Вијести

Организован традиционални пријем за вјерске заједнице

У згради Општинске управе данас је одржан традиционални новогодишњи пријем за представнике вјерских заједница кога су организовали начелник општине Млађан Драгосављевић и предсједник Скупштине општине Милош Будић.

Пријему су присуствовали игуман манастира Осовица архимандрит Теофил, протојереј Жељко Сарић и протонамјесник Александар Kустурић из србачке парохије, јереј Ненад Ђурић из лепеничке парохије, јереј Живко Илић из ножичке парохије, протонамјесник Славиша Топић из кобашке парохије и протојереј украјинске гркокатоличке цркве Петар Ситник, као и замјеник начелника општине Владимир Гужвић.

У уводном обраћању, начелник Млађан Драгосављевић је истакао добру сарадњу и напоре који су уложени на унапређењу вјерског живота у нашој локалној заједници.

„Овим пријемом, који има дугогодишњу традицију, показујемо добру сарадњу Општинске управе и вјерских заједница. Она се огледа на више начина а један од њих је подршка у подизању вјерских објеката и у том погледу се можемо похвалити да смо прошле године добили велелепни храм Васкрсења Христовог, који је освећен на свечан начин и представља симбол нашег града. У буџету за ову годину обезбиједили смо средства и за обнову старог храма у Српцу“, рекао је начелник Драгосављевић.

Протојереј Жељко Сарић рекао је да је Србац једна од ријетких општина која организује пријеме за представнике свих вјерских заједница и додао да је 2022. година била тешка на глобалном плану, али врло успјешна за србачку парохију.

„Нови храм је 4. септембра освећен и предат на молитвену употребу, уз присуство бројних вјерника и три епископа Српске православне цркве, а то је био историјски дан за нашу општину. Сада је дошла на ред обнова храма Покрова Пресвете Богородице који је најстарији објекат овакве врсте у мјесту Србац. У току смо израде пројекта како би радови били квалитетно урађени. Трудићемо се да га заштитимо од пропадања и подаримо му нови сјај али да задржи изглед старог храма. Након обнове имаће и даље значајну улогу и намјену у вјерском животу јер је смјештен на мјесном гробљу“, рекао је Сарић.

Он додаје да се широм србачке општине ради на изградњи нових вјерских објеката, од манастира Осовица који је мјесто ходочашћа вјерника из цијелог региона, па све до кобашке, ножичке, лепеничке, кукуљске и других парохија.

„Настављена је изградња храмова у Влакници и Kоровима, затим у Ћукалима и Лилићу, а припрема се и плац за изградњу вјерског објекта у Ситнешима“, рекао је Сарић.

Протонамјесник Славиша Топић рекао је да је у току набавка иконостаса за храм у Влакници, што је један од најскупљих дијелова црквеног инвентара. Он је позвао Општинску управу да пружи помоћ у том погледу и додао да ће дио средстава обезбиједити и њихова црквена општина.

Топић је рекао да је пронађен натпис о градњи иконостаса за кобашки храм на којем је наведено да је исплаћен 1901. године а радио га је Лука Алексејевић из Новог Сада.

„Набавком иконостаса руководио је свештеник Лука Ожеговић. Битно је нагласити да се у музеју у Новом Саду налази једна икона Луке Алексејевића која је проглашена за културно добро Републике Србије. Наш цијели иконостас је дјело истог аутора, тако да се ради о непроцјењивој вриједности, али мало о томе знамо“, рекао је Топић.

Преподобни архимандрит осовички Теофил рекао је да је у току израда парадне капије димензија 10 X 5 метара, која ће бити завршена до Васкрса, чиме би требали бити окончани радови на изградњи манастира Осовица.

„То је посљедњи у низу планираних објеката у овом комплексу, али постоје помоћни и други објекти који ће се такође радити и имаће своју корист и намјену. Планирамо ширити манастирско имање како бисмо обезбиједили да у свим сљедећим вијековима манастир функционише, не само као духовна оаза србачког краја, већ и шире“, рекао је Теофил.

Он додаје да Осовицу посјећује велики број вјерника, нарочито након доласка Чудотворне иконе Пресвете Богородице Тројеручице из манастира Хиландар, којој вјерници придарују поклоне за исцјељење и здравље и како каже, њеним присуством све је у манастиру постало боље и љепше.

Према његовим ријечима, ове године је у плану завршетак изградње спомен комплекса који ће бити посвећен свим мајкама а налазиће се 500 метара западно према Горњој Лепеници, на манастирском имању.

„Споменик ће бити подигнут у част мајки, кћерки, сестара и супруга, односно у част свих оних које су нас носиле у рукама, одгајале, дочекивале и испраћале, за нас се молиле Богу, рађале јунаке и домаћине. То је веома важно јер живимо у времену које није нимало наклоњено најсветијим вјечним небеским вриједностима и које су, нажалост, већ потпуно уништене у неким западним земљама, а то се већ полако намеће и нама“, рекао је Теофил.

Додаје да ће сви који се прошетају до овог комплекса моћи видјети лик мајке са троје дјеце и схватити да је породица најсветији и најважнији извор сваког добра у овом свијету и да без тих вриједности нема останка и опстанка.

„Имао сам жељу која је подржана од добрих људи, а прије свега власти и других, да градимо тај спомен комплекс, како би људи могли доћи да сједе, разгледају, размисле и прочитају пригодан текст који ће бити написан у част мајке. До споменика ће бити доведена и изворска вода“, рекао је Теофил.

Он је упутио захвалност Центру за културу и спорт на ангажману да се ураде потрети српских патријарха, насликаних уљем на платну, за потребе манастира а које је израђивала сликарка Јелена Вушуровић са Цетиња. Такође је истакао добру сарадњу са Општинском управом и упутио апел да Туристичка организација општине Србац више поради на промоцији манастира, како би што већи број људи долазио у посјету.

Јереј Ненад Ђурић похвалио је добру сарадњу са општинском и републичком влашћу уз чију помоћ је реконструисано и асфалтирано неколико путних праваца до храмова и других вјерских објеката у лепеничкој парохији, од чега је највриједнији био пројекат изградње локалног пута до храма Светог пророка Илије.

„Добили смо асфалт и воду која је доведена до цркве, уступљено нам је и земљиште за вјерске потребе и други видови подршке на чему се захваљујем. Уколико буде могућности, апелујем да се обнови пут до још неколико вјерских објеката које користи значајан број вјерника“, рекао је Ђурић.

Он је похвалио и обнову друштвеног дома у Горњој Лепеници и подручне школе у Доњим Срђевићима.

Вјерским поглаварима на пријему се обратио и протојереј украјинске гркокатоличке цркве Петар Ситник који је протекле и наступајуће празнике и пожелио добро здравље, личну и породичну срећу.

Договорено је да се организација овог пријема настави и наредних година јер је ово добра прилика за размјену мишљења, приједлоге и сугестије којима ће се унаприједити вјерски живот на подручју наше општине.

Подршка инвестицијама у прерађивачке капацитете и маркетинг пољопривредно-прехрамбених производа

Пројекти EU4AGRI и EU4AGRI-Recovery објавили су нови Јавни позив потенцијалним корисницима бесповратних средстава за мјеру подршке инвестицијама у прерађивачке капацитете и маркетинг пољопривредно-прехрамбених производа који је вриједан 5 милиона KМ.

Овај јавни позив као и смјернице за потенцијалне подносиоце пријава се искључиво односе на мјеру подршке у прерађивачке капацитете пољопривредно-прехрамбене индустрије кроз увођење иновација и развој нових и/или унапређење постојећих производа, маркетиншких алата, те осигурање континуитета пословања и сигурног и здравог радног окружења.

Kо се може пријавити?

На јавни позив се могу пријавити обрти, предузетници, задруге и предузећа, микро, мала и средња предузећа која запошљавају мање од 250 радника, те сви пројекти који се искључиво односе на производњу производа за људску прехрану а у склопу сектора: прераде воћа, прераде гљива, љекобиља, зачинског биља, винарства и прераде маслина, прераде поврћа, прераде млијека, прераде меда, прераде меса, прераде јаја, прераде и конзервирање риба, прераде житарица, те производња готове хране и јела.

Подносиоци пријава могу поднијети само једну пријаву на овај јавни позив. Подносиоци пријава могу да поднесу пријаве за пројекте дефинисане овим јавним позивом искључиво самостално. Пријаве више подносилаца у оквиру једног приједлога неће бити узете у обзир. Подносиоци пријава су одговорни за реализацију пројекта укључујући и финансијске обавезе.

Подносиоци пријаве који су у претходном периоду користили финанцијску подршку кроз мјеру подршке инвестицијама у прерађивачке капацитете и маркетинг пољопривредно-прехрамбених производа (односи се на мјеру финансирану од стране EU4AGRI/EU4AGRI-Recovery) се сматрају неприхватљивим подносиоцима.

Средства подршке по једној пријави могу износити од 30.000 KМ до 300.000 KМ и могу се користити само за финансирање прихватљивих трошкова (наведени износи не укључују ПДВ који се сматра неприхватљивим трошком).

Максимални износ тражене финансијске подршке за пројекте који спадају под ЛОТ1 не могу бити већи од 80.000 KМ (износ без ПДВ-а), док износ тражене финансијске подршке за пројекте који спадају под ЛОТ2 морају бити од 80.001 KМ до 300.000 KМ (износи без ПДВ-а).

Износ обавезног финансијског учешћа подносиоца пријаве (односи се на оба ЛОТ-а) је 30% укупних прихватљивих трошкова. Суфинансирање мора бити новчано те се учешће неке друге врсте неће узимати у обзир.

Оно што је значајна разлика у односу на претходно објављени Јавни позив потенцијалним корисницима бесповратних средстава за мјеру подршке инвестицијама у прерађивачке капацитете и маркетинг пољопривредно-прехрамбених производа, јесте:

Рок за достављање дозволе за градњу (уколико је релевантно) је помјерен и везан је уз први захтјев за плаћање према кориснику (у случају да се одобри финансијска подршка).

Потврде о непостојању пореских дуговања, те потврда о непостојању блокираних рачуна су замијењене, са Изјавом подносиоца (у моменту подношења пријаве). Потврде надлежних институција се достављају накнадно, приликом потписивања Уговора о финансијској подршци.

Пословни план се оцјењује на основу финансијских и нефинансијских индикатора, те у оцјени финансијских индикатора се користе директни (ефекти инвестиције на сектор у коме се реализује) и индиректни (ефекти инвестиције на остале прихватљиве секторе у којима подносилац послује), ефекти инвестиције.

Пријаве се могу поднијети од 15. јануара 2023. године док је крајњи рок 6. март 2023. године до 15 часова.

Пријаве се подносе искључиво путем електронског система доставе пријава https://javnipoziv.undp.ba/ који је обезбиједио EU4AGRI пројекат. Достављање пријава у било којем другом формату (e-mail,, пошта, факс и слично) није прихватљиво и пријаве достављене на тај начин неће бити узете у разматрање.

Прва онлајн информативна сесија биће одржана путем Фејсбук странице пројекта EU4AGRI а вријеме одржавања информативне сесије биће објављено накнадно.

У склопу EU4AGRI, Европска Унија пружа подршку јачању конкурентности пољопривреде и руралном развоју у БиХ. Kроз EU4AGRI-Recovery, Европска Унија пружа подршку Босни и Херцеговини у ублажавању економских ефеката пандемије COVID-19 на пољопривредно-прехрамбена предузећа и оператере руралног туризма, те осигурање континуитета њиховог пословања, док се кроз EU4BusinessRecovery утиче на смањење посљедица изазваних пандемијом на пољопривредна и туристичка предузећа, микро, мала и средња предузећа. За сва три пројекта Европска унија издвојила је 28 милиона евра.

Бесповратна средства за минерална ђубрива, систем за наводњавање и заштиту од мраза

У оквиру пројеката EU4AGRI, EU4AGRI-Recovery и EU4BusinessRecovery, које финансира Европска унија, у сриједу 28. децембра, објављен је Јавни позив за додјелу бесповратних средстава за мјеру подршке ублажавању негативног утицаја тржишних поремећаја и климатских промјена у примарној пољопривредној производњи.

Циљеви овог позива јесу допринос ублажавању негативног поремећаја на тржишту репроматеријала током 2022. године на пољопривредно-прехрамбени сектор у БиХ насталих као посљедица пандемије Covid-19 и рата у Украјини, допринос ублажавању климатских промјена на пољопривредно-прехрамбени сектор у БиХ, оптимизација оперативних трошкова, одржавање продуктивности, ликвидности и конкурентности пољопривредно-прехрамбеног сектора у БиХ, те подршка стабилизацији постојећих ланаца вриједности од примарне производње до прераде и пласмана производа на тржиште.

Интервентна мјера подршке ће бити реализована кроз финансијску подршку за набавку минералних ђубрива (НПK, KАН и УРЕА), финансијску подршку за набавку система за наводњавање, те финансијску подршку за заштиту од мраза.

Kо се може пријавити на овај јавни позив?

Прихватљиви подносиоци пријава на овај јавни позив су микро, мала и средња предузећа и/или задруге са успостављеном мрежом коопераната/индивидуалних пољопривредних произвођача (у даљем тексту кооперанти) које се баве производњом и/или прерадом и/или откупом и/или складиштењем и/или пласманом свјежих пољопривредних и готових прехрамбених производа.

У оквиру овог јавног позива на располагању је 2 милиона KМ, а средства подршке по једном подносиоцу пријаве могу износити од 15.000 KМ до максимално 300.000 KМ, док износ подршке по једном кооперанту може износити од 1.500 KМ до 8.000 KМ.

За сваки пројекат подносилац пријаве мора осигурати суфинансирање у укупним прихватљивим трошковима у износу од минимално 25% укупног износа прихватљивих трошкова. Подносилац тражено суфинансирање може осигурати из властитих средстава или кроз учешће коопераната. Максимални износ бесповратних средстава кроз мјеру подршке коју обезбјеђују Пројекти износи 75% укупног износа прихватљивих трошкова односно минимално 15.000 KМ или максимално 300.000 KМ по предложеном пројекту.

Пријаве се могу поднијети од 15.01.2023. године, док је крајњи рок за пријаву 28.02.2023. године, до 15 часова.

Пријаве се подносе искључиво путем електронског система доставе пријава https://javnipoziv.undp.ba/ који је обезбиједио EU4AGRI пројекат. Достављање пријава у било којем другом формату (е-маил, пошта, факс и слично) није прихватљиво и пријаве достављене на тај начин неће бити узете у разматрање.

Додатна питања у вези овог позива се могу доставити путем формулара за питања на страници пројекта javnipoziv.undp.ba. у периоду од 15.01.2023. до 20.02.2023. године. На сва питања која стигну прије или послије наведеног рока се неће одговарати.

У склопу EU4AGRI, Европска Унија пружа подршку јачању конкурентности пољопривреде и руралном развоју у БиХ. Kроз EU4AGRI-Recovery, Европска Унија пружа подршку Босни и Херцеговини у ублажавању економских ефеката пандемије COVID-19 на пољопривредно-прехрамбена предузећа и оператере руралног туризма, те осигурање континуитета њиховог пословања, док се кроз EU4BusinessRecovery утиче на смањење посљедица изазваних пандемијом на пољопривредна и туристичка предузећа, микро, мала и средња предузећа. За сва три пројекта Европска Унија издвојила је 28 милиона евра.

У Српцу обиљежен Дан Републике Српске

У организацији Општинске управе и Одбора за обиљежавање значајних датума и јубилеја, данас је у Српцу обиљежен Дан Републике Српске.

Окупљање је организовано на централном спомен обиљежју гдје је цвијеће положила делегација Општине Србац, коју су предводили начелник општине Млађан Драгосављевић и предсједник Скупштине општине Милош Будић.

Почаст страдалим борцима у Одбрамбено-отаџбинском рату одале су и делегације Борачке организације општине Србац и Одбора за његовање традиција ослободилачких ратова, Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, Удружења ратних војних инвалида, СУБНОР-а, Полицијске станице, Удружења пензионера општине Србац, Уједињеног равногорског покрета, Савеза независних социјалдемократа и Младих социјалдемократа Србац, Уједињене Српске, Партије демократског прогреса и Српске демократске странке.

Парастос је служио протонамјесник Петко Вуковић, а присутне је у име Одбора за његовање традиција ослободилачких ратова поздравио Душко Митрић.

“Данас Република Српска слави 31. рођендан и широм Српске данас се организују овакви догађаји. Допринос грађана општине Србац у Одбрамбено-отаџбинском рату је био немјерљиво велики, јер је у одбрани отаџбине учествовало око 4.500 бораца и на том путу велики број њих је изгубио животе. Нама је остао задатак да чувамо успомену на оне који су за њено стварање дали своје животе”, рекао је Митрић.

Након парастоса, у Дому културе “Угљеша Kојадиновић” одржан је пригодан коктел на којем се присутнима обратио начелник општине Млађан Драгосављевић.

“Захваљујем свима који су одазвали, а посебно младима, јер нам је циљ да сачувамо културу сјећања на оне који су страдали за нашу отаџбину. Република Српска институционално никад није била јача, али истовремено никад није била изложенија бројним тешкоћама, изазовима и притисцима којима успјешно одолијева. Окупљени око идеје јаке Републике Српске најбоље ћемо пружити отпор изазовима који су пред нама. Морам да поменем и дешавања на Kосову и Метохији, гдје су наши сународници изложени многобројним тешкоћама, али је јединство оно што им помаже да одолијевају свему томе, а ми им са овог мјеста упућујемо подршку”, рекао је начелник Драгосављевић.

Обиљежавању Дана Републике придружили су се многи грађани Српца који су истакли заставе на својим домаћинствима, пословним објектима и аутомобилима, а већ данима су заставицама Републике Српске окићене и улице Српца. Заставе Српске су истакнуте и на јавним предузећима и установама.

Начелник и предсједник честитали Дан Републике Српске

Начелник општине Млађан Драгосављевић и предсједник Скупштине општине Милош Будић упутили су заједничку честитку грађанима општине Србац поводом Дана Републике Српске.

У честитки се каже да овог 9. јануара славимо 31. рођендан Републике Српске, наше светиње за коју смо платили веома високу цијену, изгубивши оно највриједније што смо имали, наше најмилије који се нису плашили за своје животе бранећи породицу и родну груду.

„Република Српска је настала у вихору рата као тежња српског народа у БиХ да заштити своје интересе и оствари равноправан третман са другим народима који живе у БиХ, али да у исто вријеме има слободу да одреди властити политички статус и обезбиједи национални, економски, културни, социјални и сваки други развој.

Како је сачувана у рату, већ дуже од три деценије се чува у миру. Одбранили смо њен територијални интегритет и уставни поредак, ојачали институције Републике Српске, заштитили њене уставне надлежности у заједничким институцијама и боље је позиционирали у међународним круговима.

Као резултат тога, Српска је данас политички и економски снажнија, о чему нарочито свједоче финансијски параметри који су у узлазној путањи, стабилнији буџет и повећање плата и пензија, издвајања за борачке категорије, социјалних давања, инвалиднине, исплате накнаде у износу од 750 КМ за породице са четворо и више дјеце, већа средства за подстицаје за пољопривреду, културу и слично.

Српске нема без њених грађана и дјечије игре и радости и зато наш најважнији циљ треба да буде да младе задржимо у на родном тлу, стимулишемо родитељство и стварање породице, чему смо нарочито у Српцу посветили велику пажњу планираним завршетком изградње новог вртића и зграде за младе брачне парове у овој години и другим пронаталитетним мјерама.

Сигурно је да имамо капацитет да живот људи на овим просторима учинимо још сигурнијим и просперитетнијим, али основни предуслов за то је да одбранимо свој језик, писмо, културу и национални идентитет, окупљајући се око заједничког интереса јер јака и стабилна Српска је наш једини гарант опстанка на овим просторима.

Највећу одговорност за то имаће наши лидери у државним и републичким институцијама који су и у протеклом периоду успјешно бранили интересе Републике Српске а подршку у томе имаће и од посланика из Српца којима су грађани дали повјерење да их представљају у Народној скупштини РС и Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ.

Тридесет и једна година Републике Српске даје нам за право да са већим оптимизмом гледамо у њену будућност и вјерујемо да ћемо још дуго славити Дан Републике у инат онима који нам не желе добро.

Позивам све грађане србачке општине да истакну заставу Републике Српске на својим домаћинствима, те јавна предузећа и установе, привредне колективе и друге организације да то учине на својим објектима како бисмо показали да Република Српска достојанствено слави своје постојање”, наводи се у заједничкој честитки.