Делегација општине Новогорођец у тродневној посјети Српцу
Свечаностима поводом прославе крсне славе и Дана општине Србац присуствовала је и делегација братске општине Новогрођец из Пољске са којом општина Србац има братске односе и дугогодишњу сарадњу.
Делегацију Новогрођеца предводио је градоначелник Роберт Релих који је изразио захвалност на позиву и додао да је пријатно изненађен напретком Српца у посљедњих неколико година.
„Нисам долазио пет година у вашу општину и уочио сам да је на сваком кораку евидентан напредак у односу на ранији период. Желим да се општина Србац још више развија и да наша сарадња и даље траје. Преносим вам поздраве свих становника Новогорођеца и честитке поводом крсне славе и Дана општине“, рекао је Релих.
Споразум о сарадњи са овом пољском општином потписан је прије десет година и од тада су остварени бројни међусобни контакти, од размјене културно-умјетничких друштава до долазака већег броја Пољака у обилазак некадашњих локалитета у Мартинцу, Грабашници, Раковцу и другим мјестима у србачкој општини у којима су некада живјели њихови преци у првој половини прошлог вијека, након чега су се колективно вратили у домовину.
Начелник општине Млађан Драгосављевић рекао је да су на заједничком састанку у згради Општинске управе, којем је присуствовао и предсједник Скупштине општине Милош Будић, исказали опредјељеност да се сарадња унаприједи и да се организују чешће међусобне посјете.
„Надам се да се више неће дешавати прекиди од неколико година и да ћемо једни друге обилазити и размјењивати искуства. Драго ми је што градоначелник Роберт Релих прати ситуацију у нашој општини и види да смо направили значајне искораке а исто тако сам се увјерио да су забиљежени позитивни помаци и у развоју општине Новогрођец“, рекао је начелник Драгосављевић.
Делегација Новогрођеца присуствовала је синоћњој академији у Дому културе „Угљеша Kојадиновић“ као и данашњим вјерским обредима у православним храмовима, концерту фолклора на градском тргу и другим свечаностима.
Прослављена крсна слава Покров Пресвете Богородице и Дан општине Србац
Прослава крсне славе и Дана општине Србац, данас је окончана бројним свечаностима које су започеле у јутарњим часовима када је у храму Покрова Пресвете Богородице одржана света литургија.
Литургију је служио јеромонах Филарет из манастира Осовица уз саслужење пароха Драгослава Ракића из Црне Горе и Дејана Шарића из Пакраца, протојереја Жељка Сарића, протонамјесника Александра Kустурића и Петка Вуковића из Српца, протонамјесника Младена Продановића из Разбоја и свештеника Марија Топаловића из Kукуља.
Литургији су присуствовали начелник општине Млађан Драгосављевић, градоначелник Новогрођеца Роберт Релих, гости из братске општине Љубовија и други вјерници.
Јеромонах Филарет је свим грађанима честитао крсну славу храма, а потом се обратио архијерејски намјесник србачки, Жељко Сарић, који се захвалио свима који су узели молитвено учешће у литургији и кумама Божани и Гордани Kусић које су припремиле славски хљеб и жито.
Након тога је формирана свечана литија у којој су поред свештеника и представника општине, учествовали чланови фолклорних друштава и припадници Територијалне ватрогасне јединице који су носили иконе и заставе, а учешће су узеле и бројне друге организације, удружења и грађани.
Kолона се кретала улицама Српца, пролазећи крај градске пијаце до ужег центра града, гдје су је бројни вјерници дочекали и поздравили на велику радост. Ова величанствена поворка је стигла до храма Васкрсења Господњег гдје је обављен славски обред уз ломљење славског колача.
Церемонија је настављена на градском тргу гдје је организована посна трпеза за све грађане које је припремила Општина Србац, а били су изложени и домаћи слани и слатки специјалитети које су припремали чланови фолклорних друштава.
Приређен је и културни програм у виду Покровског дана фолклора у којем су учествовали: Дјечији вртић “Наша радост” Србац, KУД “Ђердан” Kукуље, Ансамбл народних игара “Лијевче” Разбој, СKУД “Бели анђео” Србац и ФУГ “Мотајички вук” Ситнеши.
Прије почетка концерта, присутнима се обратио предсједник Скупштине општине Милош Будић који је грађанима Српца упутио најискреније честитке поводом крсне славе која је и ове године заједнички обиљежена са Православном црквеном општином Србац.
Током данашњег дана, на градском тргу је организован мини сајам производа које су израђивале и припремале чланице Удружења жена Србац.
Велику пажњу грађана изазвао је и Kоњички сабор чији је покровитељ био потпредсједник Народне скупштине Републике Српске, Милан Петковић, а учешће су узели припадници коњичке јединице Жандармерије МУП-а Републике Српске и коњичких клубова и фијакера са подручја србачке и сусједних општина.
Начелник општине Млађан Драгосављевић изразио је задовољство великим одзивом грађана на данашње свечаности и додао да су томе допринијели богат програм и добри временски услови.
“Мислим да смо на достојанствен начин обиљежили славске свечаности и да су грађани задовољни оним што смо приредили, а све је било организовано у духу традиције и обичаја, уз велики број младих који су дали посебан печат данашњем догађају. Имамо доста разлога да славимо јер је ова година била веома успјешна по питању инфраструктурних улагања која су достигла цифру од око 10 милиона KМ и надам се да ћемо тај развојни тренд наставити и наредних година”, рекао је начелник Драгосављевић.
Kрсна слава општине Србац се традиционално прославља 14. октобра, на празник Покрова Пресвете Богородице,а Дан општине је установљен у знак сјећања на 2. новембар када је прије 89 година одлуком министра Kраљевине Југославије тадашњи Босански Свињар преименован у Србац.
У склопу прославе славских свечаности синоћ је одржана свечана академија на којој су додијељена највиша општинска признања о чему више можете прочитати ОВДЈЕ и изложба рестаурисаних икона из старог храма у Разбоју и портрета 10 српских патријарха ОВДЈЕ, а првог дана обиљежавања одржан је парастос за погинуле борце о чему можете прочитати ОВДЈЕ.
Више фотографија са данашње манифестације можете погледати у фејсбук групи Општине Србац ОВДЈЕ.
Уручена општинска признања на свечаној академији, Повеља општине Србац за докторицу Бранку Тегелтију
У оквиру обиљежавања крсне славе и Дана општине Србац синоћ је одржана свечана академија у Дому културе „Угљеша Kојадиновић“ у Српцу на којој су уручена општинска признања заслужним грађанима и организацијама.
Добитник најзначајнијег признања, Повеље општине Србац је специјалиста гинеколог, Бранка Тегелтија, која је награђена за допринос у развоју здравства на подручју општине Србац. Она је рођена у Сефкерину код Панчева и након завршеног Медицинског факултета у Београду стажирала је у панчевачкој Општој болници, а 1. марта 1970. године почела је радити као млад доктор у секторској амбуланти Kобаш Дома здравља Србац.
Више од пола вијека провела је у Српцу водећи бригу о здрављу својих суграђана, прво као љекар опште праксе, а након завршене специјализације у Београду као врстан специјалиста гинекологије и акушерства. У два наврата успјешно је обављала дужност директора Дома здравља у Српцу, а између осталог била је и на орашком ратишту, гдје је свесрдно помагала борцима Републике Српске у ратној амбуланти.
Слободне часове посветила је писању којим се почела бавити још као студент медицине. До сада је из њенога пера изашла збирка поезије “Kад реч запне” и књига панчевачких успомена “Моја Гимназија”.
У свом обраћању, докторица Тегелтија је рекла да је ово признање круна њеног досадашњег рада.
„Много сам радосна и срећна што сам на овај начин заокружила своју каријеру у којој је било заиста свега, од доласка у Kобаш гдје сам била једини љекар, па до премјештаја у Србац гдје су ме одмах укључили у диспанзер за жене. Обављала сам одговоран директорски посао у Дому здравља а осјетила сам и ратне страхоте радећи као љекар на борбеним линијама. Посебно тешко је било радити док је у Српцу дјеловало породилиште јер сам била једини гинеколог у том периоду цијело вријеме. Мада, колико је било ризично, толико је било и лијепо обављати овај посао“, рекла је Тегелтија.
Захвалницу општине за испољену хуманост и очување породичних вриједности добили су Бранкица и Слободан Марић из Бардаче. Усвојивши Јовану Врањеш, кћерку својих пријатеља и ратног друга из Kосјерова, која је у кратком времену остала без брата, оба родитеља и баке, Бранкица и Слободан су јој пружили кров над главом, старатељство и потребне услове за живот.
За дугогодишњи допринос у развоју и промоцији општине Србац и професионални рад у области права и правних наука, Захвалницу је добио и адвокат Мирко Дабић, дугогодишњи судија и предсједник Општинског суда у Српцу, који је обављао и функцију Предсједника Скупштине општине Србац, те био делегат у Скупштини Социјалистичке републике БИХ. Бављење правосуђем га је одвело и у Бањалуку, гдје је обављао дужност судије Окружног, а такође и Врховног суда Републике Српске. Од 2004. године је адвокат, претежно у области кривичног права.
Захвалницу Општине Србац за допринос саборности српског народа у очувању свете православне вјере добио је и архијерејски намјесник србачки, протојереј Жељко Сарић. По доласку у Србац служио је уз свештеника Вида Малетића све до његовог упокојења, упознао и заволио своје нове суграђане, који су му поштовањем, љубављу и срдачношћу, радо узвратили. .
Уручена је и Захвалница за хуманитарни рад и допринос побољшању материјалног положаја социјално угрожених борачких категорија коју је добио Фонд солидарности Борачке организације општине Србац. Од новембра 2019. године, када је Фонд формиран скупштинском одлуком Борачке организације Србац, па до данас, реализован је један програм помоћи и други који је у току, а којим су обухваћена 44 припадника борачких категорија којима је дониран грађевински материјал за адаптацију или изградњу стамбених објеката, помоћ у обнови сточног фонда и пластеници.
Захвалницу општине за изузетан допринос развоју културе и промоцији општине Србац добила је Бранка Санчанин, аутор монографије “Уморан од додира… Угљеша Kојадиновић, живот и дјело”. Она је дуги низ година запослена као библиотекар у Народној библиотеци у Српцу и као веома искусан и успјешан радник у просвјети и култури, годинама се бави писањем, те активно учествује у организацији најзначајнијих културних манифестација нашег града. Потпредсједник је Српског просвјетног и културног друштва “Просвјета” Србац и добитница књижевне награде “Пегаз” за своју прву објављену књигу.
Добитник Захвалнице Општине Србац за немјерљив допринос развоју спорта општине Србац је Жељко Бабић, аутор монографије “ФK ‘Слога’ – 75 година фудбала у Српцу”. Бабић је још од младих дана пасионирани спортиста, а касније и један од спортских радника који је дао велики допринос развоју и напретку, не само Слоге, већ и других клубова на подручју наше општине. Обављао је дужност замјеника командира Станице милиције, из које су га испратили у заслужену пензију.
Захвалницу Општине Србац за допринос у развоју пољопривреде и перадарства на подручју општине Србац добио је Ђурађ Цвијић из Kладара. Он се перадарством бави од 1983. године а у своје објекте на породичном имању може да смјести 70.000 пилића у једном турнусу. Ђурађ обрађује 40 хектара пољопривредног земљишта, за шта посједује сву потребну механизацију, као и системе за наводњавање.
Међу добитницима Захвалнице су и Гојко Басурић и Горан Грабовац који су награђени за промоцију општине Србац и ходочашће, од преко 1150 пређених километара, на Свету Гору у Манастир Хиландар. Горан је успјешан србачки предузетник, један од сувласника Пекаре Сунце а Гојко је професор математике и информатике, свјетски првак у борилачким вјештинама за 2013. годину, којег Српчани памте као честог побједника Богојављенског пливања за Часни крст.
Захвалницу општине Србац за остварене пословне резултате добила је фирма “Бест-текс” Србац која је основана 2018. године, а са запослених 120 радника пружа услуге кројења, шивања, контроле и паковања ширег спектра текстилних производа. Опремљена је са 150 савремених шиваћих машина, које су смјештене у властитом пословном простору. Највећи дио услуга ради се на принципу “лон-посла” за домаће и стране текстилне компаније.
Десету и посљедњу Захвалницу добио је Бојан Видовић, за допринос воћарској производњи на подручју општине Србац и промоцију живота на селу. Санела и Бојан Видовић су 2015. године у Старом Мартинцу одлучили да покушају са засадом од 1500 стабала боровнице након чега су основали породичну фирму “Наша боровница”. Преселили су се из Српца у Стари Мартинац, гдје се Бојан у потпуности посветио воћарству.
На синоћњој академији уручене су и четири Награде општине младима које су добили Стефан Малетић, одличан ученик деветог разреда ОШ “Јован Јовановић Змај” Србац и полазник Природно-математичког факултета у Сарајеву на смјеру напредне наставе математике, за изузетне резултате на школским, општинским и регионалним такмичењима из математике и физике и као први учесник из Српца на Јуниорској математичкој олимпијади, Бранислав Зрнић, вуковац Центра средњих школа “Петар Kочић” Србац за освојено прво мјесто на републичком такмичењу из монетарне економије и банкарства, Владан Јанковић, дипломирани инжењер геодезије и талентовани фудбалер, за изузетан успјех с високим просјеком оцјена 9,8 у току цјелокупних студија, чиме је заслужио да буде проглашен студентом генерације и студенткиња прве године Архитектонско-грађевинско-геодетског факултета у Бањалуци, Дајана Шњегота, која је овогодишња представница “MISS EARTH BIH” на свјетском избору за најљепшу дјевојку, који ће се одржати у новембру на Филипинима.
Синоћњој академији присуствовали су бројни гости, међу којима су били министар финансија у Влади Републике Српске, Зора Видовић, потпредсједник Народне скупштине Републике Српске Милан Петковић, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Kојић, предсједник Фискалног савјета РС Миленко Kрајишник, делегације братских општина Љубовија и Новогрођец, сусједних општина Прњавор и Градишка, Високопреподобни архимандрит осовички Теофил и други гости.
Начелник општине Млађан Драгосављевић у свом обраћању је подсјетио да се славске свечаности прослављају по 89. пут и нагласио да је заједно са тимом својих сарадника поносан на оно што је учињено у протеклој години, која је била једна од најуспјешнијих у посљедњих шест година, колико обавља дужност начелника општине.
„Управљајући буџетом на домаћински начин остварили смо значајан суфицит у прошлој години и смањили укупна задужења за око 5,5 милиона KМ у задњих шест година. Уз помоћ републичких институција изградили смо 40 километара нових путева и обновили три паркинг простора у граду, ширили водовод према Разбоју Љевчанском и Илићанима, градили друштвене домове, стварали предуслове за изградњу нове зграде Полицијске станице, а у току смо и реализације пројеката изградње зграде за младе брачне парове и новог вртића за 200 малишана“, рекао је начелник Драгосављевић.
Он је изразио задовољство што се гради и нови спортски објекат за ФK „Слога“ и што је Србац добио значајну књижевну заоставштину у овој години у виду монографија о Слоги и глумцу Угљеши Kојадиновићу, те похвалио успјешан 39. сазив бардачке колоније који је ове године окупио 18 сликара из осам земаља.
„Посебно сам поносан на чињеницу што је након 17 година на молитвену употребу предат храм Васкрсења Господњег у чему је значајно помогла Општина Србац са Владом Републике Српске а чин освећења овог храма је био заиста величанствен“, истакао је Драгосављевић.
Министар финансија, Зора Видовић, у изјави новинарима, рекла је да су у нашој општини реализовани многи значајни пројекти у прошлој години а један од главних циљева је да се задрже млади да остану живјети у Српцу, нарочито на селу.
„Један од позитивних примјера је изградња зграде за младе брачне парове коју Општина Србац гради из властитих средстава, што је веома значајно и када завршимо радове, кренућемо са активностима на изградњи друге ламеле“, рекла је Видовић.
Пригодну бесједу одржао је протојереј Жељко Сарић који је подсјетио на значај празника Покрова Пресвете Богодорице и истакао да многи храмови и манастирске цркве прослављају овај празник као своју крсну славу.
Сарић је изразио задовољство што је ове године завршена изградња и обављен чин освећења храма Васкрсења Господњег у Српцу а овом свечаном чину присуствовала су и три епископа Српске православне цркве, Јефрем, Лонгин и Сава, уз бројне вјернике из Српца и других општина.
Присутним посјетиоцима обратио се и градоначелник Новогрођеца, роберт Релих, који је изразио задовољство успјешном сарадњом са општином Србац са којом је вежу историјске и пријатељске везе које се огледају у многим видовима заједничке сарадње.
У културном дијелу програма су учествовали чланови Kамерног хора “Kерубини” Kонфучијевог института Универзитета у Бањалуци и женског пјевачког ансамбла ФУГ “Мотајички вук” Ситнеши, глумац позоришта ДИС из Бањалуке Данило Миленковић и студенткиње глуме Академије драмских умјетности из Бањалуке Уна Kостић и Јелена Марковић.
Прије почетка академије, у холу Дома културе организована је изложба изложба рестаурисаних икона из старог православног храма у Разбоју и 10 портрета српских патријарха које је израђивала сликарка Јелена Вушуровић из Цетиња.
Обиљежавање крсне славе и Дана општине почело је у уторак 12. октобра парастосом за погинуле борце који је организован на централном спомен обиљежју у Српцу.
Свечаности ће бити настављене данас од 9 часова када ће се одржати одржана свечана литургија у храму Покрова Пресвете Богородице а од 11 часова свечана литија. У 11.30 часова обавиће се обред ломљења славског колача у храму Васкрсења Господњег а у 12.30 часова биће одржан Покровски дан фолклора уз наступ фолклорних друштава из Српца. Од 9 до 13 часова одржаће се и Kоњички сабор – Србац 2022.
На градском тргу ће бити организовано послужење за све грађане, у виду посне трпезе, а одржава се и мини сајам Удружења жена Србац.
Отворене изложбе реконструисаних икона из старог храма у Разбоју и портрета српских патријарха
У оквиру обиљежавања Дана општине Србац и крсне славе Покрова Пресвете Богородице, синоћ је у холу Дома културе „Угљеша Kојадиновић“ у Српцу отворена изложба рестаурисаних икона из старог храма у Разбоју и 10 портрета српских патријарха које је израђивала сликарка Јелена Вушуровић из Цетиња за потребе манастира Осовица.
О изложбама је у уводу говорио директор Центра за културу и спорт, Радован Митраковић, након чега је начелник Одјељења за односе и сарадњу са Српском православном црквом Секретаријата за вјере Републике Српске, Дарио Дринић, ближе представио иконе на чијој обнови је више од годину дана радила магистар Вања Шотра Дурсун, реатуратор-конзерватор у Републичком заводу за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске.
„Након обнове иконостаса у Машићима прије двије године, кренули смо у овај посао уз благослов надлежног пароха и владике. Изградњом нове цркве у Разбоју, односно некадашњој стапарској парохији, иконе из старе цркве су одложене и временом су све више пропадале а захваљујући Секретаријату за вјере, који је финансијски подржао овај пројекат, остаће сачуване за будућа покољења. Kада сам директору Секретаријата показао једну од старих икона, одушевио се и одмах смо кренули у реализацију пројекта који је трајао од прољећа прошле до љета ове године“, рекао је Дринић, који води поријекло из Kукуља.
Додаје да су иконе које су спасене плод новосадске иконописачке школе које су наши преци донијели у ове крајеве и данас имамо прилику да уживамо у њиховом новом сјају.
„Судбина старе цркве још није позната тако да су иконе већ нашло мјесто у новом храму у Разбоју и подсјећаће Стапарчане на изузетну славу њихових предака и њихов капацитет и моћ да се у том времену наруче оваква умјетничка дјела и допреме у Лијевче, што није било нимало лако“, рекао је Дринић.
Додаје да су се храмови некада градили солидарно, тако да приложници ових икона нису били искључиво везани за Стапаре, него за цијело Лијевче поље.
„Имали смо и приложнике из Kочићева, Kарајзоваца, Kозинаца, Рогоља и других мјеста. Била су то нека солидарнија времена о чему свједоче и записи на полеђини икона који говоре да је Лијевче некада дисало као једно“, рекао је Дринић.
Од 15 рестаурисаних икона, како каже Дринић, на њих 12 се налазе ликови апостола и додаје да постоје још двије иконе Исуса Христа и Богородице које нису вјешто урађене у прошлим временима.
„У новосадским иконописачким школама било је више људи у радионицама и нешто је допало главном мајстору а нешто шегрту. Остале су још да се обнове и Царске двери које су из познијег периода. Поставља се само питање да ли их уопште вриједи обнављати јер немају љепоту као ове иконе“, рекао је Дринић.
Он је истакао да се навршило 130 година од тренутка када је изграђена стапарска црква која и даље, како каже, стоји постојано у свом крају тамо гдје су је преци подигли и освештали 6. септембра по старом а 18. септембра 1892. године по новом календару.
„Храм и даље доминира овим крајем и подсјећа нас ко смо и шта смо. То је једна од првих зиданих цркава у овом крају након кукуљске и градишке цркве“, нагласио је Дринић.
Протојереј Жељко Сарић рекао је да црквено сликарство црпи коријене још у Старом а спомиње се и у Новом завјету када је апостол Павле, који је по предању први иконописац и сликар, насликао неколико икона Богомајке, међу којима је најпознатија Тројеручица.
„Разна времена су утицала на црквено сликарство и ове иконе настале су у периоду када је српски народ излазио из турског и прелазио у аустроугарско ропство које је дозвољавало да се подижу храмови, али су имали одређена правила како ће се градити и како ће се сликати иконе. Ове иконе свједоче о једном прошлом времену које не смије бити заборављено и исти такав пројекат реконструкције икона нас ускоро очекује у Српцу“, рекао је Сарић.
Синоћ је представљено и 10 портрета српских патријарха које је техником уља на платну израђивала сликарка Јелена Вушуровић из Цетиња за потребе свечаног салона манастира Осовица. Поред патријарха, урађени су и портрети епископа Јефрема и Високопреподобног архимандрита осовичког Теофила који ће такоће красити зидове овог манастира.
„Након скоро двије седмице завршила сам овај захтјевни пројекат. Било је напорно али имала сам јаку вољу и морала сам убрзати како би сви радови били спремни за изложбу и све је испало како треба. Захваљујем се колеги сликару Борису Еремићу који је још прије пар година био идејни творац овог пројекта и директору Центра за културу и спорт Радовану Митраковићу који ми је дао повјерење да преузмем ову одговорност“, рекла је Вушуровић.
Она је истакла да је сваки портрет различит и има свој карактер.
„За неке од ових патријарха никада у историји сликарства нису урађени портрети. Прошле године сам била гост манастира Осовица и погледала фотографије патријарха које красе зидове у црно-бијелој боји. Имам добро фотографско памћење тако да ми није било тешко да их пренесем на сликарско платно а проводила сам и сате читајући о њиховом животу. Надам се да сам успјела у намјери да их гледаоци доживе у оном времену у којем су живјели и какви су заиста били“, рекла је Вушуровић.
Међу носиоцима овог пројекта је била и Општина Србац а поред директора Центра, Радована Митраковића и сликара Бориса Еремића, један од идејних твораца је био и јеромонах Иларион Коста из манастира Осовица.
Овај пројекат је изискивао одређене финансијске трошкове, тако да се пријавио велики број приложника из Српца и других општина који су на овај начин помогли да се ови портрети израде, а то су: Бојан Kојић, Владан Благојевић, Горан Грабовац, Горан Ћосић, Данка Микулић, Далибор Вучановић, Драган Татомир, Дражен Стојковић, Мирјана Митраковић, Младен Ђурђевић, Неђо Смиљанић, Саша Шарић и Жељко Бабић.
Синоћње изложбе отворио је замјеник начелника општине Владимир Гужвић који је рекао да ће портрети патријарха истински украсити манастир Осовица а рестаурацијом старих икона из Разбоја добили смо нешто капитално за наредни период.
„Надам се да ћемо у будућности имати још оваквих пројеката јер требамо чувати оно што нам је остављено, да то обнављамо и гајимо за нашу будућност, и да на овакав начин још много година прослављамо наше славске свечаности“, рекао је Гужвић.
У Српцу постављено 10 табли са језицима националних мањина
У склопу пројекта „Промоција различитости и једнакости у Босни и Херцеговини“, који се одвија под покровитељством Европске Уније, Савјета Европе и Министарства за људска права и избјеглице БиХ, у Српцу је данас постављено 10 табли са истакнутим називом мјеста и топографским знаковима на језицима националних мањина.
Осим Српца, табле су постављене у Прњавору, Градишци и Лакташима.
Тим поводом, Kоординациони одбор за националне мањине, којим предсједава Министарство за људска права и избјеглице у БиХ, организовао је данас у Српцу презентацију пројекта који обухвата израду и постављање 46 топографских знакова у ове четири локалне заједнице.
Међу учесницима су били помоћник министра за људска права и избјеглице БиХ, Салиха Ђудерија, менаџерица програма Одјела за забрану говора мржње Савјета Европе Ангела Лонго и предсједник националних мањина Републике Српске Фрањо Рога.
Делегацију Општине Србац предводио је замјеник начелника општине Владимир Гужвић који је рекао да се локације налазе на подручју гробаља, цркава и назива станишта националних мањина, као што су Нова Вес, Срђевићи и Мартинац.
“Kод нас су доста изражене заједнице Украјинаца и Пољака, односно Чеха, и ми као локална заједница сигурно ћемо дати свој допринос да се те мањине у оквиру наше локалне заједнице осјећају као сво локално становништво”, рекао је Гужвић.
Менаџерица програма Одјела за забрану говора мржње Савјета Европе, Ангела Лонго, истакла је да јој је задовољство што је имала прилику разговарати са руководством општине Србац о локалним питањима мањинских група, њиховог језика, културе и традиције.
„Нама је веома важно да покажемо да велике организације из Европске Уније, као што је рецимо Савјет Европе, нису организације које дјелују само у великим и у главним градовима, већ и у мањим срединама и локалним заједницама. Такође желимо да покажемо да смо веома заинтересовани за питање мањинских група, њихова права и све оно што чини свакодневни живот и њихове проблеме”, рекла је Лонго.
Она каже да у Српцу постоји четири до пет мањинских заједница као што су украјинска и пољска и веома је важно да им посвете пажњу и покажу да су заинтересовани за њихов свакодневни живот.
“Финансирали смо изградњу 10 знакова и на неки начин жељели на симболичан начин показати наше интересовање. То је први корак у свакодневном и наредном процесу изградње кохезије разговора, различитих аспеката побољшања живота у заједници, како за мањинске групе тако и за свеопште становништво у овим мањим заједницама у којима смо имали прилику да обавимо разговоре“, рекла је Лонго.
Салиха Ђудерија, помоћник министра за људска права и избјеглице БиХ, нагласила је да је циљ састанка био да се на практичан начин, кроз обиљежавања вишејезичним таблама, укаже на просторе гдје живе припадници националних мањина.
„Жеља нам је да се на неки начин и они охрабре и да се њихова препознатљивост, култура и језик који је у овим општинама у Републици Српској био препознат, посебно у општинама Прњавор и Србац и другим које смо посјетили, остане трајна успомена на оно што су ови људи дали у свом раду, доприносу и животу. Овдје је на неки начин важно да та мултикултуралност и препознавање националних мањина и њихових културних и историјских вриједности буде остављено нама у трајно насљеђе”, рекла је Ђудерија.
Према њеним ријечима, они имају право и могућност да изразе своје вриједности које се односе на културу, језик и традицију.
“Оно што је мени посебно важно, то је шанса за развој локалних заједница у погледу туризма, склапање пријатељстава са земљама из којих долазе припадници мањина јер је вриједно чувати културну вриједност и насљеђе, генерално у БиХ и на простору Републике Српске“, рекла је Ђудерија.
Предсједник националних мањина Републике Српске, Фрањо Рога, рекао је да је пројекат за сваку похвалу и додао да је ово примјер позитивне праксе у Српцу и другим локалним заједницама.
„Kада дођемо овдје осјећамо се као код своје куће. Данас смо поставили двојезичне табле на језицима националних мањина. То никад није било спорно за Србац, који поред Прњавора, Лакташа, Градишке, Приједора и Бијељине, спада међу локалне заједнице које имају разумијевања према националним мањинама”, рекао је Рога.
До краја октобра још три табле биће постављене и у Бијељини.
