У прошлој години седам парастоса за страдале у Другом свјетском рату
На годишњој скупштини удружења СУБНОР, која је одржана у згради Општинске управе, поднесен је извјештај о раду у прошлој години и разматран план рада и финансијски план за ову годину.
Предсједник удружења Богдан Давидовић рекао је да се реализација активности одвијала у складу са епидемиолошким приликама а посебна пажња је посвећена његовању историјских вриједности НОР-а од 1941. до 1945. године и вриједностима осталих одбрамбено – отаџбинских ратова.
“Организован је обилазак скоро свих спомен обиљежја у нашој општини. На седам локација СУБНОР је био домаћин одржавања помен парастоса међу којима су и три стратишта. Представници удружења присуствовали су скоро свим парастосима у организацији Општинског одбора за његовање традиције ослободилачких ратова и Борачке организације Србац а када је било услова за то, представници СУБНОР-а присуствовали су и републичким манифестацијама у организацији СУБНОР-а РС, као што је меморијални комплекс Доња Градина”, рекао је Давидовић.
Захваљујући уштеди дијела средстава, србачки СУБНОР је међу првима показао солидарност у акцији стамбеног збрињавања борачких категорија дозначивши Фонду солидарности Борачке организације Србац 300 KМ.
“Исти износ обезбијеђен је за почетак радова на санацији два гробна мјеста на Партизанском гробљу у Српцу“, рекао је Давидовић.
Сједници је поред делегата скупштине, у име Општинске управе присуствовао шеф Одсјека за борачко-инвалидску и цивилну заштиту Боривоја Врсајковић.
У склопу пројекта изградње путне инфраструктуре у србачкој општини, јуче су завршени радови на асфалтирању два путна правца у Кукуљама у дужини од око 1615 метара.
Радове је извело грађевинско предузеће “Хидрокоп” а вриједност инвестиције износила је 120 хиљада КМ.
Носилац пројекта је Општина Србац а средства је обезбиједила Влада Републике Српске.
Ових дана завршено је асфалтирање пута од Гламочана до Бајинаца у дужини од 1200 метара а у току су радови и на реконструкцији путних праваца у Србац Селу који ће бити окончани сљедеће седмице.
У наредном периоду планирана је и реконструкција локалних путева у Влакници (у правцу границе са општином Прњавор) и Ситнешима (према цркви), дијела локалног пута у Дворинама и реконструкција и модернизација паркинг простора код Ватрогасног дома.
Вриједност свих инвестиционих радова износи око 800 хиљада КМ.
У манастиру Осовица прослављена крсна слава – Благовијести
У манастирском комплексу Осовица данас је прослављена крсна слава – Благовијести. Свету литургију је служио протосинђел Теофил, настојатељ манастира Осовица, уз саслужење свештеника са подручја наше и сусједних општина.
Међу бројним грађанима који су присуствовали свечаности, били су потпредсједник Народне скупштине Републике Српске Милан Петковић, начелник општине Млађан Драгосављевић и предсједник Скупштине општине Милош Будић.
Након славског обреда, уприличен је свечани ручак за посјетиоце и госте.
Јеромонах Иларион Kоста каже да је саборни храм посвећен Благовештењу Пресвете Богородице и откад је манастир опет почео да живи материјално и духовно, обиљежава се слава саборног храма, као један од највећих дана у животу богослужбене године.
“Благовијести јесу празник којим се, прије свега, мирење Бога и човјека, на један лијеп и симболичан начин, обједињује у овом празнику и тамо гдје је некад био гријех и гдје је човјек својим непослушањем одступио од Бога, Пресвета Богородица својим ријечима прихвата вољу Божију у име цјелокупног рода људског, мири Бога и човјека. Празник Благовијести, манастир Осовица прославља сразмјерно чињеници да је првобитни храм који је постојао 1330. године био посвећен Благовијестима Пресвете Богородице”, рекао је јеромонах Иларион Kоста.
Манастир Осовица припада реду највећих светиња Републике Српске. Иако се до наших дана нису сачували значајнији писани трагови који би подробније открили дух минулих времена, усљед тешке и бурне историје нашег народа, историчари претпостављају да је манастир Осовица ктиторско дјело изданка племените лозе Немањића краља Стефана Драгутина, владара Срема, Мачве, Усоре и Соли.
Од самог настанка манастира у 14. вијеку, скрнављен је и разаран, али и милошћу Божијом обнављан и васпостављан, пратећи и дијелећи на тај начин судбину свог народа сабираног вијековима под његовим духовним окриљем.
Kомплекс манастира Осовице састоји се од саборне манастирске цркве посвећене Благовијестима пресвете Богородице, зимске цркве посвећене Светом Прокопију, капеле Васкрсења Христовог као и капеле Светог Николаја мирликијског у звонику, тријема за народ, конака, свечаног салона, библиотеке и чесме са изворском водом, монашке кухиње и трпезарије, као и народне трпезарије.
У саборној цркви се налази Икона једне од највећих националих светиња, Пресвете Богородице Тројеручице, која је дар Свете Царске Лавре Манастира Хиландар манастиру Осовица.
Објављена коначна ранг листа корисника за суфинансирање естетског уређења фасада
Начелник општине Млађан Драгосављевић објавио је данас коначну ранг листу корисника за суфинансирање пројеката естетског уређења фасада и побољшања енергетске ефикасности објеката колективног становања.
На листи се нашло шест заједница етажних власника за које су одобрена средства у износима од 1.752 до 7.000 KМ, у зависности од износа са којима су аплицирале на јавном позиву, а у складу са критеријумом да ће учешће Општине Србац у суфинансирању износити до 40 одсто од планираних средстава инвестиције према предрачуну, односно до максимално 7.000 KМ по пројекту, док ће остатак средстава обезбиједити заједнице етажних власника.
Средства су одобрена за стамбене зграде у улицaмa Моме Видовића 32, Данка Митрова 32, Првомајској 2, Моме Видовића 8, 11. новембра 9а и Моме Видовића 40, односно за све које су пријављене на јавни позив и испуниле услове.
Начелник општине Млађан Драгосављевић ће на основу коначне ранг листе закључити уговоре са изабраним корисницима грант средстава, којима ће се регулисати међусобна права и обавезе.
Право учешћа на јавном позиву који је био отворен од 1. до 21. марта, имале су све заједнице етажних власника које су регистроване код надлежног Одјељења за просторно уређење и стамбено-комуналне дјелатности општине Србац, за објекте који су изграђени прије 24.05.2013 године.
Пројекти који су се могли суфинансирати морали су се односити на радове који утичу на естетско уређење фасаде објеката (оштећена, естетски неуредна и по живот и здравље људи и околину опасна фасада – санација постојећих фасада).
Исто тако, суфинансирање се могло вршити и у случајевима када се поред естетских ради и на побољшању енергетских карактеристика објеката (топлотна изолација објекта, замјена фасадне столарије и топлотна изолација кровова или таваница последње етаже).
Пољопривредно земљиште у закуп додијељено за 19 понуђача, планирана додјела нових површина
Одборници Скупштине општине Србац на јучерашњој сједници усвојили су приједлог Одлуке о избору најповољнијих понуђача и додјели пољопривредног земљишта у закуп за 19 пољопривредних произвођача са подручја србачке општине.
Осам понуђача добило је земљиште у закуп за сточарску производњу, и то: Радован Цвијановић из Доње Лепенице, предузеће „ДМ Агро“ из Српца, Милован Добрњац из Старог Мартинца, Бранислав Илић и Милан Илић из Ситнеша, Горан Малбашић и Чедомир Школник из Ножичког и Мирко Јејинић из Српца. За девет понуђача додијељено је земљиште за ратарску произдводњу, а у питању су: Михал Балацки, Данко Ђукић и Божидар Вученовић из Доњих Срђевића, Јовица Ћирић и Хенри Ружман из Kаоца, предузећа „Агро Грин-Ђукић“ и „Циклон дуо“ из Српца, Далибор Мајсторовић из Старог Мартинца и Бошко Стојић из Србац Села, док су за воћарску производњу земљиште добили Бојан Врејић из Српца и предузеће „NUTREE“ из Ножичког.
Јавни оглас био је расписан 9. децембра прошле године у Србачким новинама, за површину од 213,0675 хектара пољопривредног земљишта у својини Републике Српске, на подручју општине Србац, које се налази у катастарским општинама Ситнеши, Доња Лепеница, Срђевићи и Брезовљани а на период од 10 година за сточарску и ратарску, те 25 година за воћарску производњу.
Начелник Одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности Марко Михољчић рекао је да је ово био један од три јавна огласа у задњих неколико година, додајући да оглас из 2013. године није био спроведен а након другог огласа из 2017. године закључени су уговори са 60 пољопривредних произвођача и у закуп дато око 400 хектара земљишта за ратарску, сточарску и воћарску производњу.
„На трећи позив пријавило се око 40 понуђача а након бодовања комисије објављена је прелиминарна ранг листа на коју је уложено пет приговора. Свима су у року послани одговори и потом објављена коначна ранг листа на којој се нашло 19 пољопривредних произвођача. Пружена је могућност онима који су уложили приговор да покрену управни спор на суду уколико сматрају да су оштећени али нисмо добили потврде из суда да је било таквих случајева, па смо доставили сву документацију на преглед ресорном министарству“, рекао је Михољчић.
Он додаје да је цјелокупан процес био под надзором министарства које је након прегледа понуда, прелиминарне и коначне листе, дало сагласност за сваку од појединачних одлука.
„У наредном периоду начелник општине ће потписати уговоре о закупу са изабраним понуђачима који ће се уписати у катастру као закупци и тако моћи остварити републичке и општинске подстицаје“, рекао је Михољчић.
Скупштинском засједању је присуствовала група незадовољних понуђача која није прошла на јавном огласу, тражећи да се обрате одборницима и изнесу своје виђење цјелокупне ситуације.
Један од њих био је Стојан Пезеровић из Ситнеша који је тражио да се у потпуности или дјелимично укине јавни оглас, наводећи да су учињене бројне неправилсности, попут тога да на јавну расправу нису позвани представници удружења перадара као најбројнији, да су појединци приказивали туђу пољопривредну механизацију као своју приликом доласка комисије, да су неки понуђачи навели пољопривреду као основну умјесто као допунску дјелатност и слично.
Милован Марковић из Ситнеша се такође обратио и рекао да предност на јавном огласу нису добили борци прве категорије и да би се таква неправда требала исправити.
Предсједник Скупштине општине Милош Будић рекао је да је са начелникм Млађаном Драгосављевићем разговарао у пар наврата са незадовољним пољопривредницима како би покушали пронаћи заједничко рјешење.
„Задњи састанак смо одржали дан пред скупштину и трајао је више часова, што свједочи о нашој намјери да им изађемо у сусрет. Чињеница је да је начелник именовао комисију која је по правилнику министарства одрадила свој дио посла а свјесни смо да постоје они који су незадовољни. Ових дана се трудимо да пронађемо земљиште које још увијек није приведено намјени, те омогућимо и њима право на закуп како би живјели од свог рада“, рекао је Будић.
У расправи су учествовали многи одборници, међу којима и Мићо Малбашић који је рекао да су нарочито остали ускраћени товљачи пилића који као нуспроизвод стварају велике количине стајског ђубрива, док је Желимир Урић скренуо пажњу на мањкавости у правилнику министарства и додао да су земљиште у закуп добили они који у посједу већ имају много земље а закинути су пољопривредници којима није остало ништа за обраду.
Одборница Душанка Игњатић је апеловала да приликом расписивања наредних јавних огласа као услов буде наведено да крупнији земљопосједници, који су у овом огласу добили земљиште, не могу поново конкурисати.
Kомпромис за пољопривреднике који су остали ускраћени затражили су и одборници Саша Јовичић, Данко Драгојевић и Данијела Божић Новковић који су скренули пажњу да све више људи одлази из села и да се мора пронаћи начин да се помогне овим људима јер је то ствар егзистенције.
Одборник Бранко Граховац је рекао да локална управа нема надлежност да мијења правилник министарства, по којем је извршено бодовање, додајући да је општина учинила све како би се на правилан начин извршила расподјела а да све евентуалне неправилности треба истражити. Он каже да у том погледу ни Борачка организација општине Србац није могла допринијети да се борци ставе као приоритет при додјели земљишта у закуп, дајући приједлог да се упути апел Министарству рада и борачко инвалидске заштите и Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде да борци буду другачије бодовани приликом наредне измјене правилника.
Начелник општине Млађан Драгосављевић рекао је да разумије незадовољство пољопривредних произвођача којима није додијељено земљиште и додаје да је општинска комисија у потпуности испоштовала правилник министарства по којем је извршено рангирање кандидата.
„Ситуације око додјеле земљишта у закуп вуче се већ скоро двије године и били смо принуђени да распишемо јавни оглас јер би се догодило да сво земљиште оде у концесију једном кориснику, што би било најгора варијанта осим оне да се уопште не користи у производне сврхе. Сматрам да се бодовање могло извршити праведније у корист борачке популације, али ми смо примијенили све оно што је правилник предвидио и испоштовали све законске процедуре. Евидентна је такође и потреба појединих група да додјела земљишта не успије како би се задржало првобитно стање и наставило неконтролисано користити као до сада, манипулишући на тај начин људима који заиста имају нужну потребу за земљиштем“, рекао је начелник Драгосављевић.
Он додаје да је свјестан чињенице да постоји још доста земљишта које није обухваћено закупом и да ће се у наредном периоду ставити акценат како би се уредила та област.
„Из тог разлога сам и уприличио неколико састанака са представницима оних који су незадовољни са намјером да нађемо компромисно рјешење. То нас је све скупа натјерало да се активније укључимо око припреме сљедећег огласа о закупу земљишта. Пронашли смо 47 хектара слободног земљишта а постоји могућност за још неких 28 хектара које бисмо могли понудити у закуп. Оно што је сигурно је да ћемо из свега покушати извући максимум“, рекао је начелник Драгосављевић.
Извјештај о одлуци о прихватању средстава за куповину објекта Аутобуске станице Србац и припадајућег грађевинског земљишта можете прочитати ОВДЈЕ а извјештај о преосталим тачкама дневног реда ОВДЈЕ.
