Вијести

Од данас омогућен јавни увод у нацрт измјене дијела „Регулационог плана између улица Моме Видовића, Љубовијске, Здравка Челара и 8. Марта у Српцу“

Одјељење за просторно уређење и стамбено-комуналне дјелатности општине Србац обавјештава јавност да је Нацрт измјене дијела „Регулационог плана између улица Моме Видовића, Љубовијске, Здравка Челара и 8. Марта у Српцу“ изложен на јавни увид од данас па све до 03.08.2026. године.

Нацртом реуглационог плана обухваћен је простор смјештен у ужем дијелу градског језгра Српца, непосредно уз градску зелену пијацу у укупној површини од цца 0,47 ha (4.700,00 m2) и изложен је на јавни увид у просторијама Општинске управе општине Србац – Шалтер сала (инфо пулт) од 7 до 15 часова и просторијама АД „ДОБОЈИНВЕСТ“, Д.О.О., Добој, улица Краља Петра I број 15 од 8 до 16 часова.

Нацрт Регулационог плана је објављен и на интернет страници Општине Србац ОВДЈЕ и на интернет страници Радио Српца.

За вријеме трајања јавног увида, све до 03.08.2026. године, свако физичко и правно лице може дати мишљење, примједбе и приједлоге на Нацрт, уписом у свеску која се налази у просторијама у којима је Нацрт изложен или доставити у форми дописа Општинској управи општине Србац – Одјељење за просторно уређење и стамбено – комуналне дјелатности.

У току 43. сазив бардачке колоније: Умјетници из 12 земаља стварају инспирисани темом “Лет изнад тишине”

У Бардачи је у току 43. сазив Ликовно-еколошке колоније „Бардача–Србац“, који је ове године окупио 34 академска умјетника из Русије, Грузије, Уједињених Арапских Емирата, Тајвана, Индије, Турске, Пољске, Србије, Црне Горе, Сјеверне Македоније, Хрватске и Републике Српске, који стварају на заједничку тему „Лет изнад тишине“.

Сликаре на Бардачи јуче су посјетили начелник општине Србац Млађан Драгосављевић и замјеник начелника општине Владимир Гужвић који су изразили задовољство што Колонија из године у годину окупља све већи број умјетника.

“Сигуран сам да ће из овог сазива настати велики број вриједних умјетничких дјела. Посебно радује што сви учесници имају само ријечи похвале за домаћине и гостопримство. Многи се враћају из године у годину, а и они који су први пут овдје већ најављују да ће поново доћи”, рекао је начелник Драгосављевић.

Ликовно-еколошка колонија од оснивања 1983. године његује спој умјетности и екологије, а њен фундус данас броји 772 умјетничка дјела која се чувају у власништву Центра за културу и спорт Србац.

Директор Центра за културу и спорт Радован Митраковић истиче да колонија из године у годину потврђује свој међународни значај.

“Колонија је ове године почела 28. јуна, на Видовдан, а окупили смо умјетнике са више континената. Поново смо успјели изаћи на међународну сцену и полако прерастамо у својеврсни симпозијум, јер ове године имамо и вајаре, а наредне планирамо још новина”, рекао је Митраковић.

Према његовим ријечима, многи страни умјетници прије доласка истражују Бардачу и остану затечени њеним данашњим изгледом.

“Користе интернет да виде како је Бардача некада изгледала и не могу да вјерују каква се еколошкa катастрофа овдје догодила. Зато ћемо ове године замолити сваког умјетника да на свом језику упути апел институцијама и свима који се баве екологијом да се Бардачи врати некадашњи сјај. Када професори и умјетници из Тајвана, Индије, Дубаија и других земаља пошаљу такву поруку, вјерујем да ће она имати додатну тежину”, истакао је Митраковић.

Он је додао да је, у сарадњи са професорком Драганом Шњеготом са Природно-математичког факултета у Бањалуци, кроз међународни пројекат покренута обнова једног експерименталног језера, како би се показало да се живот на Бардачу може вратити.

Међу умјетницима који се радо враћају у Бардачу је и академска сликарка Верица Чупић из Србије, којој је ово четврто учешће.

“Тема ‘Лет изнад тишине’ инспирисала ме је да насликам три пејзажа на три различита начина. На једном сам истраживала боју Бардаче, на другом линију, а на трећем текстуру. Бардачки пејзаж је један од најинтересантнијих мотива на којима сам радила и увијек му се радо враћам”, рекла је Чупићева.

Руски умјетник Артем Пудев каже да га је мир Бардаче инспирисао за стварање.

“Унутрашња тишина данас је ријетка ствар. Тешко је сачувати мир у глави. Овдје сам пронашао управо то, природу, добре људе и посебну атмосферу. Насликао сам три слике повезане са осјећањима која сам овдје доживио. Више се бавим анимацијом него сликарством, па планирам да направим и анимацију у проширеној стварности која ће оживјети моје слике”, рекао је Пудев.

Вајар из Црне Горе Давид Вушуровић на Бардачи израђује три рада користећи савремене материјале.

“Радим у сипорексу и фуг маси јер су лаки за обраду и транспорт, а притом мање оптерећују околину него камен или метал. Скулптуре представљају птице које још нису полетјеле, што симболично говори о природи Бардаче и њеној будућности”, рекао је Вушуровић.

Сликарка из Никшића Ангелина Ђоковић Јањушевић каже да је Бардача на њу оставила снажан утисак.

“Овдје је заиста предивно. Очигледан је јединствен екосистем који се, нажалост, урушава због нечијих интереса. Надам се да ће наредних година бити учињено више да се врати оно што је некада постојало. На својој слици приказала сам шуму загрљену бршљаном, испуњену свјетлошћу. Свака моја слика носи назив ‘Пут’, не у географском смислу, већ као путовање у нама самима”, рекла је она.

Умјетнички савјет Колоније чине директор Центра за културу и спорт Радован Митраковић, умјетнички руководилац Јелена Вушуровић, оснивач Колоније Рајко Петковић и академски сликари Борис Еремић и Милован Чикић, док је један од главних покровитеља манифестације Општина Србац.

Академска сликарка Јелена Вушуровић истиче да је највећа вриједност ове манифестације повезивање људи.

“Наша порука није само да доведемо људе због мјеста, већ због људи који овдје живе. Када дођу, схвате колико је важно њихово присуство и тада настају феноменална умјетничка дјела. Моје дјело носи назив ‘Лет изнад тишине’ и представља палог анђела који је измучен, али и даље снажан. Крила су му неоштећена, што значи да ће бити још летова”, рекла је Вушуровићева.

Посебно мјесто и ове године има школа сликања, у којој учествује 11 ученика из србачких школа. Са њима током цијеле седмице ради академска сликарка Анастасија Филиповић из Црне Горе. Полазница школе сликања, ученица Гимназије Србац Ања Савић, каже да јој Колонија сваке године доноси нова искуства.

“Утисци су савршени и носим лијепе успомене. Већ дуго сам члан школе сликања и увијек научим нешто ново. Кроз свој надреалистички стил желим да покажем колико је Бардача и даље важна и колико умјетници из цијелог свијета долазе да је виде. Иако је много тога уништено, желим да задржим њену чар и покажем њену снагу на себи својствен начин”, рекла је Савић.

Због Дана жалости завршна изложба и свечано затварање 43. сазива Ликовно-еколошке колоније „Бардача–Србац“ биће, умјесто у суботу, одржани у петак, 3. јула, у 19.30 часова у Галерији „Рајко Петковић“.

Консултативни састанци у Српцу и Градишци у оквиру припреме пројекта “Село+”

Кластер ГЛС организовао је у сриједу, 1. јула посјету представника Јединице за координацију пољопривредних пројеката (APCU) и Међународног фонда за развој пољопривреде (IFAD) општини Србац и граду Градишка у оквиру припреме пројекта „СЕЛО+”.

У Српцу је одржан конструктиван састанак са представницима Општинске управе, на челу са начелником општине Млађаном Драгосављевићем, након чега је услиједио разговор са групом младих из Мјесне заједнице Бардача о њиховим потребама, идејама и могућностима за развој предузетништва и останак у руралним срединама.

У Градишци су посјетили примјер добре праксе младог предузетника Данијела Прпоша, који успјешно развија камп „Буковица“ и своје пољопривредно газдинство. Том приликом Данијел је представио свој предузетнички пут и искуство, док је његова породица припремила традиционални ручак за учеснике посјете.

Током боравка у Градишци одржан је и састанак са представницима Одјељења за пољопривреду и рурални развој Града Градишка, на којем је разговарано о потребама младих у руралним подручјима и могућностима њихове подршке кроз будући пројекат „СЕЛО+“.

Током посјете представници IFAD-а разговарали су и са члановима ГЛС кластера о досадашњим резултатима сарадње и наредним активностима у оквиру пројекта „СЕЛО+“.

Минић присуствовао жетви у Кладарима: Добри приноси пшенице најављују једну од бољих година за пољопривреду

На имању Ђуре Цвијића у Кладарима данас је организована жетва пшенице и јавно вагање пољопривредних култура, којој су присуствовали предсједник Владе Републике Српске Саво Минић, помоћници министра пољопривреде Републике Срспке Саша Лалић и Горан Бурсаћ, те начелник општине Србац Млађан Драгосављевић.

Минић је изразио задовољство добрим резултатима овогодишње жетве пшенице и очекује да ће ова бити једна од бољих година када је ријеч о пољопривредној производњи.

Према његовим ријечима, ове године је 1.500 хектара више засијане пшенице, што, како каже, значи да ће и род бити већи.

„У систему премирања имамо више од 27.500 хектара, што је рекорд, док генерално сјетвених површина има на око 43.000 хектара“, изјавио је Минић.

Он је напоменуо да је подршка Владе Републике Српске домаћинима и пољопривредним произвођачима константна и неспорна.

„Данашња посјета је прилика да чујемо са којим изазовима се произвођачи суочавају на почетку производње јечма и пшенице, те да нађемо начин да превазиђемо проблеме. Један од тих изазова су временске непогоде, али је ‘Противградна превентива Републике Српске’ спремна да реагује у сваком моменту, а само јуче је дејствовала више од 150 пута“, рекао је Минић.

Начелник за огледе у Ресору за пружање стручних услуга у пољопривреди Александар Мајкић тврди да је друго вагање приноса пшенице потврдило добре резултате овогодишње производње.

„До сада је извагано више од половине огледних сорти, а остварени приноси крећу се од девет до десет тона по хектару“, оцијенио је Мајкић.

Додао је да се резултати из огледа не могу у потпуности пресликати на производњу, али да и након одређених корекција постоје разлози за оптимизам.

„Када резултате преведемо на производне услове и умањимо их за око десет одсто, што је у неким случајевима и мање, може се очекивати да ће произвођачи остварити приносе од шест до осам тона по хектару. Сматрам да би то ове године био веома задовољавајући резултат“, закључио је он.

Како је појаснио, резултати огледа јасно показују колики утицај правилан избор сорте може имати на коначан принос.

„Уколико уз исту агротехнику и без додатних трошкова можемо одабрати сорту која ће дати десет умјесто осам тона, онда је јасно колико је то важно. Те двије тоне разлике често представљају границу између остварене зараде и пословања без добити“, тврди Мајкић.

Начелник општине Млађан Драгосављевић је истакао да је ова локална заједница пољопривредни крај, те да веже за себе највећи број радно способног становништва.

„Данашње догађање је нама на понос, јер имамо оваквог пољопривредника који остварује значајне резултате и приносе. Посебно смо задовољни јер је премијер Минић присуствовао“, рекао је Драгосављевић.

Пољопривредник Ђуро Цвијић је истакао да није незадовољан, али да се ипак надао за нијансу бољим резултатима.

„Рачунали смо да ћемо имати просјек бербе око тоне, а ипак ће то бити око 970 килограма, што значи да смо по дулуму одбили 30 килограма“, појаснио је Цвијић.

Извор: Радио Србац

У Српцу служен парастос за 24 погинула борца Војске Републике Српске.

Одбор за његовање традиција ослободилачких ратова на подручју општине Србац, Борачка организација општине Србац и Мјесна борачка организација Србац организовали су данас годишњи помен-парастос за погинуле борце Војске Републике Српске из Српца.

У Одбрамбено-отаџбинском рату Републике Српске учествовало је 1.089 становника Српца, дајући немјерљив допринос у одбрани Републике Српске.

Борци из Српца, поред Прве србачке лаке пјешадијске бригаде, били су припадници и других јединица Првог крајишког корпуса, као и јединица Министарства унутрашњих послова, борећи се на ратиштима широм Републике Српске.

На том ратном путу живот су положила 24 борца из Српца. Данашњим парастосом одата им је захвалност за жртву коју су поднијели, положивши своје животе у темеље Републике Српске и за слободу свих њених грађана.

Поменути су Миодраг Бабић, Зоран Балабан, Зоран Билбија, Драган Вујасин, Драган Граховац, Леонардо Грегус, Драгомир Драгојевић, Миладин Илић, Гавро Кесер, Војислав Кнежевић, Станко Чолић, Драгољуб Кузмић, Синиша Лазић, Марко Милашиновић, Славољуб Милић, Витомир Новаковић, Синиша Пејаковић, Радисав Радовић, Драгић Стојковић, Милован Тодоровић, Бошко Томић, Спасоја Тутњевић, Младен Угрен и Славко Ристић.

Цвијеће су положили чланови породица погинулих бораца, а потом делегације Општине Србац и Одбора за његовање традиција ослободилачких ратова, Борачке организације, Мјесне борачке организације Србац, Удружења ратних војних инвалида, СУБНОР-а и Мјесне борачке организације Ножичко.

Парастос је служио протонамјесник Александар Кустурић.

Предсједник Борачке организације Србац Горан Плотан најавио је да је у плану да наредне године у порти Старог храма у Српцу буде подигнута спомен-плоча у знак трајног сјећања на 24 погинула борца.

„Мислим да они то заслужују и да је, након више од 30 година, дошло вријеме да то учинимо. Док сам предсједник Борачке организације, а то ће бити још наредне године, обећавам да ћемо тај посао завршити“, рекао је Плотан.

Он је честитао и крсну славу Војсци Републике Српске, поручивши да ће она живјети, макар у сјећањима оних који су је стварали.