Цвијеће су положили и представници БОРС-а, породица погинулих бораца, јединица које су учествовале у пробоју коридора, Трећег пјешадијског Република Српска пука, српски представници у заједничким институцијама и представници градова и општина, те организација проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата.

Претходно је света литургија служена у Манастиру Светог Цара Лазара.

Војна операција “Коридор 92” трајала је од 14. до 28. јуна 1992. године на подручју Посавине и омогућила је спајање западних дијелова Српске и Републике Српске Крајине са осталим дијеловима Српске и Србијом.

Према подацима Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, у акцији “Коридор 92” погинуло је најмање 855 бораца Војске Републике Српске, 14 припадника МУП-а Српске, те 19 припадника МУП-а и Војске Републике Српске Крајине.

Радио Србац прославио 50 година постојања и рада

У препуној Градској галерији “Рајко Петковић” у Српцу, синоћ је свечано обиљежен велики јубилеј – 50 година постојања и рада Радио Српца, једног од најстаријих локалних електронских медија у Републици Српској.

На свечаности је приказана богата изложба са преко 200 фотографија из архиве и документарни филм који је ретроспективно приказао рад ове медијске куће од оснивања до данас.

Директорица Радија Љиљана Kошчица, захвалила се оснивачу, Општини Србац, на вишедеценијској подршци, Влади Републике Српске и министарки финансија Зори Видовић на финансијкој подршци у набави техничке опреме и истакла важност информисања грађана у времену све бржих промјена.

“Педесети рођендан дочекујемо у обновљеним просторијама,а набавили смо и нову миксету, која нам је олакшала рад, РДС кодер и нове антене, затим модеран студијски микрофон, рачунаре и звучнике захваљујући Влади РС и нашој општини. Надам се да ћемо временом добити још техничке опреме јер техника брзо напредује, а наша застаријева”, рекла је Kошчица.

Годишњицу постојања и успјешног рада честитао је начелник општине Млађан Драгосављевић и додао да је Радио Србац са нашим друштвом прошао кроз бројне изазове и успјешно се изборио са њима, захваљујући преданости, ентузијазму и упорности запослених.

“Рекао бих да је кључ свега љубав према новинарском позиву, коју јасно видим код садашњих запослених, а не сумњам да је тако било и раније. Огроман је значај ове медијске куће за нашу локалну заједницу. Често нисмо ни свјесни колико је њен допринос важан. Сама чињеница да је Радио Србац један од најстаријих медија овог типа у Босни и Херцеговини говори довољно о његовој вриједности и традицији“, рекао је начелник Драгосављевић.

Једна од посебних гошћи била је Слободанка Вујанић, бивша радница Радија, дугогодишња новинарка и водитељка Радија Републике Српске. Присјетила се својих почетака на таласима Радио Српца, који су је усмјерили у новинарску каријеру.

“На почетку сам се, сасвим случајно, нашла у овој медијској кући. Било је то још у завршном разреду гимназије, када се реализовала емисија на тему ‘Kуда послије матуре?’. Била сам дио групе ученика позваних да гостују у емисији, и тако сам први пут крочила у студио Радио Српца и уопште у свијет медија. Мој првобитни план био је да упишем ДИФ, али је тај долазак на Радио промијенио све. Покојни професор Миливој Бутрић препознао је нешто у мом гласу и предложио ми да се прикључим редакцији. Послушала сам његов савјет, започела рад у медијској кући и тако је све почело. Остала сам пуних седам година, а потом наставила даље. Тадашње колеге су биле изузетно љубазне и спремне да помогну, што ми је много значило на почетку каријере,“ испричала је Вујанић.

Обиљежавању јубилеја су присуствовали бројни званичници и гости, међу којима посланик у Народној скупштини Републике Српске Радојица Видовић, директор Центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић, замјеник начелника Владимир Гужвић, предсједник Скупштине општине Дејан Девић, представници локалне управе, привредници, културни радници и медијски радници који су својим радом и посвећеношћу оставили неизбрисив траг.

Програм свечаности употпунио је Градски тамбурашки оркестар из Бањалуке, који је извео концерт са богатим и разноврсним репертоаром, док су заслужним појединцима додијељене захвалнице за допринос раду овог медија: министарки Зори Видовић, начелнику Млађану Драгосављевићу и Дејану Јовичићу.

Директорица Kошчица захвалила је колегиници Снежани Чабрило која, након четири деценије преданог рада, ове године одлази у заслужену пензију и уручила јој букет цвијећа.

Поводом прославе 50. рођендана, из Радио Српца се искрено захваљују Небојши и Љубици Тодић из Kукуља на рођенданској торти којом су обрадовали колектив Радио Српца.

Радио Србац је свој први програм емитовао 21. јуна 1975. године, а идеја о његовом оснивању родила се након катастрофалних поплава које су у јесен 1974. погодиле србачки крај. Тада је водостај Саве достигао историјски максимум од 1.026 центиметара, поплављено је преко 500 кућа, а 18 је потпуно срушено. У таквим околностима, новинар из Сарајева Златко Прленда предложио је оснивање локалне радио- станице идеја коју је локално руководство брзо прихватило и реализовало. У формирању станице помогло је чак 30 радио-станица из цијеле БиХ, па је Радио Србац понио симболичан назив “радио солидарности”.

Данас Радио Србац емитује програм свакодневно 24 сата, а централна информативна емисија „Дневне новости“ емитује се радним данима од 15.30 часова. Недјељом се у 10 часова емитује емисија „Актуелно протекле седмице“, посвећена најважнијим локалним темама.

Радио Србац је од 2013. године доступан и путем интернета, на адреси www.radiosrbac.com.

Истином против заборава: Промовисана књига Мирослава Љубојевића о страдању у Добровољачкој

У сали Скупштине општине Србац, у организацији Народне библиотеке, синоћ је одржана промоција књиге „Реконструкција злочина – деконструкција мита“, аутора Мирослава Љубојевића, коју је издао Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица.

На промоцији су говорили директор Центра Виктор Нуждић, аутор књиге Мирослав Љубојевић и модератор Драгана Нуждић.

Говорећи о садржају публикације, Мирослав Љубојевић, који обавља дужност начелника Од‌јељења за меморализацију и културу памћења и сјећања у Центру, истакао је да се књига бави догађајима с почетка рата, конкретно 2. и 3. маја 1992. године, познатим као случај Добровољачка.

“Наша намјера је била да озбиљном и систематичном анализом документације која је у посједу Центра и свједочењима директних учесника деконструишемо мит који је 30 година опстајао, да је ЈНА тада покушала да заузме Сарајево. Публикација доказује да таква намјера није постојала, већ да је ријеч о ратном злочину над припадницима ЈНА, који се покушао прикрити причом о нападу на зграду Предсједништва БиХ”, рекао је Љубојевић.

Додао је да је мит креиран од стране тадашње бошњачке политичке елите с циљем да се прикрије убиство 28 војника ЈНА.

„Злочин је извршен систематски, уз учешће тадашњег МУП-а и паравојних формација. Kреирањем мита покушали су да га представе као бриљантну војну побједу“, нагласио је Љубојевић.

Директор Републичког центра, Виктор Нуждић, рекао је да је ова публикација једна у низу које Центар објављује како би истина о ратним догађајима била доступна јавности.

„Јун је за нас мјесец сјећања на српско страдање, али и мјесец херојства, од Видовдана до пробоја Kоридора. Ова и друге публикације Центра засноване су на чињеницама, аргументима и научним принципима. Бавимо се злочинима над српским народом јер институције које су требале да донесу правду и правичност, то нису учиниле, прије свега мислим на Хашки трибунал и правосудне институције на нивоу БиХ“, рекао је Нуждић.

Он је истакао значај борбе против историјског ревизионизма.

„Управо због заборава послије Другог свјетског рата, дозволили смо да се појаве тенденције ревизионизма историје гдје се често на најгрубљи начин минимализују српске жртве, што баца сјену на геноцид који се десио над Србима у Независној Држави Хрватској. Овдје шаљемо јасну поруку, Војска Републике Српске спријечила је геноцид и омогућила опстанак српског народа у БиХ“, истакао је Нуждић.

Промоција у Српцу била је дио ширег циклуса представљања издања Центра широм Републике Српске, с циљем чувања културе памћења и истине о ратним дешавањима деведесетих година.

Нови директор србачке библиотеке, Славиша Стојковић, нагласио је важност очувања историјске истине и значаја улоге библиотека у том процесу.

„Сматрао сам да је потребно да наша библиотека има сва издања Републичког центра. Будући рад Народне библиотеке Србац, поред уобичајених дјелатности, биће фокусиран на истраживање Одбрамбено-отаџбинског рата јер је то важно за наш идентитет. Kо заборави своју прошлост, осуђен је на пропаст”, нагласио је он.

Стојковић је указао и на покушаје ревизије историје у образовним садржајима.

„У посљедње вријеме свједочимо поступцима такозваног високог представника који намеће измјене уџбеника у Републици Српској. Нама се брани да учимо своју историју и морамо се томе одлучно супротставити. Зато ова литература Центра, заснована на документима, изјавама и изворима, има непроцјењив значај“, навео је Стојковић.

У свом излагању подсјетио је и на пројекат обогаћивања библиотеке Манастира Осовица.

„Намјера нам је да манастирска библиотека постане истраживачки центар, а не само мјесто вјерског окупљања. Позивам све људе добре воље да донирају књиге и помогну у реализацији овог значајног пројекта“, рекао је Стојковић.

Синоћњој промоцији присуствовали су начелник општине Млађан Драгосављевић, замјеник начелника општине Владимир Гужвић, предсједник Скупштине општине Дејан Девић, посланик Народне скупштине Републике Српске Радојица Видовић, начелници општинских одјељења, одборници скупштине општине, културни и просвјетни радници и други грађани.

Трећа генерација породице Цвијетић води фирму ка модернизацији и ширењу

Начелник Одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности општине Србац, Марко Михољчић, и в.д. директора Агенције за развој малих и средњих предузећа „Апис“, Милош Будић, заједно са сарадницима, посјетили су предузеће МПМ-Машинска прерада метала из Српца.

“Циљ посјете био је да се на лицу мјеста сагледа стање и потребе предузећа, као и да се дефинишу конкретни видови подршке које могу пружити Општина Србац и Агенција „Апис“. Представници предузећа су истакли да редовно учествују у раду Привредног савјета општине, те да планирају у овој години поднијети више захтјева за остваривање новчаних подстицаја према локалним и републичким институцијама”, рекао је начелник одјељења Марко Михољчић.

Ово успјешно предузеће, које се бави машинском обрадом метала и производњом рекламних сталака и полица за тржне центре у земљи и иностранству, тренутно запошљава 28 радника и налази се у фази сталног раста. Са традицијом дугом три генерације, фирму данас води млади привредник Здравко Цвијетић са тимом машинских инжењера и других стручњака. Извоз чини око 60% укупне производње, док је 40% намијењено домаћем тржишту.

“Задовољство је да могу да истакнем како компанија МПМ наставља са радом под вођством треће генерације породице Цвијетић. Током претходних година интензивно смо радили на унапређењу наше фабрике металних производа, с циљем да запослимо квалификоване кадрове, унаприједимо услове рада и стратешки инвестирамо у ширење капацитета и технолошку конкурентност, прије свега кроз набавку више ЦНЦ машина“, истакао је Цвијетић.

Kао резултат улагања и преданог рада, производи компаније, металне полице и намјештај, допринијели су већем задовољству постојећих клијената, али су отворили и врата сарадњи са новим партнерима, укључујући неке од водећих локалних, али и међународних компанија.

„Све ово не би било могуће без подршке локалне заједнице. Зато исказујемо захвалност на посјети и интересовању које су нам указали представници Општинске управе. Њихова подршка и повјерење које нам пружају важна су потврда да смо на правом путу када је ријеч о нашој визији и даљем развоју фирме“, рекао је Цвијетић.

Он је додао да у 2025. години планирају значајно проширење капацитета, укључујући доградњу постојећег производног погона и набавку савременог машинског ласера, у инвестицији вриједној око 200.000 KМ.