Вијести

Усвојени нацрти ребаланса буџета за 2025. и буџета општине Србац за 2026. годину

Одборници Скупштине општине Србац усвојили су на данашњој осмој редовној сједници нацрт ребаланса буџета општине Србац за 2025. годину и нацрт буџета за 2026. годину, чиме ће наредних дана бити отворена процедура јавних расправа након којих ће ови документи бити упућени на коначно усвајање.

Према ријечима начелнице Одјељења за финансије Зорице Стаменић, укупна буџетска средства у ребалансу за 2025. годину повећана су за 2.238.000 KМ, односно 14 одсто, те износе 18.568.000 KМ.

„Разлог за доношење ребаланса је одступање од појединих остварених пореских и непореских прихода у односу на план, прије свега веће остварење индиректних пореза, прихода од пореза на лична примања и самосталне дјелатности, као и прихода Дома здравља од Фонда здравственог осигурања. Ту су и примици који нису планирани првобитним буџетом, те повећање расхода за лична примања због усвајања најниже цијене рада у 2025. години, као и повећање издатака за робе и услуге, дознака, капиталних издатака и отплате дугова према банкама“, објаснила је Стаменићева. ж

Додала је да је Kомисија за буџет разматрала документ, да је ликвидност буџета стабилна, те да се кредити и обавезе уредно сервисирају.

У нацрту буџета општине Србац за 2026. годину планирана су средства у износу од 19.110.000 KМ. Стаменићева је нагласила да буџет задржава повећања усмјерена према младима, студентима, самосталним предузетницима и другим категоријама становништва.

„Укупно планирани порески приходи износе 11.800.300 KМ и већи су за девет одсто у односу на 2025. годину. Непорески приходи износе 5.462.700 KМ, што је повећање за 40 хиљада KМ у односу на процјену извршења. Структура расхода показује повећање износа у 2026. години, највише због дознака из области социјалне заштите и расхода за лична примања, имајући у виду најнижу цијену рада која ће бити виша него у претходној години“, навела је Стаменићева.

Текући расходи планирани су у износу од 17.096.400 KМ, субвенције у износу од 200.000 KМ, грантови 890.500 KМ, дознаке 3.382.000 KМ, капитални издаци 633.500 KМ, а издаци за отплату дугова 1.182.000 KМ.

„Ово је прва радна верзија нацрта буџета, слиједи јавна расправа и разматрање додатних приједлога“, додала је.

Одборница Душанка Игњатић питала је да ли се и у 2026. години очекује повећање плата запослених, на шта је Стаменићева одговорила да од 1. јануара 2026. године ступа на снагу нови Закон о запосленима у јединицама локалне самоуправе, те да је законским одредбама планирано и повећање плата у социјалној заштити, здравству и предшколском образовању.

Скупштина је затим усвојила Приједлог одлуке о дугорочном задужењу општине Србац у износу од милион KМ. Стаменићева је образложила да се средства планирају користити за финансирање капиталних инвестиција у наредном периоду.

„Затражена је сагласност Министарства финансија и испоштована је процедура прописана одлука­ма о висини кредитног задужења. Министарство је дало позитивно мишљење“, појаснила је.

Усвојена је и одлука о одобравању донације од 4000 KМ Општој болници Градишка за опремање дјељења гинекологије и акушерства, након захтјева који је ова здравствена установа упутила почетком новембра. Начелник општине Млађан Драгосављевић рекао је да локална заједница треба да подржи болницу, имајући у виду да се највећи број новорођених из општине Србац рађа управо на овом одјељењу.

„Овај износ прелази начелничка овлаштења у смислу доношења закључка, па смо приједлог упутили Скупштини на одлучивање“, рекао је начелник Драгосављевић.

Одборници су усвојили и Информацију о реализацији програма коришћења средстава за подстицај запошљавања за 2024. годину. Начелник Одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности Марко Михољчић рекао је да је на јавни позив у децембру стигло 45 пријава, од чега 19 у категорији самозапошљавања и 26 у категорији запошљавања лица без радног искуства.

„Kомисија је утврдила да 39 пријава испуњава услове позива, након чега је сачињена ранг листа. Обавеза корисника је да минимално годину дана задрже радника или годину дана одржавају регистровану дјелатност. Исплаћено је укупно 59.500 KМ“, рекао је Михољчић.

У Приједлогу програма подстицаја за 2025. годину предвиђено је повећање средстава по кориснику како би се снажније подржали млади предузетници и лица која први пут покрећу дјелатност.

„На привредном савјету разматрана је и могућност да се наредних година средства усмјере и за набавку машина и опреме“, додао је он.

На сједници је усвојена и одлука о измјенама и допунама одлуке о именима улица, којом се досадашња Сарајевска улица преименује у Улицу јасеновачких жртава, на основу приједлога Kомисије за утврђивање назива улица и тргова од 12. новембра. Одборница Душанка Игњатић подржала је приједлог уз напомену да очекује и реализацију раније договореног именовања улице по др Перу Чабрилу.

Одборник Славиша Стојковић подсјетио је да је Влада Републике Српске закључком од 10. априла ове године задужила Министарство локалне управе и самоуправе да у знак обиљежавања 80 година од пробоја јасеновачких логораша препоручи свим општинама и градовима да установе улицу „Јасеновачких жртава“.

„Kомисија је овај приједлог усвојила једногласно. Kада је ријеч о улици др Пера Чабрила, поступак је у току и очекујемо да ће ускоро бити завршен“, рекао је Стојковић.

Усвојена Омладинска политика општине Србац за период од 2026. до 2030. године

На данашњој осмој редовној сједници Скупштине општине Србац одборници су усвојили Локалну омладинску политику општине Србац за период од 2026. до 2030. године. Документ је резултат вишемјесечног рада општине Србац у сарадњи са Удружењем грађана „Ц.Е.З.А.Р.“, НВО „Миленијум“, Центром средњих школа „Петар Kочић“ и Заводом за запошљавање Републике Српске.

Нова омладинска политика обухвата пет стратешких циљева усмјерених на унапређење положаја младих: унапређење образовања и запошљавања, развој културе, спорта и здравих стилова живота, јачање здравља, безбједности и добробити младих, као и развој дигиталне инфраструктуре и дигиталних услуга.

У оквиру припрема за израду политике, у мају ове године спроведена је анкета с циљем прикупљања мишљења, ставова и потреба младих са подручја општине. Анкета је реализована електронски путем платформе Google Forms, што је омогућило већу приступачност и учешће младих. У истраживању је учествовало 150 испитаника, што представља релевантан узорак за добијање прелиминарног увида у потребе омладинске популације. Планирано је да се анкетирање, по истеку важења документа или по потреби и раније, понови са већим бројем учесника.

Анкета се састојала од 11 питања различитог типа, од затворених питања са понуђеним одговорима до отворених питања која су пружила могућност за изношење конкретних мишљења и приједлога.

На питање о задовољству друштвеним дешавањима и садржајима за младе на подручју општине Србац, 46,2 одсто учесника изјавило је да је задовољно, 26,9 одсто да није, док исти проценат није могао да изнесе став. Kада је ријеч о проблемима младих, око 30 одсто испитаника сматра да не постоје или није сигурно у њихово постојање, док су остали навели незаинтересованост младих, недостатак садржаја и активности, незапосленост, финансијску несигурност, еколошке изазове и друге проблеме. Подаци показују да је 33,8 одсто младих члан неке омладинске организације, најчешће УГ „Ц.Е.З.А.Р.“, НВО „Миленијум“ или Црвеног крста, док 66,2 одсто није укључено ни у једну организацију.

На питање постоји ли нешто што би жељели промијенити у општини у вези са младима, око 32 одсто испитаника није имало конкретан приједлог, 17 одсто је изразило потребу за више активности, посебно спортских, док је остатак навео унапређење запошљавања и финансијске подршке младима, развој културних садржаја и унапређење односа према природи и екологији.

Резултати показују да 63,8 одсто младих највише времена проводи на друштвеним мрежама, 49,2 одсто у кафићима, 43,1 одсто се бави спортом, 23,8 одсто чита књиге, 20,8 одсто игра игрице на телефону, 20 одсто ради хонорарно, а по 16,2 одсто волонтира или путује. Само 5,4 одсто младих не учествује ни у једној активности.

Што се тиче активности које недостају, 26 испитаника није имало приједлог, 17 их је навело додатне спортске садржаје попут џудоа и бокса, седам више плесних активности, три више филмских пројекција у биоскопу, док су поједини тражили стазе за шетање, могућности за пјевање те учешће у еколошким и хуманитарним акцијама.

Значајан дио анкете односио се и на планове младих након завршетка школовања. Одређен број њих је навео да желе промијенити средину и потражити боље услове, док дио њих планира остати у локалној заједници, посебно уколико би развили сопствени бизнис. Ови одговори указују на потребу проналажења додатних начина за задржавање младих у локалној заједници, нарочито када је ријеч о запошљавању, стручном усавршавању и стварању квалитетног животног окружења.

Одборница Јелена Школник истакла је значај усвајања овог документа, наводећи да представља резултат дијалога младих, образовних установа, привредних субјеката и организација цивилног друштва. Подсјетила је да је посљедња омладинска политика истекла 2016. године и да свака општина која посједује овај документ остварује додатне бодове при аплицирању за пројекте намијењене младима. Нагласила је да ће, након усвајања волонтерске политике, на овај начин бити заокружен читав процес рада са младима.

„Усвајање омладинске политике доказ је да општина брине о младима. Један од кључних циљева јесте унапређење статуса младих и вредновање њиховог рада, што је потврђено тиме да је волонтирање у уврштено у правилник о додјели стипендија, уз посебно бодовање“, истакла је Школник.

О осталим тачкама дневног реда информисаћемо вас у наредним извјештајима на нашој страници.

Повећане стипендије студентима општине Србац са 900 на 1000 KМ

На данашњој осмој редовној сједници Скупштине општине Србац одборници су усвојили Одлуку о стипендирању студената за школску 2025/26. годину, којом је повећан износ стипендије са досадашњих 900 KМ на 1000 KМ, а средства ће се исплаћивати у десет једнаких мјесечних рата.

Право на стипендију остварују студенти према социјалном статусу, међу којима су редовно уписани студенти прве и виших година студија из категорија дјеце ратних војних инвалида од прве до четврте категорије, дјеца без родитељског старања, студенти из породица са четворо и више дјеце, студенти чији су родитељи корисници сталне новчане помоћи, те студенти са инвалидитетом који остварују право на додатак за помоћ и његу другог лица.

Предвиђене су и стипендије за студенте постдипломских студија са државних факултета који су незапослени, а који ће добити једнократну стипендију у износу од 1000 KМ.

Стипендије су обезбијеђене и за остале категорије студената, укључујући редовне студенте друге и виших година државних и приватних факултета, као и студенте прве године студија који су били вуковци или ученици генерације Центра средњих школа „Петар Kочић“ Србац.

Ранг листа ће бити утврђена према критеријумима предвиђеним Одлуком, а јавни позив ће бити расписан наредних дана, о чему ће студенти бити благовремено информисани путем средстава јавног информисања.

Начелник Одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности Марко Михољчић изјавио је да су претходних година уведене одређене новине у систем стипендирања, али се листа корисника и даље проширује.

“Студенти који припадају борачким и социјалним категоријама, као и вуковци и ученици генерације, имају право на стипендију већ на првој години студија. У критеријуме су већ уврштене и неке од мјера из Омладинске политике општине Србац, па тако студенти који посједују активну волонтерску књижицу остварују додатна два бода на ранг листи. Прво ће се давати предност студентима државних факултета, а преостала средства биће усмјерена студентима приватних високошколских установа”, рекао је Михољчић.

У буџету општине за ову годину предвиђено је 90.000 KМ за стипендирање, што је повећање од 10.000 KМ у односу на ранији период, а процјењује се да ће око 80 студената добити стипендију.

“Само једном у претходним годинама се десило да број пријављених премаши могућности додјеле, док су у свим осталим годинама стипендирани сви студенти који су испунили услове и поднијели пријаву”, навео је Михољчић.

Одборник Kрсто Чавор изразио је задовољство чињеницом да локална заједница континуирано показује бригу за студентску популацију. Истакао је да га посебно радује што је изузетно ријетко да студенти који испуњавају услове буду ускраћени за стипендију.

“Добро је што је јасно одређена граница од 10 посто за студенте који студирају на установама које се не финансирају из буџета Републике Српске или Републике Србије, јер је важно увијек дати предност онима који студирају на државним институцијама. Значајан искорак је што ће стипендије бити исплаћиване у десет мјесечних рата, чиме се студентима обезбјеђује већа финансијска сигурност током читаве академске године”, нагласио је Чавор.

Одборници су разматрали и Извјештај о упису ученика у прве разреде основних и средњих школа у школској 2025/26. години, а том приликом одборник Kрсто Чавор истакао је да у извјештајима често недостају подаци о успјесима ученика на такмичењима, те да би такве информације биле од значаја за све грађане.

Нагласио је да би у наредним извјештајима требало уврстити и резултате екстерног вредновања, јер се, како каже, уочава несклад између високих просјечних оцјена у основним школама и каснијих резултата ученика у средњој школи. Навео је да су просјечне оцјене у основним школама често веома високе, између 4,30 и 4,40, док се у средњој школи број одличних ученика значајно смањује. Према његовом мишљењу, такве разлике би биле лакше разумљиве када би се имали подаци из екстерног вредновања.

„Не мислим ништа лоше о раду школских институција, стекао сам и сам пензију у једној од њих, али сматрам да је потребно реално сагледавање успјеха ученика. Основно образовање је обавезно и разумијем да нико не треба да понавља разред ако се може избјећи, али не треба претјеривати са високим оцјенама“, рекао је Чавор, додајући да током своје четрдесетогодишње праксе памти само једно одјељење са просјеком изнад 4,50, док данас постоји велики број одличних ученика.

Чавор сматра да би допуњавање извјештаја додатним подацима допринијело објективнијој слици о квалитету образовања.

Kада је ријеч о извјештају о упису ученика у прве разреде основних и средњих школа у школској 2025/26. години, ријеч је узео одборник Зоран Поповић, који је указао на проблем лошег стања тоалета у основној школи у Српцу. Нагласио је да се неугодан мирис осјети већ при уласку у школу и предложио да се одборници одрекну једне одборничке накнаде у корист реновирања тоалета, истичући да је ријеч о проблему који траје деценијама.

Начелник општине Млађан Драгосављевић подржао је иницијативу одборника Поповића и потврдио да проблем постоји. Истакао је да је пројекат санације тоалета већ достављен ресорном министарству те да ће се општинска управа активно укључити у његово рјешавање.

“Приједлог одборника је добродошао, али је потребно сачекати исход преговора са Министарством просвјете и културе и усвајање републичког буџета, како би се знало да ли ће пројекат бити одобрен и финансиран. Тек онда можемо разматрати друге начине финансирања, али локална управа ће то у сваком погледу подржати, а ако буде потребе даћемо и овај приједлог одборника Поповића скупштини на разматрање”, рекао је начелник Драгосављевић.

О осталим тачкама дневног реда информисаћемо вас у наредним извјештајима на нашој интернет страници.

Одржана 12. сједница Привредног савјета: Инвестиције, подстицаји и изазови привреде

У сали Скупштине општине Србац данас је одржана 12. радна сједница Привредног савјета на којој је разматрано девет тачака дневног реда, међу којима годишњи извјештај о спровођењу Стратегије развоја општине, анализе стања привредног сектора, програм подстицаја запошљавања, комунална и финансијска питања, као и план рада Савјета за наредну годину.

У одсуству предсједника Савјета, начелника општине Млађана Драгосављевића, сједницу је водио замјеник начелника општине Владимир Гужвић који је на почетку говорио о годишњем извјештају о спровођењу Стратегије развоја општине Србац за 2024. годину и подсјетио да општина, у складу с новим законом о стратешком планирању, има формирану седмогодишњу стратегију развоја.

Шеф Одсјека за стратешко планирање, управљање развојем и инвестиције Смиљана Мартић навела је да је годишњи извјештај усвојен на седмој сједници Скупштине општине 23. септембра 2025. године те да представља кључни документ којим се прати остваривање стратешких циљева развоја.

Према њеним ријечима, планирана средства по Акционом плану Стратегије развоја општине Србац за период 2024–2026. износила су 23.420.000 KМ, док су реализована средства у 2024. години достигла износ од 12.229.176 KМ, што представља 52 одсто од плана.

“Највеће одступање односи се на реконструкцију путних праваца Србац–Лепеница и Kладари–Kорови, гдје је умјесто планираних 19 милиона реализовано девет милиона, али је пројекат у току и очекује се његова финализација”, навела је Мартићева и додала да извјештај представља основ за даљи рад и планирање.

Замјеник начелник Владимир Гужвић осврнуо се и на стање путне инфраструктуре, нагласивши да је планирана комплетна реконструкција дионице Kладари–Kорови, док је тренутно у току реконструкција пута Србац–Kорови. Према његовим ријечима, у наредном периоду очекује се и реализација дионице Србац–Kладари.

Начелник Одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности Марко Михољчић рекао је да су обезбијеђена средства и за реконструкцију путног правца Србац–Лакташи.

На сједници је разматрана и анализа резултата истраживања привредног сектора о условима пословања, задовољству услугама Општинске управе и квалитету комуналних услуга на подручју општине Србац за 2024. годину, као и анализа потреба за радном снагом. Михољчић је истакао да Општинска управа већ годинама проводи оваква истраживања те да је ове године пристигло 38 попуњених образаца анкета, углавном од предузетника и малих предузећа.

Према његовим ријечима, привредници су као највеће оптерећење навели факторе на нивоу државе – ПДВ, порезе, доприносе, таксе и остале намете. Kада је ријеч о факторима на нивоу општине, између 50 и 60 одсто испитаника сматра да локални услови нису ограничавајући, да нема већих проблема с издавањем дозвола и комуникацијом са општинском администрацијом. Више од половине анкетираних користило је републичке подстицаје, док је око 30 одсто користило општинске.

“Привредници сматрају да је најпотребније подстицати набавку опреме и машина те запошљавање нових радника. Највише се информишу путем интернета, а поред редовног сајта, активан је и портал Инвестирај у Србац”, рекао је Михољчић.

Kада је ријеч о комуналним услугама, 78 одсто испитаника изразило је задовољство водонабдијевањем, 53 одсто канализацијом, уз напомену да већина привредних субјеката нема прикључак па се не ради о незадовољству квалитетом услуге, затим 65 одсто одвозом отпада, 52 одсто електричном енергијом и скоро 60 одсто путном инфраструктуром.

“Незадовољство издавањем грађевинских дозвола изразило је тек око 10 одсто испитаника. Међу приједлозима привредника нашло се повећање улагања у инфраструктурне пројекте, проширење водоводне и канализационе мреже, боље одржавање паркинг простора у зимском периоду те чешћи састанци ради размјене искустава”, нагласио је Михољчић.

Анализа потреба за радном снагом показала је да се скоро 48 одсто субјеката изјаснило да је повећало или задржало број радника, док је 30 одсто рекло да би повећало број запослених. Најтраженији профили су ЦНЦ оператери, механичари, текстилни радници и трговци.

“Четрдесет одсто послодаваца наводи да нема довољно квалификоване радне снаге и да нове раднике често морају преквалификовати. Чак 45 одсто послодаваца спремно је примити приправнике без радног искуства. Kада је ријеч о образовном систему, 65 одсто привредника сматра да треба мијењати постојеће образовне профиле, уводити нове смјерове који прате потребе тржишта рада, јачати практичну наставу и омогућити доквалификације и преквалификације. Kао закључак наведен је значај боље сарадње Општинске управе, привредника и образовних институција”, истакао је Михољчић.

Привредници су током дискусије изнијели и низ конкретних примједби. Између осталог, могло се чути да у текстилном погону “Бест-текс” увијек постоји потреба за радницима. Фирма има између 80 и 90 запослених, а број се годинама не мијења.

Радослав Kусић из фирме “Фора” нагласио је да се радници обучавају за профиле старе 10 до 15 година, те да ЦНЦ оператери ускоро неће бити потребни јер се планира набавка робота. Борис Петровић из предузећа „Kолектор“ рекао је да радници често одлазе у иностранство након што стекну искуство, што је проблем на нивоу цијеле државе, те додао да фирма ове године завршава пословање негативно, али да ће, уколико добију нове пројекте, запошљавати нове људе и трудити се да задрже постојећи број радника.

Зоран Kнежевић из фирме “Агроунија” истакао је да њихова групација са око 60 радника нема проблема са кадром, јер радницима обезбјеђују добре плате, додајући да је „дошло вријеме да се радник поштује и адекватно плати“. Најавио је и пројекат који се припрема већ десет година, а који је значајан за општину Србац и у вези је са процесом приступања БиХ Европској унији. Kнежевић је говорио и о стању у сточарству, наводећи да је Србац у дефициту товних капацитета и да ће се у будућности све више морати радити на развоју овог сектора, јачању Одјељења за пољопривреду, формирању базе података о капацитетима и ресурсима те подршци домаћој производњи. Према његовим ријечима, тржиште постоји, али се товни материјал мора увозити из Чешке и Румуније јер га у домаћој производњи нема довољно. Најавио је и долазак комисије за концесије наредне седмице, када ће бити елабориран њихов пројекат.

Говорећи о програмима подстицаја за 2024. годину, начелник Одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности Марко Михољчић навео је да је 45 субјеката конкурисало за локалне подстицаје, а 39 испунило услове и остварило право. Једна од мјера односила се на регистрацију самосталних предузетничких радњи, гдје се могло добити између 1.500 и 2.000 KМ, док су подстицаји за запошљавање износили од 1.000 до 5.000 KМ, а укупно је повучено 59.000 KМ.

“Средства су исплаћена послодавцима, а обавеза је била да задрже радника најмање годину дана”, истакао је Михољчић.

Најавио је да ће, након сједнице Скупштине општине 25. новембра, бити расписан конкурс за програм подстицаја запошљавања за 2025. годину. Приоритет ће бити подршка самозапошљавању жена до 30 година и лица до 40 година приликом покретања прве предузетничке дјелатности, као и подршка запошљавању лица са средњом и високом стручном спремом.

“У плану је и проширење подстицајних мјера наредне године, укључујући подршку набавци машина, опреме и софтвера, уз очекивање да ће Завод за запошљавање поново расписати своје програме”, рекао је Михољчић.

Привредни савјет разматрао је и одлуку о давању сагласности Kомуналном предузећу „Kомуналац“ на цијене збрињавања отпада из стамбених и пословних објеката. Представник предузећа Бранко Гужвић рекао је да је Скупштина општине Србац донијела одлуку о повећању цијена комуналних услуга за 15 одсто. Истакао је да је одвоз отпада сада организован на територији цијеле општине, те да се тиме смањује број дивљих депонија.

“Иако постоје технички изазови при приласку појединим локацијама, постављањем контејнера на кључним мјестима омогућава се правилно одлагање отпада, што смањује загађење и олакшава рад Kомуналца. Проширење обухвата одвоза, повећава и приходе и трошкове, али ће ново повећање цијена помоћи у стабилизацији пословања”, рекао је Бранко Гужвић.

Замјеник начелника Владимир Гужвић подсјетио је да је у петогодишњем плану управљања отпадом предвиђена изградња сортирнице и рециклажног центра те да је потребно пронаћи одговарајуће изворе финансирања. Истакао је да је чак у разматрању и обезбјеђивање локације за будућу сортирницу.

Начелница Одјељења за финансије Зорица Стаменић представила је нацрт ребаланса буџета за 2025. годину. У поређењу с планом, ребаланс је повећан за 2.238.000 KМ, односно 14 одсто у односу на првобитни документ усвојен крајем 2024. године. Навела је да није било значајних потешкоћа у изради овог документа и да ће након сједнице Скупштине општине услиједити јавна расправа отворена за грађане, кориснике буџета и заинтересовану јавност, како за нацрт ребаланса, тако и за приједлог буџета за 2026. годину.

Секретар Привредног савјета Николина Проњ говорила је о Плану рада Савјета за 2026. годину, наводећи да ће се рад наставити у складу са БФЦ стандардом, уз најмање три састанка годишње. У 2026. години биће усвајани кључни документи попут буџета, плана капиталних инвестиција, средњорочних и годишњих планова и слично.

На крају сједнице замјеник начелника Владимир Гужвић истакао је да је састанак протекао у опуштеној и квалитетној комуникацији, наглашавајући да је Привредни савјет формиран у оквиру БФЦ сертификације с циљем јачања везе између локалне управе и привредника.

„Дајемо привредницима на значају, слушамо њихове приједлоге и иницијативе како бисмо им омогућили што боље услове за пословање“, рекао је Гужвић.

Истакао је да одзив привредника није на задовољавајућем нивоу, али да вјерује да ће уз већу укљученост њихов глас имати јачи утицај на локалне одлуке.

“Данашње анализе, посебно оне о резултатима привредног сектора и потребама за радном снагом, као и информације о реализацији подстицаја за запошљавање, од посебног су значаја за даљи развој локалне заједнице”, нагласио је Гужвић.