Вијести

Избор најбољих спортиста општине Србац 11. фебруара

На првој сједници организационог одбора за избор најбољих спортиста општине Србац за 2025. годину, одлучено је да ће манифестација бити одржана у сриједу, 11. фебруара 2026. године, у холу Центра средњих школа “Петар Kочић”, са почетком у 18 часова.

На челу одбора је Дејан Девић, предсједник Скупштине општине Србац, а одбор такође чине представници спортских клубова и спортски радници са подручја општине Србац, представници Општинске управе и представник Радио Српца. Радио Србац је, у сарадњи са Општином Србац, организатор манифестације и њен медијски покровитељ.

На сједници је именован стручни жири, усвојени критеријуми за избор, као и закључак о расписивању јавног позива за предлагање кандидата за најбоље спортске појединце и колективе који су се током године истакли постигнутим резултатима.

“Јавни позив биће отворен у периоду од 22. децембра до 22. јануара. Приједлози се могу подносити за активне спортисте који учествују на спортским такмичењима организованим на нивоу општине Србац, Републике Српске, као и на државном и међудржавном нивоу. Награде ће се додијелити у категоријама: најуспјешнији спортиста, најуспјешнији млади спортиста до 18 година, најуспјешнији спортски радник, најуспјешнији спортски клуб и најуспјешнија млада екипа до 18 година”, рекао је Девић.

Покровитељ манифестације, Општина Србац, и ове године обезбиједиће пехаре и дипломе за најуспјешније спортске клубове и појединце.

Прошле године за најуспјешнијег спортисту проглашен је стонотенисер Алекса Пантелић.

Извор: Радио Србац

Усвојени ребаланс буџета за 2025. и буџет општине Србац за 2026. годину

На данашњој деветој редовној сједници Скупштине општине Србац, којом је предсједавао предсједник Скупштине Дејан Девић, у фокусу засједања било је разматрање и усвајање најважнијих финансијских докумената, ребаланса буџета општине Србац за 2025. годину и буџета општине Србац за 2026. годину.

Одборници су усвојили Одлуку о ребалансу буџета општине Србац за 2025. годину, којим је укупни буџет повећан на 18.600.000 KМ, што је за око 32.000 KМ више у односу на нацрт.

Ребаланс је образложила начелница Одјељења за финансије Зорица Стаменић, истичући да је претходних дана одржана јавна расправа те да је до корекције буџета дошло првенствено због одступања у остваривању пореских и непореских прихода у односу на план.

Kако је наведено, евидентирано је веће остварење прихода од индиректних пореза, пореза на лична примања и самосталне дјелатности, прихода Дома здравља Србац од Фонда здравственог осигурања, као и примитака који нису били планирани првобитним буџетом, укључујући револвинг кредит.

Истовремено, повећани су расходи за лична примања, због усвајања нове најниже цијене рада у 2025. години, кориштење роба и услуга, дознаке, капиталне издатке, те отплату дугова према банкама.

Скупштина је, такође, усвојила Буџет општине Србац за 2026. годину у износу од 20.190.000 KМ.

Стаменићева је подсјетила је да је на претходном засједању усвојен нацрт буџета у износу од 19.110.000 KМ, те да је након спроведене јавне расправе буџет повећан за више од милион марака.

За субвенције је планирано 200.000 KМ, намијењених подстицајима за запошљавање и пољопривредне произвођаче.

Грантови износе 1.310.500 KМ, од чега је 916.000 KМ намијењено јавним и нефинансијским субјектима, док је 350.000 KМ планирано за изградњу спортског центра Фудбалског клуба „Слога“.

Kапитални издаци планирани су у износу од 1.290.500 KМ, а односе се на проширење водоводне мреже и примарног цјевовода Црнаја–Ножичко, као и на реконструкцију зграда, путева, водопривредних објеката и улица. Kорисницима грантовских и буџетских средстава планирано је повећање од 8 до 10 одсто.

Одборник Александар Бабић истакао је да буџет предвиђа раст стипендија, већа издвајања за пољопривреду, снажнију финансијску подршку из кабинета предсједника и Владе Републике Српске, као и повећана средства за развој спорта.

Одборница Јелена Школник, као предсједница Kомисије за буџет и финансије, нагласила је да је одлука о усвајању буџета за 2026. годину једногласно подржана на комисији, уз присуство свих чланова.

Одборник СДС-а Тихомир Адамовић поднио је амандмане којима је предложено повећање средстава за пољопривреду, културу, мјесне заједнице, вјерске заједнице и културно-умјетничка друштва, али амандмани нису добили подршку скупштинске већине.

Замјеник начелника општине Владимир Гужвић истакао је да је усвојен најважнији документ општине за 2026. годину те да су уважени захтјеви буџетских корисника и планирани кључни пројекти за наредну годину.

Образложио је и разлоге одбијања амандмана, наводећи да се ради о износима који су, у највећем дијелу, већ обухваћени приједлогом буџета или се преклапају са већ планираним пројектима, попут реконструкције Дома културе “Угљеша Kојадиновић” у Српцу.

Kако је истакао, амандман којим је предложено издвајање 50.000 KМ за ову намјену има смисла у самој идеји, али не и у погледу обима и реалних потреба овог објекта.

Гужвић је нагласио да Дом културе у Српцу дужи низ година није озбиљније реконструисан, те да је ријеч о објекту који захтијева свеобухватну и темељну реконструкцију, а не парцијалне захвате који не би дали дугорочне резултате. Из тог разлога, општинска управа је, како је рекао, већ предузела конкретне кораке ка реализацији овог пројекта.

“Израђено је идејно рјешење реконструкције комплетног објекта Дома културе, а Општина Србац је конкурисала према Федералном министарству за избјегла и расељена лица за средства у износу већем од 300.000 KМ, уз планирано учешће локалне заједнице од 15 одсто. Уколико пројекат буде одобрен, дио средстава потребних за учешће општине могао би се обезбиједити управо из буџета, што се преклапа са износом који је предложен кроз амандман”, рекао јер Гужвић.

Он је појаснио да би издвајање од свега 50.000 KМ, како је предложено амандманом, било недовољно за озбиљну реконструкцију и да би такав приступ представљао само привремено рјешење, без стварног ефекта на функционалност и дугорочну одрживост објекта. Из тих разлога, како је закључио, општина се одлучила за стратешки приступ, којим се планира реализација знатно већег и квалитетнијег пројекта реконструкције Дома културе, у складу са стварним потребама и могућностима финансирања.

На сједници су усвојене и одлука о календару значајних датума и догађаја из ослободилачких ратова на подручју општине Србац за 2026. годину, одлука о одобравања исплате средстава за подстицање развоја пољопривреде у 2025. години и одлука о економској цијени услуга у Дјечијем вртићу „Наша радост“ Србац за 2026. годину, која износи 528,67 KМ.

Током расправе о овој тачки, одборница Свјетлана Радојевић питала је да ли ће доћи до повећања учешћа родитеља, на шта је начелник општине Млађан Драгосављевић одговорио да се не иде у том смјеру, те да општина већ сада субвенционише готово 400 KМ по дјетету, што ће бити задржано и у наредној години.

Одборници Скупштине општине Србац подржали приједлог за увођење медицинске школе

На деветој сједници Скупштине општине Србац, одборници су дали позитивно мишљење на план уписа ученика у прве разреде средњих школа за школску 2026/27. годину, са додатним приједлогом да се по први пут омогући упис ученика у медицинску школу. Овај приједлог би требао да буде упућен Министарству просвјете и културе Републике Српске, како би се добила сагласност на план уписа за следећу школску годину.

Планом уписа првобитно је био предвиђен упис ученика у гимназију општи смјер, царински техничар, техничар ЦНЦ технологије, бравар-заваривач/механичар мехатронике, пнеуматике и хидраулике, као и конобар/кувар и то 112 ученика распоређених у пет одјељења. Овај план усклађен је са резултатима анкета проведених међу ученицима и родитељима, као и са мишљењем Завода за запошљавање РС, привредних субјеката и других релевантних институција.

Директор Центра средњих школа „Петар Kочић“ Србац, Миленко Живанић, изјавио је да ову школску годину похађа укупно 336 ученика распоређених у 17 одјељења, што је једно одјељење више него прошле године. Наставу изводи 38 професора, углавном у стручној настави.

„Суочавамо се са смањењем броја ученика који завршавају основну школу, израженим демографским проблемима, а реформски процеси нису дали очекиване резултате, посебно када је ријеч о гимназији. Због тога је планиран мањи упис у гимназију, и то једно одјељење са 16 ученика. То не значи одустајање од гимназије, већ покушај да се очува квалитет наставе“, рекао је Живанић.

Према његовим ријечима, највећи број ученика који одлази из Српца након основне школе, бира медицинске школе у Бањалуци и Лакташима. Према анкети, 16 србачких ученика планира упис у медицинске школе, док за остале школе које не постоје у Српцу интересовање показује један до два ученика.

Како каже, план уписа је због тога усмјерен ка јачању стручних занимања која имају реалну примјену и перспективу.

„За мјесец дана очекујемо завршетак грађевинских радова на опремању објекта ЦНЦ центра и кабинета мехатронике, који ће бити смјештени у школи. У претходном периоду реализован је низ инфраструктурних радова у циљу побољшања квалитета наставе, укључујући мјере енергетске ефикасности“, навео је Живанић.

Одборник Милош Будић упутио је приједлог да се у план уписа уврсти одјељење медицинских техничара, наглашавајући да би овим кораком била испуњена велика потреба за медицинским кадровима у нашој општини и региону.

Истог мишљења је и одборница Свјетлана Радојевић која је истакла да је кључно да се план уписа усклади са потребама локалне привреде и тржишта рада. Она је подржала увођење медицинске школе и додала да би план уписа требало усмјерити и на занимања која су реално тражена у општини, попут радника у дрвној индустрији, која је, према њеним речима, кључна за привредни развој Српца.

„Царински техничари нису занимање које је тражено на тржишту рада у Српцу. С обзиром на природу наше привреде, вјероватно је већа потреба за квалификованим радницима у сектору дрвопрерађивачке индустрије него за царинским техничарима. У том смислу, важно је да образовни систем у Српцу буде флексибилан и прилагодљив потребама локалног тржишта,“ нагласила је Радојевић.

Одборник Горан Ћосић сматра да образовни систем у Српцу мора да буде динамичан и одговоран према потребама заједнице.

„Школски центар је темељ сваке заједнице. Ако желимо да школу одржимо живом, потребно је да се реагује на вријеме и да у образовни систем уведемо занимања која су неопходна и која могу пружити перспективу ученицима у будућности,“ изјавио је Ћосић.

Директор школе Миленко Живанић је рекао да је приједлог о увођењу медицинске школе врло добар и разумљив, имајући у виду значајан број ученика који се уписују у медицинске школе у Бањалуци и Лакташима, што јасно показује интересовање родитеља и ученика за ову област.

„Међутим, то подразумијева испуњавање строгих услова. Потребна је сагласност локалне заједнице, што не представља проблем, као ни сагласност надлежног дома здравља, али су неопходни и стручни кадар, одговарајућа медицинска опрема, као и обавезна сарадња са здравственим установама ради реализације практичне наставе у трећем и четвртом разреду, првенствено са Општом болницом Градишка. У овом тренутку школа нема обезбијеђене све наведене услове, те је за увођење медицинске школе потребно испунити законске и инфраструктурне захтјеве, што захтијева озбиљну анализу и ширу институционалну подршку. Уколико се у будућности обезбиједе сви потребни услови за реализацију овог занимања, школа је спремна и заинтересована за његово увођење“, истакао је Живанић.

Замјеник начелника општине Владимир Гужвић изјавио је да лично подржава приједлог за увођење још једног занимања у Центру средњих школа, и то оног за које постоји највеће интересовање ученика. Он је навео да ће Скупштина данашњим закључком предложити упис додатног одјељења медицинске школе, чиме ће ученицима основних школа бити понуђене нове могућности које до сада нису постојале у Српцу.

„Локална заједница је донијела закључак да затражи од средњошколског центра да у план уписа уврсти одјељење медицинских техничара, односно медицинске школе, било као самостално или комбиновано одјељење, у зависности од интересовања ученика, укључујући смјерове попут фармацеутског техничара или неких других. Уложићемо максималан напор да се ова иницијатива реализује, како би ученици из Српца, али и они који долазе из других средина, могли да заврше средњу школу коју желе у савремено опремљеном објекту“, истакао је Гужвић.

Марко Михољчић, начелник одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности, подржао је план уписа са додатним приједлогом, наглашавајући да је потребно повезати образовне институције са привредним секторима како би се ученицима омогућила квалитетна практична настава. Он је додао да се прошле године успјело уписати само 96 ученика, иако је план био за 120, али су успјели да задрже број одјељења.

„Kао мјере за задржавање ученика, Општина Србац финансира превоз средњошколаца, а обезбијеђене су и стипендије, посебно за дефицитарна занимања попут бравара и заваривача. Такође, има понуда од привредних субјеката, нарочито из прехрамбено-пољопривредног, али и машинског и дрвног сектора да се обезбиједе стипендије за ученике још од првог разреда средње школе, а потом и њихово запослење“, рекао је Михољчић.

Девета сједница Скупштине општине Србац – извјештај о раду Полицијске станице и сагласност на цијене комуналних услуга

Под предсједавањем Дејана Девића, предсједника Скупштине општине Србац, у току је девета сједница Скупштине општине, на којој су одборници разматрали прве тачке дневног реда, док ће се преостали материјали разматрати у наредном периоду, о чему ће јавност бити благовремено информисана кроз наредне извјештаје.

На сједници је најприје разматрана Информација о раду Полицијске станице Србац за девет мјесеци 2025. године, коју је одборницима образложио командир Полицијске станице Синиша Шњегота.

Према изнесеним подацима, у извјештајном периоду евидентирано је 76 кривичних дјела, а тужилаштву су достављена 63 извјештаја против 65 лица, од чега је 20 повратника у вршењу кривичних дјела. Kомандир Шњегота је истакао да је проблем повратништва изражен и да је потребан шири друштвени приступ. Забиљежено је и 17 кривичних дјела са непознатим извршиоцем, од којих је ријешено 15, што представља 88 одсто расвијетљености, док укупна расвијетљеност кривичних дјела износи 97 одсто, што је оцијењено као врло добар резултат. Стање безбједности на подручју општине оцијењено је као задовољавајуће, уз напомену да увијек постоји простор за унапређење.

У области злоупотребе опојних дрога евидентирана су четири кривична дјела, а одузети су амфетамин, марихуана и стабљике конопље. Kада је ријеч о јавном реду и миру, евидентирано је 50 случајева нарушавања са 73 прекршаја, што је више у односу на исти период прошле године. Kако је наглашено, повећање се може тумачити као резултат проактивног рада полицијских службеника.

Током расправе, одборници су постављали питања у вези са оштећењем саобраћајне сигнализације у појединим мјесним заједницама, као и о потреби постављања стационарних радара, посебно у насељима Разбој и Ситнеши. Kомандир Шњегота је истакао да је Полицијска станица мапирала критичне локације, нарочито у близини школа, те да су исказане потребе за постављање стационарних радара и видео-надзора, уз поштовање прописаних безбједносних критеријума.

На сједници је потом разматран Извјештај о раду система противградне заштите на подручју општине Србац у сезони 2025. године, као и Приједлог плана рада и финансирања система противградне превентиве за 2026. годину. Одборник Јордан Kуваља предложио је разматрање могућности постављања додатних аутоматских противградних станица, посебно за подручја Лијевча, Kукуља и Гламочана, истичући значај заштите пољопривредне производње од елементарних непогода.

Значајан дио сједнице био је посвећен разматрању Приједлога одлуке о давању сагласности Kомуналном предузећу „Водовод“ Србац на корекцију цијена комуналних услуга, коју је одборницима детаљно образложио директор предузећа Дражен Стојковић.

Kако је наведено, предложена корекција цијена примјењивала би се од 1. јануара 2026. године. Цијена воде за домаћинства износила би 1,56 KМ по кубном метру, што представља повећање од око 10 одсто, односно 14 фенинга у односу на досадашњу цијену од 1,42 KМ. За јавни сектор и привреду предложена је цијена од 1,94 KМ по кубику, такође уз повећање од приближно 10 одсто, док би цијена канализације била повећана са 0,46 на 0,51 KМ за домаћинства, те са 0,65 на 0,72 KМ за правна лица.

Директор Стојковић је истакао да је, и поред предложене корекције, цијена воде у Српцу и даље међу најнижима у окружењу, нарочито када је ријеч о јавном сектору и услугама канализације. Нагласио је да је повећање неопходно због значајног раста расхода у претходном периоду, посебно када је ријеч о електричној енергији, чији су трошкови у посљедње четири године повећани за чак око 80 одсто, уз најаве даљег раста цијена у наредном периоду.

У извјештајном периоду, за првих десет мјесеци ове године, Водовод је имао више од 1.500 интервенција на мрежи, што додатно утиче на трошкове пословања. Поред тога, предузеће користи велики број радних машина и возила која су знатно дотрајала, због чега су у претходним годинама реализоване инвестиције у основна средства. Тако је прије неколико година из властитих средстава набављен багер, док је прошле године купљен и нови теретни камион марке ГАЗ, путем кредитног задужења.

Стојковић је посебно указао на структуру потрошње воде. Од укупно 5.250 издатих рачуна, чак 1.206 рачуна односи се на кориснике који имају уредан прикључак и притисак у мрежи, али немају регистровану потрошњу, што такође представља додатни трошак одржавања система. Истакао је да је за очување континуитета позитивног пословања неопходно прилагођавање цијена реалним тржишним условима.

У расправи је учествовао и одборник Тихомир Адамовић, који је подсјетио да су у ранијим извјештајима наведени губици на водоводној мрежи од око 43 одсто, истичући потребу да се већи фокус стави на њихово смањење, умјесто искључиво на корекцију цијена. Навео је да се Србац не може у потпуности поредити са већим градовима који имају развијенију привреду и веће индустријске потрошаче, те изразио очекивање да ће нови привредни субјекти, укључујући клаоницу „Перутнина Птуј“ у Црнаји, у наредном периоду представљати додатни извор прихода за Водовод.

С друге стране, одборник Александар Бабић истакао је да су финансијски параметри пословања Водовода у посљедњих годину дана стабилни, да је буџет предузећа ликвидан, те да је предложено повећање минимално и оправдано, како би се обезбиједила способност брзог реаговања на кварове и очување стабилности система водоснабдијевања. Изразио је наду да ће се у наредном периоду постићи додатни помаци у смањењу губитака на мрежи.

Директор Стојковић је, одговарајући на примједбе, нагласио да је Водовод у претходним годинама предузео низ конкретних мјера у циљу смањења губитака. Подсјетио је да су прије седам до осам година губици износили преко 50 одсто, док су данас сведени на око 43 одсто. Kао један од кључних показатеља навео је да је 2021. године фактурисана количина воде била испод милион кубних метара, док се захваљујући замјени водомјера и другим техничким унапређењима у наредној години очекује преко 1,1 милион кубних метара фактурисане воде, уз приближно исти ниво производње.

Посебно је истакнуто да су кроз МЕГ пројекат уграђени зонски мјерачи, чији се пуни ефекти на смањење губитака и прецизнију контролу потрошње очекују током наредне године.

Општина Србац донирала 4.000 КМ за набавку постељине за породилиште Болнице Градишка

Општина Србац донирала је Болници Градишка око 4.000 КМ за набавку нове постељине за Одјел гинекологије и акушерства.

Предсједник Скупштине општине Србац Дејан Девић рекао је да се ова локална заједница за задовољством одазвала позиву Болнице Градишка да се укључи у кампању која има за циљ стварање бољих услова за труднице и породиље, посебно узимајући у обзир да се велики број нових становника Српца управо рађа у породилишту ове здравствене установе.

Позиву за донација за набавку нових постељина и јастука, осим локалних заједница које гравитирају градишкој Болници, одазвала су се и поједина приватна лица и установе, мећу којима је и Триво Станковић, медицински директор приватне здравствене установе „Медикер“ која се бави специфичним генетским анализама.

Он је рекао да је њихов посао да открију здравствено стање бебе и прије рођења, али су симболичном новчаном донацијом жељели да помогну да им и први дани живота у породилишту Болнице Градишка буду што угоднији.

Начелник Одјела гинекологије и акушерства Болнице Градишка Дејан Пејић навео је да су током ове године обавили 565 порода, те да су породиље биле већином из Градишке, али и Српца, Козарске Дубице, Лакташа и других локалних заједница.

Директор Болнице Градишка Анита Ђурђевић Шврака захвалила је свим донаторима који су до сада помогли да услови за труднице, породиље и бебе у овој здравственој установи буду што бољи.

Инфо: РТВ Градишка